уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 01:24
ПОРОДИЧНО НАСИЉЕ ЈЕ КОД НАС И ДАЉЕ ТЕШКО РЕШИВ ПРОБЛЕМ

Мала корист од забране приласка жртви

У јануару пријављено 1.750 нових случајева, полиција најчешће удаљава насилника на 48 сати из куће, реагују социјалне службе, али прича на крају нема увек срећан крај
Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 16.03.2020. у 19:00
(Извор: Министарство правде)

Неумољива статистика бележи у јануару ове године 1.750 случајева насиља у породици и ти најновији подаци Министарства правде показују да су у три четвртине случајева жртве биле жене. Службеници овог министарства истичу да је од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици, који је ступио на снагу 1. јуна 2017, до краја јануара ове године, размотрено више од 132.600 случајева породичног насиља. У истом периоду изречено је 46.690 предлога за продужење хитне мере од стране надлежних тужилаштава, а судови су усвојили те предлоге у скоро 80 одсто случајева.

Анализом података надлежних институција такође се може видети да се број поднетих предлога за продужење хитне мере из године у годину повећава. Тако је у трећој години примене закона тај број за 1.460 предлога већи у односу на другу годину и за чак 3.101 предлог већи у односу на прву годину спровођења закона. А то, према тумачењу Министарства правде, указује да институције реагују на пријављено насиље.

Коментаришући најновије податке, представница Аутономног женског центра Вања Мацановић истиче да једино охрабрује број изречених хитних мера, јер то значи да полиција у највећем броју случајева схвата озбиљност ситуације и удаљава насилника на 48 сати из куће. Међутим, грешке у корацима настају касније, када се превиди чињеница да насилник има „историју” насилног понашања, односно криминалну прошлост или нелегално поседује оружје. То је од почетка године до сада животом платило пет жена.

– Забрана приласка жртви неће спречити дугогодишње учиниоце насиља у породици да остваре своје зле намере. Поготово ако су били кривично осуђивани, патолошки су љубоморни, прете убиством или самоубиством, имају оружје, прогањају своју жртву и плаши их се околина – они истрајавају у томе да убију онога коме су „пресудили”. Закон о спречавању насиља у породици може се применити у оним случајевима када је насиље ређе и слабије, то јест када насилник први пут дигне руку на неког члана породице. Када се има у виду окорели насилник и када је полицији и тужилаштву познато да су чланови породице већ пријављивали насиље, забрана приласка жртви и удаљење насилника из стана једноставно неће спречити насилника. У случајевима понављаног насиља, једноставно се мора одредити задржавање у притвору – упозорава Вања Мацановић.

Због лоше процене ризика, бивши супруг шездесетогодишње Десанке М. из Панчева није остао у притвору, већ му је изречена само хитна мера забране приласка жртви. Он је своју бившу супругу данима чекао да изађе из Сигурне женске куће и убио ју је на аутобуској станици, наочиглед бројних пролазника. Идентичан пропуст је учињен прошле године у Новом Саду када је мушкарац коме је била изречена хитна мера забране приласка жртви због насиља у породици убио бившу супругу и њене родитеље.

– Када жена пријави да ју је насилник давио у жару свађе, то мора да упали сигналну лампицу, јер након дављења насиље често ескалира и заврши се фатално. Осим тога, морају се озбиљно схватити претње насилника да ће извршити суицид, јер то обично значи да ће жени претходно пресудити – закључује наша саговорница, која подсећа да је током претходне године 28 жена убијено у породичном насиљу.

Резултати истраживања које је финансирала ЕУ, а спровела мисија ОЕБС-а у нашој земљи, говоре да насиље погађа жене свих годишта и да висина личних примања и место становања не играју улогу. Петина жена која је учествовала у овој студији изјавила је да је искусила физичко или сексуално насиље од стране партнера или неког другог мушкарца након своје 15. године, а две од пет испитаних жена навеле су да су доживеле сексуално узнемиравање.

Ако је судити према резултатима овог истраживања, полиција се ретко мешала у инциденте физичког насиља, што је разумљиво ако се има на уму да је трећина жена изјавила да је „насиље у породици приватна ствар”. И ако су упознате са радом невладиних организација које помажу жртвама насиља, њима се жене обично не обраћају за помоћ првима.

Осим тога, више од четвртине испитаница изјавило је да лично познаје неку женску особу из породице и круга пријатеља која је била изложена насиљу. Према истом истраживању, након најтежег физичког (и)ли сексуалног насиља, само три одсто жртава контактирало је са женском сигурном кућом, а само један одсто жена се обратило некој организацији за подршку жртвама.


Коментари0
b506b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља