понедељак, 27.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:20

Вратимо дуг Михајлу Пупину

Аутор: Мирослав Станковићпонедељак, 13.01.2020. у 18:00
Михајло Пупин (Фотодокументација „Политике”)

После сто година, нажалост, дошло је и крајње време да се подигне прави споменик Михајлу Пупину, човеку који је оставио неизбрисив траг у историји српског народа и државе Србије. Идеолошки разлози су били пресудни што Београд на својој туристичкој мапи још нема споменик Михајла Пупина.

Храм Светог Саве који се налази на Светосавском платоу и доминира Београдом право је место где би требало да се налази споменик Пупину. Тиме бисмо вратили наш велики дуг који имамо према њему.

Пупин је знао да је Србе Војвођане из осамнаестог века јачао не само дух православља, већ и панславизам – да се одрже у својој вери и у свом народу, а и да не подлегну унијаћењу. Пупин у својој аутобиографији пише о панславизму, али и изузетно значајан текст о Светом Сави којег је добар део света упознао преко Пупинове аутобиографије „From Immigrant to Invеntor” преведене на све светске језике.

Пупину је било јасно да архитектура и сликарство Српске православне цркве представљају најзначајније наслеђе и богатство Србије. То је био и разлог да 1918. године у Лондону објавио књигу „Serbian Ortodox Church”, која говори о српским црквама и манастирима у Србији, Косову и Метохији и у Македонији.

Личним примером Пупин је изузетно помогао не само подизању, већ и одржавању манастирског храма Свети Сава у Либертвилу. За Пупина је најлепши чин био када су Срби из Америке и Канаде добили свог првог епископа, а данас Светог Мардарија Либертвилског. У Либертвилу је 27. маја 1927. године одржан народни црквени сабор за Америку и Канаду. Михајло Пупин је тада рекао да „без православног духа нема ни српске народности”.

Из Пупиновог приватног писма професору др Павлу Миљанићу види се да не би било морално ни данас да му се подигне споменик код Екектротехничког факултета поред споменика Николе Тесле, не због самог Тесле, него због свега онога шта је Пупин доживео у несвакидашњој улози као први српски генерални конзул Србије у Њујорку, посебно током Балканских ратова и Првог светског рата. А да и не говоримо о његовом значајном историјском уделу током Мировне конференције у Паризу 1919. године. Нажалост, Београд ни тада, а ни касније, није прихватио Пупинову велику моралну, финансијску и медијску помоћ српском народу и Србији у току оба рата, али и касније.

А ево шта је писао Михајло Пупин проф. др Павлу Миљанићу: „Године 1919. позове ме београдска влада да, као гост државе, пропутујем Србију и проучим стање ратне сирочади Кад сам се са мога пута кроз Србију вратио у Београд, у јуну месецу те године, добијем позив да одржим предавање пред ђацима Београдског универзитета. Истог дана кад сам требао да одржим то предавање дође ми у посету ректор универзитета, покојни професор Ђока Станојевић, и извести ме да се међу неким ђацима припрема демонстрација против мене. Прихватим његов савет и одустанем од заказаног предавања. Бојао сам се да би та демонстрација учинила ружан утисак на американског посланика у Београду, па и на мој Колумбија универзитет. И на цео американски народ, чије је добро расположење према Србији било тада врло потребно српској ратној сирочади. Ја сам лако разумео непријатељско расположење ђака према мени јер, заведени од неких српских  новинара, они су у мени видели само једног окорелог техничког материјалисту који није никад завирио у идеални свет апстрактне науке.”

А како је Пупин заиста представљао Србију, види се из његовог одговора једном новинару у току Великог рата: „… Ипак, драго ми је што сте дошли, јер случај Србије до сада није представљен америчкој јавности како треба. Знамо да имамо ваше разумевање и захвални смо на томе, али требало би да сазнате више о нама. Овде само ја могу да причам о Србији, а немам времена да пишем. Овај рат ме је натерао да запоставим чак и свој научни рад, своја предавања на Колумбији. С друге стране, шта је то све када има толико хуманог посла који чека и када се моја земља суочава са питањем живота и смрти?” („Бруклин дејли игл”, 21. фебруар 1915)

Сједињене Америчке Државе 1916. године још нису била ушла у Велики рат, а републиканац Теодор Рузвелт, бивши председник Сједињених Држава, позвао је Михајла Пупина на посебан састанак и, тада му је између осталог рекао и ово: „Ја вам завидим што сте Србин!”

Као професор, научник, проналазач, јавна личност и први српски конзул у САД, Пупин је стварао праву слику о српском народу и Србији, коју су прихватили и амерички председници: Теодор Рузвелт, Вудро Вилсон, Ворен Хардинг, Калвин Кулиџ и Херберт Хувер. За разлику од Вудроа Вилсона, сви остали председници били су републиканци, као и сам Михајло Пупин.

У књизи „The Citizen’s Almanac” (2011, намењеној новим усељеницима, представљена је историја САД. Најзначајнији научници који нису рођени у САД су: Александар Бел, Алберт Ајнштајн и Михајло Пупин.

Филмски сниматељ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари6
ec89b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

deda Milan
Ima mnogo više naučnika koji nisu rođeni u SAD nego onih koji su tamo rođeni. Srba bi bilo barem 50 miliona da ih Pravoslavna crkva i oni koji "zavide Pravoslavcima" nisu profiltrilali. Pupin, Tesla i ostali "gastoši" nisu proslavili Srbiju. Poznatiji je srpski pasulj, šljivovica, ćevapčići i slično. Sa Srbijom povezuju i Tita i Đokovića a za Teslu ili Pupina niko sem Srba nije ni čuo. I veruj mi Srpstvo je malo širi pojam od Paje Patka i Coca Cole. Ne duguje Srbija Pupinu ništa.
pejapeja
Jedan mali pogon kalemova sa svim pratecim potrebama i infrastrukturom, mogao je biti otvoren i u Svrljigu a drugi mali pogon za motore i transformatore u Pancevu npr, mozda bi tako nesto pomoglo vise nego bilo sta drugo.Srbija bi bila elektro sila u to vreme ali ni Pupin ni Tesla to nisu znali ili mozda jesu?
Боро
Кажу неки "Пупин је учинио више за србски народ од Тесле", и збиља, за живота њихових тако је без сумње било, Пупино дело је немерљиво, али не чини ли и Тесла, сада толико после своје смрти, исто тако добро за Србију и Србе? Није ли његово име светло које осветљава наш неправедно оцрњени народ свуда по свету? А можда бисмо му и ми сами могли поноћи у томе? Заправо, ми имамо читав фудбалски тим светских научника, од Бошковића, преко Тесле, Пупина, Павла Савића, Косте Стојановића, Миланковића....
Miloš
Bravo za pisca ovog teksta, Pupin nas je zaista mnogo zadužio i taj dug i dan danas vraćamo, ali nedovoljno. Država treba da utvrdi dan, obeleži ga i napravi program posvećen Pupinu.
Bliski Istok
Pupinova knjiga "From immigrant to inventor", ili kako je kod nas prevedeno "Od pašnjaka do naučenjaka", bi apsolutno trebalo da postane deo obaveznog školskog štiva

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља