понедељак, 27.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:20

Зоран Милановић нови председник Хрватске

Према резултатима ДИП, на основу 99,54 одсто обрађених бирачких места, Милановић је освојио 52,69 одсто гласова или њих око 1.030.000, а Грабар-Китаровић 47,31 одсто или око 926.000
недеља, 05.01.2020. у 21:50
(Фотографије Бета/АП)

ЗАГРЕБ - Нови председник Хрватске је бивши премијер Зоран Милановић из опозиционе Социјалдемократске партије (СДП), показују резултати Државне изборне комисије (ДИП) на основу обрађених готово свих бирачких места.

Он је у другом кругу избора победио актуелну председницу Колинду Грабар-Китаровић из владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ).

Председник СДП Давор Бернардић прогласио је вечерас изборну победу.

Према резултатима ДИП, на основу 99,54 одсто обрађених бирачких места, Милановић је освојио 52,69 одсто гласова или њих око 1.030.000, а Грабар-Китаровић 47,31 одсто или око 926.000.

Кандидат СДП-а победио је кандидаткињу ХДЗ-а у највећим хрватским градовима – Загребу, Сплиту, Ријеци и Осијеку.

На изборе је изашло 54,97 одсто бирача од укупно 3,9 милиона грађана с правом гласа, преноси Бета.

Нови председник Хрватске рођен је у Загребу 1966. где је дипломирао право. Радио је у Министарству спољних и европских послова током 1990-тих, а после смрти Ивице Рачана 2007. изабран је за председника СДП, водеће странке левог центра у Хрватској.

Коалициону владу левог центра водио је од краја 2011. до почетка 2016. После губитка парламентарних избора када није успео да формира владу, поднео је оставку на место председника странке и посветио се приватном бизнису.

Кампању је водио под слоганом „Нормално, председник с карактером” истичући да ће се борити против неправде, насиља, корупције, штитити слабије и људска права, као и залагати се за равноправност свих грађана.

Милановић би 18. фебруара требало да преузме председничку функцију.

Претходни председнички избори одржани су 28. децембра 2014, односно други круг 11. јануара 2015.

Актуелна председница Колинда Грабар-Китаровић званично је ступила на функцију 19. фебруара 2015. Она је тада као кандидаткиња ХДЗ на изборима с малом разликом у броју гласова победила кандидата коалиције левог центра, дотадашњег председника Иву Јосиповића, којем су анкете предвиђале победу.


Коментари55
d85bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Раде Ковачевић, господине ја сам се прво мало зачудио, али ми је после неколико минута све било јасније. Када сам прочитао, схватио сам да нисам ништа разумео. Знам веома добро да нисам ни глуп ни бедаст. У истарским и хрватским школама нисмо учили марксистички дијалектилазам, извините, али то не би ни овде нико разумео. Не пада ми на памет да Вас увредим, али то нису биране речи и појмови из демократије и правне државе, ја комунизам не познајем, изразе,мараму,нисам се ником кунео сем родите
Раде Ковачевић
Beogradjanin... @Ниједна реч коју сам написао нема никакве везе са комунизмом!? Покушаћу да будем јаснији: Према нашем уставу председник државе (а не владе!) нема извршну власт, већ репрезентативну! Али, ако је председник државе истовремено и лидер странке која има парламентарну већину, која даје мандатара за председника владе, тада председник државе де факто може да одлучи ко ће бити председник владе и да на тај начин де факто врши извршну власт иако она формално припада председнику владе!
Препоручујем 3
Beogradjanin Schwabenländle
@ Раде Ковачевић, мало сам знатижељам, како би то Ви назвали ? Узурпација власти, или нешто јаче ?
Раде Ковачевић
Beogradjanin...@Могућност присвајања (неформалног монополисања) извршне власти од стране најпопуларније политичке личности независно од тога где се у том систему она де факто налази (као директне последице кумулирања више пресудно важних политичких функција у рукама једног актера, нпр.када председник државе као председник најјаче парламентарне странке председника владе претвори у „техничког премијера“ ) назвао бих неприхватљивом уставном мањкавошћу (ентропијом) актуелног политичког система!
Препоручујем 5
Beogradjanin Schwabenländle
@ Раде Ковачевић, могу да размишљам до после нашег Божића, али не знам, можда можете то Ви да ми објасните. Штајнмајер је немачки савезни председник, нема никакву власт нити комадује војском. Савезна канцеларка ( председница владе ) Меркел је у ратном стању главнокомадујућа немачке савезне војске. У миру је то министар одбране, генерал то не може да буде, ради се о цивилном, грађанском друштву или поредку.
Раде Ковачевић
Beogradjanin@Пошли смо од тога да познајете разне уставе. Србија нема председнички систем, јер председнику по уставу не припада извршна власт, (припада председнику владе коме мандат проистиче из парламентарне већине),али јесте врховни командант и јесте, по уставу, и репрезентативни и кохезиони политички фактор. Ако, међутим, председник Србије дејствује са монополом извршне власти, то значи да је противуставно на подлози страначког лидерства, контролишући парламентарну већину, присвојио ту власт!
Препоручујем 9
Коста
Све зависи у чијим рукама је ИЗВРШНА власт по Уставу. У Србији, међутим, то изгледа зависи од личности. Ја бих рекао, тај систем је најближи спахијском.
Препоручујем 11
Beogradjanin Schwabenländle
Изгледа да читаоцима није позната подела власти у Хрватској; стварна власт је у рукама председника владе и владајуће странке и скупштине (мање). Председник државе је само особа која репрезентира своју земљу. Охладите се мало или се боље информишите. Да ли сте се икада запитали да ли је Србија председничка држава по узору на УСА и Француску, или парламентарна демократија по узору на Немачку, Италију ?
Раде Ковачевић
Beogradjanin itd.@Ако желите да се покажете као познавалац разних устава,тада будите комплетнији у приступу проблемима. Нпр. председник државе није само особа која репрезент(ује!) своју земљу у иностранству,већ је и врховни комадант и кохезиони политички фактор,што уопште није мало.Друго,ако,нпр. хрватски СДП победи на парламентарним изборима крајем године,сва власт ће у уставној комбинацији бити у његовим рукама.Треће,Србија нема председнички систем,а ви размислите зашто делује као да га има!
Препоручујем 8
mile
Gospodin Milanovic...za razliku od nekih balkanaca!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља