четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 16.03.2020. у 21:00 Јелена Церовина

Замке новог пута ка чланству у ЕУ

Београд одлуку о начину приступног процеса тек треба да донесе, у Бриселу очекују да то учини најкасније до самита ЕУ – западни Балкан, који ће у мају бити одржан у Загребу
Заседање европских министара у згради Савета Европе у Бриселу (Фото АП)

Један корак напред, два назад или пак много крупнијим корацима него до сада напред – који ће од ова два сценарија задесити Србију после усвајања нове методологије за приступање Европској унији нико још не може да каже. Како ће дефинитивно изгледати модел приступања европској породици знаће се тек после седнице Европског савета која је требало да буде одржана ових дана, али је одложена због корона вируса. Ипак, основне контуре тог пута већ су познате – усвојила их је почетком фебруара Европска комисија.

Као земља која је у преговорима од 2014, Србија, (као и Црна Гора, која је две године дуже на том путу) није обавезна да прихвати нову методологију. Брисел јој даје могућност да настави приступање по старом моделу. Нова методологија биће обавезна за Албанију и Северну Македонију, којима ће тек бити отворени приступни преговори. Стручњаци, међутим, кажу да би у најмању руку било чудно да Србија не донесе одлуку о прихватању ове методологије. Она предвиђа да се преговори воде, уместо по досадашњим поглављима, по такозваним кластерима, односно поглавља ће бити груписана у шест тематских целина, односно шест кластера. А оно што донекле плаши земље које су на том преговарачком путу, јесте могућност да буду враћене на почетак уколико Брисел и чланице ЕУ не буду задовољне реформама и напретком у одређеним областима.

„Уколико не бисмо прихватили, ’висили’ бисмо у односу на остале. Морамо да присуствујемо самитима ЕУ – западни Балкан. Мора се и разумети да није ту уцена у питању. Имамо избор, али и из много разлога морамо ипак да прихватимо. Пред нама је тек да видимо како ће то бити прилагођено за нас и за Црну Гору. Црногорци нису уопште били одушевљени јер су они већ отворили сва преговарачка поглавља па сматрају да је ово враћање уназад”, објашњава за „Политику” Игор Новаковић, директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове ИСАК фонда.

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић напомиње за наш лист да Србија већ преговара по строгој методологији ЕУ, која садржи реверзибилне клаузуле, тако да та чињеница за наш процес не представља посебну новину. „Оно што може бити новина јесу подстицајни механизми јер смо отворили више од половине преговарачких поглавља и можемо већ сада веродостојно да спроводимо секторске политике ЕУ у тим областима. Зато, осим бољег и јаснијег управљања процесом проширења, нова методологија би свакако требало да у погледу кредибилности обезбеди и веће економске подстицаје за државе кандидате – што би значило већа средства кроз механизме ИПА 3, Инвестиционог пакета за земље региона као и евентуално формирање посебног фонда за праћење и развој политика европског ’Зеленог договора’, као подстицаја одрживом развоју”, објашњава Јоксимовићева за „Политику”.

Одмах након усвајања нове методологије у ЕК, комесар за проширење Оливер Вархељи је боравио у Београду, где је о томе разговарао с председником Александром Вучићем. Радити по кластерима, како је рекао, није лоше, јер би у пракси могло да се деси да се више поглавља отвори одједном, односно сва која припадају том корпусу. Такође је предочио и да се преговори у оквиру неког кластера могу завршити за годину дана. По свему судећи, и затварање кластера ће бити временски ограничено. На земљама кандидатима је да отварају кластере по редоследу који желе. Једини захтев ЕУ, појаснио је он, јесте да се преговори отворе и затворе кластером који се односи на владавину права.

Нова методологија предвиђа и значајнији ангажман земаља чланица ЕУ у контроли напретка кандидата. Тиме би се, како је рекао Вархељи, избегла „изненађења” која су се дешавала када се неке земље чланице ЕУ нису слагале с проценама ЕК о испуњености услова за напредак у приступним преговорима. Сада је предвиђено да експерти земаља чланица с експертима Европске комисије излазе на терен и процењују напредак неке земље у одређеном кластеру.

Новаковић истиче да је Француска тражила да се више истакне значај држава чланица. „И до сада су оне могле да имају већи утицај да су хтеле. Ово је постављање на један другачији ниво, под обавезно ће се рачунати да државе чланице треба да буду укључене, али без њихових неких партикуларних интереса све ће остати на истом”, каже он. Европски комесар је посебно упозорио на могућност назадовања у преговорима „уколико земље на задовољавајући начин не спроводе реформе”. Санкције би биле суспензија фондова, поновно отварање преговора у поглављима која су већ затворена или чак суспендовање преговора.

Уз опаску да јој се чини невероватним да постоје упоредо две методологије проширења, стара и нова, тако да је логично очекивати да ће и Србија и Црна Гора то усвојити, Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику напомиње да ће Београд вероватно тражити нека додатна појашњења пошто су у Бриселу остали недоречени. На пример, којим фондовима и у ком износу имамо приступ после сваког затвореног кластера. И шта је с инвестиционим планом за западни Балкан. „Из првог кластера, основна права, отворили смо сва поглавља. Нова методологија даје шансу за убрзање процеса, али све је штап и шаргарепа. Штап је да може да се све врати уназад, пошто ће сад то више бити политички процес”, каже Грубјешићева, али додаје и да реално има шансе за напредак јер не мора да се поштује редослед кластера и може више њих да се отвори одједном и затвори.

Од шест предложених кластера (основна права, унутрашње тржиште, конкурентност и инклузивни раст који обухвата од транспорта до екологије, затим зелена агенда и одржива повезаност, ресурси, пољопривреда и кохезија и последњи, спољни односи), Србија има у свакоме отворено понеко поглавље. Изузев у кластеру зелена агенда и одржива повезаност, где нисмо отворили ниједно поглавље.

Пред Србијом је још много непознаница када је реч о новој методологији. Отворили смо 18 поглавља која се налазе у пет од укупно шест кластера. Да ли то онда значи да бисмо отворили одједном тих пет кластера где имамо поглавља? Новаковић каже да је то још у домену спекулација. Нигде, објашњава, није речено како се ми уклапамо у нову методологију. Постоји читав низ проблема, али има и ствари које су нам познате одраније. „И до сада је, рецимо, било могуће враћање уназад. ЕК је и до сада имала могућност да она поглавља која смо затворили поново отвори. Уосталом, томе у прилог говори и чињеница да смо ми привремено затворили два поглавља”, каже Новаковић.

Председник Вучић је недавно рекао да су његове „личне симпатије на страни нове методологије”. Београд одлуку о прихватању, ипак, тек треба да донесе. У Бриселу очекују да то учини најкасније до самита ЕУ – западни Балкан, који ће у мају бити одржан у Загребу.

Косово и Русија

На питање каква је судбина Косова, односно поглавља 35 у овом „кластерингу”, Сузана Грубјешић каже да су кластерима обухваћена 33 од ранијих 35 поглавља. „Поглавље 34, Институције, и поглавље 35 нису обухваћена овом методологијом. То значи да ће бити као и до сада, 35 остаје поглавље у коме се захтева нормализација односа Београда и Приштине”, објашњава она. Према њеним речима, кластер „спољни односи” Београд ће тешко отворити у скорије време пошто нисмо још добили извештај са скрининга из 2014. године. Ту нас кочи сарадња с Русијом, односно то што јој нисмо увели санкције. Проценат усаглашености с резолуцијама и декларацијама ЕУ за прошлу годину је 56 одсто.

Коментари28
6a8f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slamkamenac
Ovo nije nista drugo do pokusaj da se spoljna politika Srbije podredi spoljnoj politici EU, jer ce to doci u jednom od tih paketa. Na mala vrata odsecanje svake odstupnice Srbiji. Srbija, ako mora naka zatvara sektore koji nemaju veze sa spoljnom politikom i sankcijama Rusiji i Kini. Takodje ovo je pokusaj prosirenja uticaja na Srbiju i njen narod upumpavanjem para i tihom korupcijom. A onda ce da nam neko u buducnosti kaze, sta cemo moramo da priznamo Kosovo, jer ce nam ukinuti pare...
Vladimir Petrović
доходак ових земаља.“ А истовремено је, указао је даље Пикети, свака од ових земаља из ЕУ фондова у најбољем случају добијала упола мање средстава, што ће рећи да су од интеграције са Западом, када се подвуче црта, оне имале више штете него користи.
Vladimir Petrović
„Профити западноевропских компанија у Централној и Источној Европи надалеко премашују износе који су из јавних фондова пребачени Истоку,“ напомиње Клотилда Арман, указујући на истраживање прослављеног француског економисте Томаса Пикетија који је, још пре две године у „Монду“, указао на запрепашћујуће бројке: „Између 2010. и 2016, годишњи одлив профита износио је 4,7 одсто БДП-а Пољске, 7,2 одсто БДП-а Мађарске, 7,6 одсто БДП-а Чешке и 4,2 одсто у случају Словачке, за толико умањујући национални
Велимир Булатовић
Они који и даље вапе за ЕУ треба да објасне - ко то даје паре Србији за улазак у ЕУ и због чега, како рече Ј.Ј. Људи моји, маните се приче о ЕУ!!!!!!! То је завршена прича. Тачка на ЕУ. Баш ме занима ко ће и после ове пошасти и даље причати о ЕУ.??????
Svetlana
Ja hocu EU!
DC
Kod EU izvora dva putića. Biti ili Ne biti?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља