уторак, 22.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 19.01.2020. у 13:37

Нећемо повући закон, Вучићу отворен позив да дође у Црну Гору

Мило Ђукановић (Фото Танјуг)

ПОДГОРИЦА – Црна Гора неће повући закон о слободи вероисповести, поручује председник Црне Горе Мило Ђукановић у ексклузивном интервју за Танјуг, и истиче да масовни протести због овог закона, које види као у суштини политичке, мада „обучене” у црквено рухо, са наглашеним просрпским предзнаком, не могу угрозити власт, нити политику коју власт води.

„Да смо сматрали да тај закон треба да буде повучен, сигурно га не бисмо доносили. Све аргументе које смо чули против тог закона, чули смо у претходне четири године”, каже Ђукановић.

Ово је важан период еманципације Црне Горе напомиње, у коме треба створити све институционалне претпоставке за даљи државни и духовни развој црногорског друштва, па и обнову, како каже, аутокефалности Црногорске православне цркве.

На питање Танјуга - ако нема повлачења закона, који је изазвао протесте и велико незадовољство верника СПЦ и грађана српске националности, који су тај закон доживели као непоштовање њихове воље, а тиме и права - на коју врсту дијалога влада Црне Горе позива СПЦ, Ђукановић каже: „На разговор како имплементирати тај закон”.

Председник Црне Горе, у разговору у којем је набројао, како он то види, све историјске, правне и политичке разлоге који су определили власт Црне Горе на овакав потез, те одбацио аргументе противника Закона, истиче да је на сцени много манипулација, а основна је, каже, та да је овај закон легитимисао намеру државе да отме имовину СПЦ у Црној Гори:

„Реч је о бруталној измишљотини и замени теза”, каже Ђукановић и наводи да је имовина СПЦ заправо имовина државе Црне Горе, а да је узурпирана у периоду од 1986. до 2000.

О томе, тврди, сведоче „неупитне историјске чињенице”.

Закон, додаје, неће угрозити верске слободе српског народа у Црној Гори, нити ће им ускратити право да користе цркве и манастире, које је и до сада користила Српска православна црква.

Потрудиће се, каже, да са циљевима овакве своје политике објективно упознају сваког грађанина Црне Горе. „А они, наравно, имају демократско право да се залажу за своја уверења, укључујући протесте и окупљања у организацији цркве”.

Црногорски председник наводи да му је „жао што је део српског националног корпуса у Црној Гори заведен упорном, веома грубом, а у суштини инфериорном политичком манипулацијом лидера просрпских партија”, незадовољних, како каже, што су 30 година континуирано доживљавали изборне и политичке поразе.

Они, каже Ђукановић, свесни своје неконкурентности траже „алтернативни терен политичког деловања, измишљајући угроженост српског народа у Црној Гори и намећући се као његови тобожњи заштитници”.

На питање како види оптужбе једног дела црногорске власти на рачун Беогада, па и председника Србије Александра Вучића, да стоје иза покушаја да се уздрма политичка сцена Црне Горе, односно да ли председнику Србије замера што подржава права Српске православне цркве, а тиме и вољу, односно права српског народа у Црној Гори, Ђукановић каже да Београд није уздрмао Црну Гору.

„Од стране државних званичника Црне Горе није било никаквих увредљивих тонова, нити непријатељских порука. Дакле, нема никаквог узнемирења, нити осећаја нестабилности, ми само обављамо своје државно политичке одговорности”, оцењује Ђукановић.

„Разумем, наравно, заинтересованост председника Вучића”, додаје, да „испрати остваривање права грађана српске националности у ЦГ и у другим суседним државама и његову заинтересованост за положај СПЦ на просторима других држава, где она делује”.

„Али, наше упозорење увек је било нескривено и врло директно - да се та политика мора водити веома суптилно”, истиче Ђукановић и напомиње да је још у свежем сећању 1990. година и тадашњи покушај да се уређују права грађана српске националности у, како он тврди, другим државама у региону.

„Како се то завршило, могли смо да видимо”, поручује уз констатацију:

„Неодмерено, недовољно пажљиво бављење тим питањима, са позивом на бригу о правима Срба где год да они живе може одвести у непримерени патернализам и опасно угрожавање суверенитета других држава у нашем региону”.

Упитан на чију адресу је упућено то упозорење, Ђукановић одговара: „Свима који тако поступају”.

„Били смо у прилици ових дана да прочитамо одређене изјаве високих београдских званичника, укључујући и председника Вучића. Он је говорио о свом легитимном праву да води рачуна о положају грађана српске националности, будући да их има око 28 одсто у Црној Гори. Наравно, разумијем његову заинтересованост за положај српске мањине у ЦГ. Али, у елаборацији такве политике говорио је и о Србима у Црној Гори као деелу јединственог српског националног корпуса, који би требао следити заједнички национални интерес, који се, опет логично, дефинише у Србији. А, одмах након тога смо могли да чујемо и незадовољство заступљеношћу Срба у државним органима Црне Горе”, примећује Ђукановић.

Он међутим истиче да грађани Црне Горе, било које националности да су, треба да следе и поштују, националне интересе Црне Горе, а не других држава.

„Јер, национални интереси других држава, макар и суседних, могу бити врло супростављени нашим националним интересима”, истиче Ђукановић и подсећа на, како каже, „обнову независности Црне Горе, као национални интерес, који је био супротан националном интересу државе Србије. Такође, интерес Црне Горе да буде чланица НАТО, био је супротан националном интересу државе Србије”.

Зато није реално очекивати од Црне Горе, јасан је Ђукановић у дефинисању права, да шири простор за рад у државним органима грађанима који пристају да по политичком позиву делују супротно националним интересима Црне Горе.

На директно питање има ли довољно Срба у органима Црне Горе, Ђукановић одговара да власт нема визију да „уређује Црну Гору као конфедерацију националних заједница”, и да се пажљиво води рачуна о томе да државни органи буду конституисани на бази изборне воље грађана и критеријума професионалности.

На питање да ли зна да председник Вучић у Србији трпи критике да је преблаго реаговао на понашање Црне Горе поводом усвајања закона, и кад је реч о положају Срба, те да се чују опаске да он, Ђукановић, ратује са делом српског народа, као и са Србијом, а да за то није добио адекватан одговор, што се тумачи и пријатељским односима са председником Вучићем, Ђукановић констатује да и сам пролази кроз такве ситуације

Те замерке, наиме, види као реакцију националиста и људи ретроградног мишљења „са ове или оне стране”. „Они су често исказивали незадовољство политиком коју водим , али никада нисам осећао потребу да се са националистима надмећем у демонстрацији лојалности држави”. Препоручује то каже, свакоме, укључујући и Вучића.

„А шта мисле великосрпски националисти и како би они желели да уређују односе са Црном Гором, то смо имали прилику да видимо - пир покушаја паљења црногорске заставе у Београду, позив на линч црногорског амбасадора, као и позив министра спољних послова Србије на пребројањвање Црногораца у Србији који подржавају политику Мила Ђукановића”, оцењује председник Црне Горе.

Он додаје да је реч „о ретроградним политичким појавама које припадају прошлости”, те да верује да „људи који су добили легитимитет већинске јавности у Србији и Црној Гори, морају да се понашају одговорно према заједничком историјском наслеђу и пројекцији заједничке еворпске будућности”.

Када је реч о пројекцији заједничке европске будућности, Ђукановић примедбу Танјуга да је резервом према идеји малог Шенгена показао недовољну солидарност, уз аргументацију да је Црна Гора далеко одмакла у процесу преговора са Европом, каже да то није тачно.

Истиче да је аргументација Црне Горе била да ова иницијатива третира питања слободе протока људи, роба, капитала и услуга, која су већ од 2011. обухваћена разним другим регионалнм иницијативама, у којима учествују и Црна Гора и Србија и Албанија и Северна Македонија и друге државе региона.

„Наше је питање било - чему сада стварање још једне регионалне иницијативе, праћено подсећањем да је свака иницијатива за регионалну сарадњу, што се нас тиче, куцање на отворена врата”, објашњава Ђукановић.

Коментари58
bd026
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav
Ako Milo treba Vučića, neka dođe u Beograd, što bi Vučić išao kod njega? Milo bi da uvuče Vučića u svoju prljavu igru, sam je zakuhao prljavu igru sa SPC i Srbima u CG, pa neka sam razmisli kao ih rešiti. Sve skupa je ružno i tužno, uspelo mu je podeliti narod u CG, zavadi pa vladaj. Našao je Milo i vanjske neprijatelje i to u Srbima, sramaota.
KONSTITUISANjE SRBSKE NACIJE
Da podsetimo Mila i njegove reformatore: 20 Maja 1220. na Spasovdan u Žiči, Sveti Sava je konstituisao samostalnu crkvu, državu, krunu, dinastiju, ustav, pismo,.. u koju je ušla i Zetska episkopija, a sve uz saglasnost carigradskog Cara i Patrijarha. Tako je nastala SRBSKA NACIJA , koja je pre toga bila podeljena na plemena, rodove i narode. Ko danas, posle 800 godina, to neće da prizna je satanista i dobiće zasluženu kaznu od Boga i Svetog Save.
Паун
Кад је тешко, Вучић!
др Милан Лекић
Ђукановићев Закон о слободи вероисповести је параван иза кога се бије тежак бој за "компромис"? Ђукановић нуди "политички дијалог са Вучићем" у Подгорици. Председник Србије предлаже "дијалог Ђукановића са СПЦ у Београду". Митрополија СПЦ у ЦГ (МСПЦЦГ) "тражи неутралност Београда"? О чему се ради? О скривеном циљу! Захтева се од СПЦ, не дијалог о спорном закону, бећ директно - томос о аутокефалији МСПЦЦГ или компромисна "аутономија", која би постала "Православна црква у ЦГ", а то је крај СПЦ.
aleksandar lukovic
nesvidja mi se Milova izjava,bojim se da se Amfilohije ne otcepi pa kao kec iz rukava....pa da opet budemo izigrani kao 9 marta ....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља