четвртак, 02.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:11

Санаторијум за повређене животиње

У прихватилишту у оквиру Зоолошког врта на Палићу у протеклих деценију и по збринуто више од 3.600 повређених или заплењених животиња
Аутор: Александра Исаковнедеља, 16.02.2020. у 10:21
Обично им лабудови стижу с удицама забијеним у тело (Фото А. Исаков)

Суботица – Током прошле године у Прихватилишту за животиње унутар Зоолошког врта на Палићу збринуто је нових 344 животиња. Готово сваког дана сарадници прихватилишта преузимали су нову јединку која је повређена у природи, током илегалне прекограничне трговине или је пронађена у кућном заточеништву неодговорних појединаца.

– Одлазимо по њих и ноћу и празницима. Када су у питању заплене, не постоји радно време, реагује се одмах – објашњава Андријана Тот, кустос Зоолошког врта на Палићу. Ова ветеринарка, која је, пре позива којим је, каже, увек желела да се бави, завршила и историју уметности, на терен полази носећи различите врсте транспортних кутија за животиње. Јер и када им јаве да на граници имају рецимо заплену папагаја, објашњава, то не мора да значи да ће само њих затећи.

У прихватилиште на Палићу стижу животиње с подручја читаве Србије, јер од када је отворено 2004. године, дуго је био једини „санаторијум” ове врсте.

Однедавно и београдски зоолошки врт прихвата повређене животиње, али пошто је далеко мањег капацитета, и даље већина стиже на север земље. У протеклих деценију и по, овде је неговано преко 3.600 животиња – од којих су многе долазиле тешко малтретиране код претходног власника, а део њих су биле животиње које не припадају нашем поднебљу.

– Наш циљ је да животињу рехабилитујемо и вратимо назад у природу. То је могуће када се ради о аутохтоним врстама, али оне којима ово није природно станиште, остају у зоо вртовима. Све ове животиње су власништво Републике Србије и она одређује у који врт ће отићи – наводи Андријана Тот и подсећа на судбину Малене, Хистерије и Поспанка, три бебе медведа које су заплењене и предате резервату у Румунији. Хибрид мрког и поларног медведа премештен је у резерват за медведе у Швајцарској. Патуљасти кајман кога су покушали да прошверцују преко границе још је у зоо врту на Палићу, као и лепи паунови који су, неколико комада, убачени у џак за кромпир, па у гепек аутомобила, како би били прошверцовани у Мађарску. – Са свим животињама које нам долазе из заплена на граници обично је врло сурово поступано – каже Андријана Тот.

Највише животиња у прихватилиште долази посредством инспекцијских служби, као и теренских служби покрајинског завода за заштиту животиња, које прикупљају повређене јединке. Од аутохтоних врста, најчешће им стижу повређене птице. Недавно је, у сарадњи с једном приватном ветеринарском клиником, оперисан лабуд и уграђена му је шина у бутну кост. Обично им лабудови стижу с удицама забијеним у тело, а када се опораве, сарадници прихватилишта пуштају их на оно што се назива „слободно удаљавање”, то јест птицу одведу до језера да виде како ће реаговати. Међутим, многе се одлуче да остану у познатом окружењу, али и у близини навикнутог сталног извора хране.

– Око 40 одсто животиња остаје у зоолошким вртовима, када се ради о аутохтоним врстама, реч је о онима које због повреде не би могле да опстану у природи. Отприлике исти проценат их је и враћен у природу – наводи Андријана Тот и објашњава да животиње из прихватилишта обично нису „на оку” посетилаца, али кроз програме едукације у зоолошком врту размишљају да прикажу и део ових животиња, како би се скренула пажња на потребу хуманијег односа према животињама. Повређене животиње овде настављају живот који им не би био могућ у природи. Оне опорављене сада су на својим природним стаништима. Тако је Игор, белоглави суп, након што му је санирано повређено крило враћен на небо изнад Увца, птице грабљивице у јатима се пуштају изнад суботичке пешчаре, као и орлови мишари. Тренутно, после опоравка једна совица, након што заврши своју дијету, јер се у затвореном простору угојила, биће враћена у природу.


Коментари0
78967
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља