четвртак, 02.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:11

„Борачки закон” без крајишких бораца

Аутор: Саво Штрбацчетвртак, 19.03.2020. у 18:00

Недавно је Скупштина Републике Србије усвојила дуго најављивани Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, који је остао у медијској сени Закона о утврђивању чињеница о статусу деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима у Србији, који је усвојен истог дана.

Оно што се у ретким коментарима могло прочитати о „борачком закону” били су углавном хвалоспеви о правима субјеката из наслова закона, док се о једној категорији бораца, који нису ни добили статус борца, скоро ништа није ни писало ни говорило. Али се зато на друштвеним мрежама развила оштра међукрајишка полемика о томе ко је крив за овакву ситуацију.

Да ли је оваква дефиниција борца изненадила крајишке борце? Није, осим наивних који су веровали да помпезно најављивани амандман једног посланика из владајуће странке може да промени ту дефиницију, која се налазила и у нацрту закона.

Чланом 4 „борачког закона” статус борца признат је: припадницима војске Краљевине Југославије; партизанима и четницима из Другог светског рата; припадницима оружаних снага СФРЈ у рату деведесетих до 27. априла, односно до 19. маја 1992; припадницима оружаних снага СРЈ у рату деведесетих после 27. априла 1992, укључујући и „косовски рат” од 24. марта до 26. јуна 1999. Према тачки 5 поменутог члана, која се једина и односи на подручје Хрватске, односно бивше РСК, статус борца има и држављанин Републике Србије који је „као припадник оружаних снага СФРЈ вршио војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за друге циљеве државне безбедности у оружаним акцијама ради одбране суверенитета, независности и територијалне целокупности СФРЈ у периоду од 17. августа 1990. до 27. априла 1992, а за припаднике оружаних снага СФРЈ стационираних на територији БиХ до 19. маја 1992”.

Дакле, у усвојеном тексту „борачког закона” међу признатим борцима једино нема припадника војске РСК, која је формирана након повлачења ЈНА с подручја авнојевске Хрватске.

О изостављању крајишких бораца из „борачког закона” Крајишници су расправљали на два импозантна скупа, који су одржани у мају и децембру прошле године у Новом Саду. Као аргументацију да се и крајишким борцима и после 27. априла 1992. па све до 15. јануара 1998. (до реинтеграције СБО у уставноправни поредак РХ) призна статус борца, Крајишници су се позивали на закључке, одлуке и наредбе највиших државних, политичких и војних органа и институција СФРЈ о сепаратистичком и терористичком карактеру паравојних оружаних формација против припадника ЈНА и цивилног становништва у бившим републикама Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини. Позивали су се и на: Одлуку Скупштине српског народа о проглашењу РСК; Закон о важењу правног система СФРЈ и на делу територије која је под посебном заштитом УН, који је усвојила Скупштина СФРЈ; планове мировних операција УН за Југославију; резолуције СБ УН и друга акта. Подсећали су и да је РСК била посебан ентитет у оквиру СФРЈ и међународни правни субјект и да је имала право да организује одбрану становништва на својој територији од злочина и геноцидних намера и поступака хрватских сепаратистичких и терористичких формација и оружаних снага РХ.

На тим скуповима присуствовали су и представници власти који су као борци имали разумевања за разлоге крајишких бораца, али су били децидирани да ти разлози неће променити дефиницију борца из нацрта „борачког закона” због неких виших интереса, као што је нису промениле ни деклерације и апели упућени с тих скупова на све значајније адресе функционера и државних органа Републике Србије.

Ти виши интереси, онако како сам их ја схватио, односе се на ставове хрватске стране, да је 1991. на Хрватску „оружану агресију извршила Србија, Црна Гора, ЈНА и паравојне јединице из БиХ уз помоћ великог броја припадника српске националне мањине у РХ, организоване и предвођене великосрпском политиком”, који су инкорпорирани у устав, саборске декларације, десетине закона, уџбенике, енциклопедије, „Википедију” и свест хрватског народа. На оваквим ставовима Хрвати су до сада остварили све што је објективно било могуће, укључујући скоро етнички чисту државу и чланство у свим значајнијим евроатланским интеграцијама.

Уношењем у „борачки закон” и крајишких бораца, који већ четврт века живе у Србији и њени су држављани, ништа се не би променило ни у хрватском ни у међународном погледу на рат деведесетих, осим што би се крајишки борци осећали равноправнијим с осталим учесницима у оружаним сукобима деведесетих, као што се ништа неће променити ни њиховим не уношењем у тај закон, осим што су борци СВК једини, од свих учесника ратова деведесетих прошлог века на просторима СФРЈ, остали без признатог статуса борца.

*Документационо-информативни центар „Веритас”

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари9
1c9a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Velja
"Stavovi hrvatske strane, da je 1991. na Hrvatsku „oružanu agresiju izvršila Srbija, Crna Gora, JNA i paravojne jedinice iz BiH uz pomoć velikog broja pripadnika srpske nacionalne manjine u RH, organizovane i predvođene velikosrpskom politikom”. To su stavovi celog sveta, sve drzave koje su priznale Hrvatsku priznale su i komadanje SFRJ kao legalno. Za sve njih Hrvatska je zrtva.
Poskok
Gde su pripadnici VJ u ratu od jeseni 1999. do maja 2001. u Presevu i Bujanovcu?
милутин
Још од Олује, поред ректората БУ, тамо где уче српска деца, стоји огроман Његошев споменик, реплика оног из Подгорице. Паметном доста.
радисав
Убеђен сам да ће се ова неправда према крајишким борцима исправити врло брзо. Који су то виши интереси због којих је неправда учињена? Овако како су у тексту презентовани, значе слагање и пристајање на хрватски став, што је дугорочно неодрживо. Сазрело је време за ревизију, мери се једноцифреним годинама. Поздрав из Шумадије.
Mali
Nadamo se da će nepravda biti ispravljena, i da će nakon godina patnje biti donešen zakon, koji će ne samo priznati borce VRSK, već će nam vratiti nadu da sva muka kroz koju smo prošli ima neki veći smisao!!
др
Идеалисти увјек гледају кроз наочаре ружичастих боја, па тако им је нека будућност лијепа. Треба да се зна да Србија нама није ништа дала, већ је добила од стрних добротвора и то свесрдно дјелила свом становништву а што остоне нам Србима из Хрватске. Ко ће нам признати да је рата било у Хрватској, када су нас прогласили хрватским територијалцима. Уколико мислите да ће то бити оног часа када сви изумремо онда Хвала лијепа,.
Препоручујем 25

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља