понедељак, 27.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:20

Косово је наша Масада и Јерусалим

Културом сећања боримо се против ревизије историје, то је инструмент „меке дипломатије”, доказане чињенице које опомињу – не одбацујте старе пријатеље, истиче амбасадорка Љиљана Никшић
Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 13.01.2020. у 22:55
Бив­ши ко­ман­дант Ун­про­фо­ра ка­над­ски ге­не­рал у пен­зи­ји Лу­ис Ме­кен­зи с Ју­сти­ном Пу­пин (Фо­тографије МСП/Сло­бо­дан Би­бић)

То што је булевар у „Београду на води” недавно добио име 28. председника САД Вудроа Вилсона и што је у јуну на Филолошком факултету обележено 830 година од сусрета Фридриха Првог Барбаросе и Стефана Немање у Нишу 1189, или што је осамнаести премијер Канаде Брајан Малруни од Ивице Дачића добио повељу „Најбољи српски зет свих времена”, а на високошколским установама у Београду и Јерусалиму су отворени српско-јеврејски центри – има једну заједничку нит. Српска каријерна дипломатија припремила је терен за ове догађаје из минуле године, као залог за будућност, за још јаче повезивање с појединим државама и народима с којима већ имамо добре односе, за обнову оних који су временом пољуљани, за изградњу нових веза и подсећање на стара савезништва и пријатељства.

„Све то спада у заштиту културе сећања која представља темељ националног идентитета. Шта се не забележи – није се десило. Шта се не прикаже, не покаже и не форсира – пада у заборав. Годишњице и јубилеји су прилика да се представи наша културно-историјска ризница, као важан дипломатски инструмент у заштити интереса српског народа, који се налази пред великим изазовом када му се упорно од неких центара намеће ’крст геноцидног народа’”, објашњава за „Политику” амбасадорка др Љиљана Никшић.

Начелница Одељења за миграциону политику, дијаспору и социјалне споразуме и координатор за очување дипломатске традиције у МСП-у, иначе први каријерни дипломата у историји модерне српске дипломатије овенчан Повељом Витеза реда змаја за дипломатске заслуге, амбасадорка подсећа да је током 2019. било доста „згодних” повода да се дипломатија искаже: обележено је 100 година Версајског мира и модерног дипломатског архива, 180 година од оснивања Књажевске канцеларије иностраних дела (29. маја, који је узет за Дан српске дипломатије), 790 година од првог ходочашћа Светог Саве у Свету земљу, 830 година од сусрета Барбаросе и Стефана Немање.

Бра­јан Мал­ру­ни од Иви­це Да­чи­ћа до­бија по­ве­љу „Нај­бо­љи срп­ски зет свих вре­ме­на”

Српска дипломатија, како често истиче амбасадорка, баштини традицију немањићке дипломатије светосавског пацифизма и зато је посебно поносна на недавну дипломатску акцију „повратка Светог Саве у Свету земљу”, успостављајући идентитетске, али и „академске мостове” Срба и Јевреја. У протеклих годину дана наше дипломате наставиле су да учвршћују везе са Израелом и са јеврејским народом. Један од водећих истраживача Холокауста проф. др Гидеон Грајф на челу је оба поменута српско-јеврејска центра.

Стални сарадник МСП-а „Књига-комерц” направила је издавачки подухват године, представљајући на последњем Београдском сајму књига чак 10 капиталних дела од националног значаја, међу којима се издваја трилогија др Грајфа са око 2.500 страна докумената. „Усташко коначно решење пре нацистичког” на 1.000 страна, само докумената, без коментара, доказује да је усташко коначно решење почело шест месеци пре нацистичког. „Алојзије Степинац модус операнди: покрсти се или умри”, на 700 страна даје 54 доказа зашто Степинац не може бити канонизован, а објављено је и ћирилично, допуњено издање дела „Јасеновац – Аушвиц Балкана”.

„Није увек све извесно и дефинисано и не иде све како смо планирали. Академски округли сто о српско-израелским односима и култури сећања на Јасеновац, одржан у новембру у Јерусалиму, на пример, био је давно заказан, али су околности биле неочекиване: ракетирање Газе, због чега умало није отказан, затим болест проф. Грајфа, а поврх свега и унакрсно ширење дезинформација из кругова који воде ’рат сећања’ на Балкану... Лако је кад постоје утабане стазе, и уобичајене околности, али кад мора да се пробија нека нова траса, онда се види какав је ко дипломата”, истиче др Никшић.

Упорно пласирање културе сећања је најбољи одбојник од паушалних и неистинитих оптужби и замене теза. То је инструмент „меке дипломатије”, који пробија црвене линије и омекшава ригидне ставове, јер су то ствари о којима нема расправе, доказане чињенице из прошлости и оне опомињу – не одбацујте старе пријатеље и савезнике. „Српски народ је, у ствари, народ над којим је само у 20. веку најмање два пута извршен геноцид. Да не говоримо о страхотама у периоду османске  империје. Треба чешће подсећати на речи Виктора Игоа, који је у августу 1876. у часопису ’Рапел’ написао проглас ’За Србију’ (посебно помињући масакр у Алексинцу): ’Убијају један народ. Где? У срцу Европе. Има ли кога да то посведочи? Сведок је један: цео свет. А владе, виде ли то? Не виде...’”, подсећа наша саговорница.

Указује и да је култура сећања важна посебно у ово доба ревизије историје, када се, рецимо, српске цркве и манастири на Косову и Метохији приписују византијском наслеђу, а Немањићи проглашавају за стару албанску породицу Нимани. На културно-историјском наслеђу и идентитетском коду Косовског завета базира се одбрана КиМ и заштита интереса Србије, наводи она, како кроз факте представљене на начин да их цео свет разуме, тако и кроз подсећање на поруку Вудроа Вилсона из времена Првог светског рата: „Славите Дан Косова као Дан части”.

Бра­јан и Ми­ла Мал­ру­ни, с ам­ба­са­дор­ком Љи­ља­ном Ник­шић, Ма­јом Ко­ва­че­вић и ње­ном де­цом

„Отуда, акција повлачења признања Косова коју води министар спољних послова Ивица Дачић, веома је делотворна и доказује да нема бесповратних процеса у дипломатији”, напомиње др Никшић додајући да су то процеси који се не дешавају за дан-два. Посебно указује на растући тренд ревизионизма који долази из одређених центара, који тенденциозно шире неистине и дезинформације о улози српског народа у прошлости. Додаје: „Нажалост, постоји забрињавајући тренд и у одређеним деловима домаће елите, која се одриче културно-историјског наслеђа, традиције и наратива, а самим тим и свог идентитета. Све чешће се јављају заступници актуелне тезе да Срби не треба да буду окренути ’прошлости’, и да постоји ’неопходност’ промене свести о колективном идентитету. Косовски бој се проглашава за ’српску митоманију’ и странпутицу српског народа, што је у време битке за повлачење признања – крајње контрапродуктивно и непримерено када долази изнутра, слабећи преговарачку позицију Србије.”

С тим у вези, амбасадорка истиче да треба учити од Јевреја који хиљадама година чувају свој идентитетски код. Битка код Масаде, када се 960 јеврејских устаника под опсадом надмоћних Римљана одлучује на самоубиство, догодила се седамдесетак година после Христа, а израелска армија данас редовне годишње маневре завршава баш у том месту, заклетвом: „Масада, никада више”. Масада је данас културно наслеђе човечанства, под заштитом Унеска, а сигурно је да Јевреји овим не славе прошлост, пораз и самоубиство, већ „моралну вертикалу” и „пожртвовање”, каже др Никшић и закључује речима: „Косовски бој је наша Масада, а Косово је српски Јерусалим.”

Малрунијеви купују пентхаус у „Београду на води”

Осим „тешких” тема и не увек пријатељских саговорника, дипломатија има и тренутке који се чине гламурозним и ексклузивним због дружења са људима из светског џет сета, али и њима претходи дуг и напоран рад. Тако је и амбасадорка Никшић дочекала Малрунијеве, који су својим приватним авионом допутовали у Србију, после дугих припрема и „савезништва” са Бобом Пивнички, мајком Милице (Миле) Малруни. Малрунијеви, који су „владали” Канадом од 1984. до 1993, Брајан као премијер, а Мила као светска трендсетерка, посетили су Србију крајем октобра 2019. године. Ћерки српских исељеника уручено је тада признање Витез светосавског пацифизма, као истакнутој чланици наше дијаспоре. Истовремено, општина Нови Бечеј, у сарадњи са Љиљаном Никшић, издала је књигу „Милина земља предака – Породица Пивнички у историји Новог Бечеја”.

За тих неколико дана њиховог боравка у Србији Малрунијеви су обишли разна места, углавном без камера и новинара, али увек у пратњи Никшићеве, која је од њих добила и честитку за професионализам и „дипломатске вештине”. Брајан је на крају посете упутио комплимент да би још био премијер да му је амбасадорка Никшић шеф изборног штаба, говорећи о динамичности програма њихове посете. Током посете Мила је посадила дрво пријатељства и сагласила се да се у породичној кући Пивничких отвори музеј српске дијаспоре. Дрво пријатељства посадили су и потомак Михајла Пупина, Јустина Пупин, и канадски генерал у пензији Луис Мекензи, некадашњи командант Унпрофора у БиХ, који је у исто време био у Србији ради промоције његове књиге „Миротворац” (објављене на српски језик тек после 20-25 година, опет уз залагање амбасадорке) на Београдском сајму књига.

„Мила Малруни, генерал Мекензи и Јелка Аћимовић, активисткиња Кола српских сестара из Монтреала, били су и на Институту за онкологију и разговарали су о последицама осиромашеног уранијума са др Чикарићем и генералом Петровићем из Друштва за борбу против рака”, каже Никшићева. О томе није било вести у нашим медијима, као ни о дирљивом сусрету Малрунијевих с породицом удовице Маје Ковачевић са једанаесторо деце, из Краљева, који је организовала амбасадорка  ради „контратеже” тужним сликама са дечјег одељења онкологије. Пошто је овој храброј породици био потребан бунар, Брајан Малруни, данас успешан бизнисмен, самоиницијативно им је дао новац у ту сврху. На почетку уздржан, Брајан је на банкету запевао и доказао да добро пева (снимио је својевремено це-де са песмама по свом избору). Малрунијеви су из Србије отишли разгаљени. И са идејом да у „Београду на води” купе пентхаус за сина Марка, који највише нагиње Србији.


Коментари10
6ea2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Петровић
Најбољи архитекта мостова пријатељства је амбасадорка Љиљана Никшић (на слици са Луисом Мекензијем). Канадски НАТО генерал Мекензи је по задатку требало да буде против Срба у Босни. Његови извештаји о стању на терену у Босни су били у супротности са НАТО циљевима, због чега је превремено пензионисан. Бранећи своју људску и војничку част генерал Мекензи је жртвовао своју каријеру. Велика хвала за људске принципе и војничку доследност. Свака ЧАСТ генерале Луис Мекензи!
Paralela
Bio na Masadi al' uspinjacom. Vodic veli da je penjanje na Masadu pjeske obavezno u obuci vojnika Izraela. Mozda neko dobije ideju o "nasem" Kosovu.
Milan Pantic
Svaka cast na informacijama. Imamo cega da se dicimo i samo nam je sloga potrebna. Da, na dobrom smo putu iako imamo dosta kukaca i neprijatelja a to ako smo pametni treba jos da nas ujedini, sve Srbe na svim prostorima. Svet je u krizi i ako izbegnemo da celu negativnu energiju na nama isprazne, kao u poslednja tri rata, imamo sansu da "izrastemo".
Зоран
Допринос култури сећања неопходно је придодати појављивање књиге коју су приредили Живко В. Марковић и Милан Старчевић "др Арчибалд Рајс РАТНИ ИВЕШТАЈИ ИЗ СРБИЈЕ И СА СОЛУНСКОГ ФРОНТА, необјављени текстови на српском језику", Геополитика, Београд 2014. Такође и књигу мр Живка В. Марковића, "СРБИ У ШВАЈЦАРСКОЈ, СТУДЕНТИ 1863-1918 I, Цирих 2018. и СРБИ У ШВАЈЦАРСКОЈ 1914-1918 II, чије су издавање финансијски помогли Министарство спољних послова Србије и Министарство културе Србије.
честитке
Сјајан текст! Браво, Политико!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља