петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 03.03.2020. у 12:08 М. Ђ.

Преминуо Улај, дугогодишњи партнер Марине Абрамовић

Један од пионира перформанса, боди арта и полароид фотографије, за себе је говорио да је „најславнији непознати уметник” Уве Лајсипен Улај
Уве Лајсипен Улај (Фото: EPA/Andreas Arnold)

Уметник Уве Лајсипен Улај један од пионира перформанса, боди арта и полароид фотографије, дугогодишњи животни и професионални партнер Марине Абрамовић, преминуо је у ноћи између 1. и 2. марта у Љубљани у 77. години јавила је РТВ Словенија. Марина Абрамовић и Улај заједно су, у периоду 1976–1988, били најпризнатији пар уметника перформанса у свету. Однос Улаја и Марине Абрамовић поново је доспео у жижу јавности 2010. године, за време њене ретроспективе и маратонског перформанса „Уметник је присутан” у Музеју модерне уметности (МоМА) у Њујорку. Улај се тада појавио у МоМА и био један од првих учесника перформанса и једини са којим је уметница имала физички додир. Тај сусрет забележен је и у документарном филму Метјуа Ејкерса „Уметник је присутан”.

У интервјуу који је 2011. године Улај дао „Политици”, овај уметник је између осталог говорио о свом интересовању за уметничке експерименте са полароидима, полароид фотографију, о томе да је као ратно дете (рођен у Немачкој 1946) са 15 година остао сам без породице и рођака.

„Са 25 година почео сам да испитујем свој идентитет, помоћу полароид камере, радије него преко званичних институција. Од 1969. до 1974/1975. снимао сам себе полароид камером у различитим стањима: тужан, лош, мртав, као жена или трансвестит, као хермафродит, као херој радничке класе, губитник или победник… Спољашње промене нису биле довољне, па сам се тетовирао, пробадао, самоповређивао и радио трансплантацију коже на левој подлактици да бих уклонио тетоважу... Схватио сам да то ничему не води и окренуо се преиспитивању идентитета и фотографије – у регистру грађана где се примењују поузданија средства као што су отисци прстију и снимак зенице ока.”

Улај нам је тада говорио и о једној занимљивој епизоди из свог љубавног живота, тачније о блиском пријатељству са Бјанком Џегер. Као фотограф консултант за Полароид корпорацију (1969–1971) добио је задатак да обиђе пет градова (Лондон, Амстердам, Париз, Рим, Њујорк), за потребе промотивне књиге фотографија „Увеове полароидне слике из пет градова”.

„Док сам боравио у Њујорку (1971) отишао сам једног дана у Централ парк да фотографишем геј параду. Угледао сам прелепу жену егзотичног изгледа и замолио је да је фотографишем. Њено име, сећам се добро, било је Бјанка Морено де Масијас. Рођена је у Никарагви и живела је на релацији Њујорк–Париз. Спријатељили смо се и провели заједно две седмице. Планирали смо да одемо у Индију и да живимо окружени лотосовим цвећем. У једном тренутку морао сам да се вратим у Амстердам и договорили смо се да и она пође са мном. Кренули смо у КЛМ да купимо карте и када смо улазили кроз ротациона стаклена врата, она је приклештила стопало (увек је ходала боса, у дивној индијској одећи) и почела да вришти. Ја сам се толико шокирао да сам почео да бежим, као мува без главе.

Више је нисам видео. Стидим се... После три месеца чуо сам да се удала за Мика Џегера. Све њене фотографије сачувао сам и држим их у тајној фиоци...”

Улај је за себе је говорио да је „најславнији непознати уметник”, а за насловну страну свог сајта одабрао је цитат Марине Абрамовић: „Потребно је дуго времена, можда чак и читав живот, да бисте разумели Улаја.”

Коментари3
761ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Performnas, body ART su imali svoj značaj u emancipaciji umetnika od klasičnih slikarskih medija gde je sam umetnik postao medij. Ali to je umetnost nekog drugog vremena sredine prošlog veka za nas je to nešto NOVO a zapravo je još Olja Ivanicki šokirala javnost performansima 50 ih godina prošlog veka... Ali to nije likovna umetnost već pozorišni žanr...
vladimir ilic
dirljivo.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Вала, да знаш!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља