недеља, 23.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:59

Сметње на везама

петак, 14.02.2020. у 07:54

Ових дана дошло је до сметњи и озбиљног крчања на релацији двеју братских држава, што прети, нажалост, ескалацијом сукоба. Све је кренуло од председника Мила Ђукановића, који је пожурио са фамозним законом о слободи вероисповести да, по сопственој изјави, заокружи државност Црне Горе!? На путу којим је кренуо, човек на то има право, али није добро домислио где то води. Мене мало чуди ова бесомучна галама са свих страна на сиротог председника Мила. Више је разумевања за нашу виолентну браћу Црногорце имао чувени Илија Гарашанин, кад је у „Начертанију” написао: „Са Црногорцима ћемо увек имати проблема, али они су наши”. Човек се у складу са основним људским поривом и нагоном за одржање бори првенствено за себе и своју фамилију, па ако претекне нешто, и за свој народ. То је основни нагон за опстанак. Ако треба, мењаће и политички концепт. Овим актом Ђукановић је показао и бригу за државу.

Узмимо хипотетички да се није кандидовао за председника Црне Горе, шта би било? Као човек са факултетском дипломом (нефалсификованом) радио би у некој фирми, вероватно догурао до шефа службе, па и до директора, и имао плату седам-осам стотина евра, можда и хиљаду, и то је све. Јад и туга. А овако, стекао је грдне паре, унивррзитет, банку, ауторитет, углед и поштовање, итд. Само му супруга носи на руци двособни стан (наруквица). И тако више од тридесет година. Све као из бајке или Холивуда. Где, у малој сиромашној државици која је одувек зависила од туђе помоћи. Према томе, нама је остало само да му завидимо. Једино да они „жабари” не претурају по фиокама и траже оне тужбе у вези са шверцом. Да ако и то застари.

Томица Бабић, Београд


Коментари4
f70d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirka
Srbi i Crnogorci su braca. Uvek su lepo i slozno ziveli. Ali, evo stizu izbori u obe zemlje. Treba ostati na vlasti. A najsigurniji nacin da vladar zadrzi vlast je da objavi da je drzava napadnuta i da optuzi pacifiste da nisu dovoljno patrioti. Funkcionise svuda, u svakoj drzavi.
софи
Један је Мухика. А што се тиче Гарашанина, треба имати у виду историјски контекст у којем је настало ,,Начертаније". Такође морамо знати да ли причамо о Србима из ЦГ или о Црногорцима из ЦГ, црвеним или зеленим. И једне и друге називамо Црногорцима. Они први су на литијама. А о ставу Обрановића по истој сттвари излишно је причати. Иначе, Књаз Никола после удаје кћери Зорке за Петра Карађорђевића, покушао је да уда и кћер Ксенију за Александра Обреновића. Коментар?
Борис
Немамо проблем са „Црногорцима", него са отуђеном, шверцерском, тродеценијском влашћу.
DAN
Možemo da pomenemo i Obrenoviće, Karađorđeviće a i Nikolu Pašića. Svi su oni, po priznanju, bili gola sirotinja a posle ... Država je takođe bila siromašna pod kreditima i zaduženjima ! Kralj Milan je iz svega tog ipak izvukao železnicu za Srbiju koja je bila od ključnog značaja !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља