петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 20.03.2020. у 08:49 Торнадо
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Како сам ловио стопере по Амстердаму

Добро сам се припремио за нови посао. Прво сам избројао празне кревете да не бих пребукирао хотел и лагао туристе. Обукао сам најблеђе фармерке, плаву мајицу и глатко се обријао. На леђа сам ставио ранац пун папира како бих стајао усправно и глумио тек приспелог стопера
Фото Пиксабеј

Цела спаваона се затресла кад је мој „биг-клок“ (будилник), тачно у седам сати, зазвонио на металној касети поред кревета. Чуо сам на десетак језика како су ме колеге спавачи отерали у материну. Они долазе из града око четири сата ујутру и у ово време су у најдубљем сну.

У Амстердаму остају два-три дана и користе сваку ноћ да „изоштре“ своје младалачке видике, да до краја искористе амстердамска светла која се не гасе ни ноћу ни дању.

Радовао сам се новом дану јер сам добио нови посао од Луси, газдарице хотеле „Адам и Ева“, где иначе спавам. Претходне ноћи чаврљали смо доле у бару цео сат и она је приметила да се више не враћам у хотел умазан кречом. Рекао сам јој да сам завршио са фарбањем целе Финкове улице и да ће ме звати догодине кад буду постављали стаклену вуну у станове због изолације.

Фото Пиксабеј

Онда ми је она предложила, кад већ ништа не радим, да шетам градом (што је мој хоби) и ловим аутостопере и младе туристе да дођу на спавање код ње у хотел. За сваког ћу добити гулден.

Добро сам се припремио за нови посао. Прво сам избројао празне кревете да не бих пребукирао хотел и лагао туристе. Обукао сам најблеђе фармерке, плаву мајицу и глатко се обријао. На леђа сам ставио ранац пун папира како бих стајао усправно и глумио тек приспелог стопера. Због поверења и бољег промета. Луси ми је дала стотињак визит карти и рекла да је то доста за седам дана.

Седмицом сам отишао до Леце Плајна, одатле пешке ка Принцесграхту, Конингплејну и све до главне железничке станице која је удаљена од центра 15-20 минута хода. Било је пуно света а моји „клијенти“ на сваком ћошку. Улице су биле умивене летњом кишом. Правилно поплочане црвеном циглом личиле су ми на мајчин џемпер.

Фото Пиксабеј

На улици се осећам као цар. То ми је још из Београда кад сам продавао беџеве у Скадарлији. Од „Американ хотела“ до Принцесграхта улица је толико тесна да и трамваји у оба смера користе један колосек.

Трамваји имају ниске „хаљине” до земље тако да се точкови не виде. Због великих гужви и летећих бициклиста, ако дође до судара, нико не може да пропадне испод, већ ће га трамвај гура док се шофер не снађе.

Баш ту код Борисове радње (пилећих батака) данас је „Мек Доналдс” а читава улица закрчена. У малом бару преко пута изнели све резервне столице и заузели целу улицу. На једном столу витка чоколадна девојка у белој мајици певала је блуз. Пратио је саксофоном аутостопер са ранцем на леђима, који је тек пристигао из белог света. Певачица је била елегантно обучена и радила је посао професионално.

Фото Пиксабеј

Све више света се скупљало. Чуо сам коментаре о њој. То је позната глумица која је седеле у бару кад је угледала аутостопера и решила је да му помогне. У међувремену, наишао је трамвај „јединица“. Возач је стрпљиво чекао да се представа заврши.

Знао је да се налази у Амстердаму где су преставе, улични свирачи, хипици и други туристи своји на своме. Певачица је завршила песму и добила громогласан аплауз. Није била лења него је узела картонску кутију од свирача и почела да скупља новац од публике.

Први пут сам видео да људи не убацују ситниш већ новчанице. За смо три минута скупила је право богатство које је предала саксофонисти а он је то поделио са још пар момака који су седели око њега. Ваљда су заједно дошли. Газда бара је сакупио празне столице и трамвај је уз поздрав кренуо даље. То има само у Амстердаму.

Одмах сам пришао аутостоперима и без околишања почео: „Хааај, баш сте лепо свирали. Ако вас занима спавање, најбољи хотел је „Адам и Ева“, имају најбољи бар у подруму. За доручак јаја, прави бутер, џем и прави јогурт. Све заједно осам гулдена по особи. Ујутру не истерују због чишћења. Можете ући кад хоћете дању и ноћу. Све то сам бубњао на мешавини енглеско-немачко-српском. Да ме цео свет разуме. Продато – њих четворица су пристали.

До станице и назад, већ сам нашао двадесеторицу спавача. Око 6 сати предвече вратио сам се у хотел да проверим резултате. Луси ме је чекала на рецепцији раширених руку. Пошла ми је у сусрет загрливши ме као да сам јој братанац.

Фото Пиксабеј

„Знала сам да си ти број један. Знаш колико је данас дошло у хотел – тачно 74. Одмах је избројала 75 гулдена и тутнула ми их у џеп на мајици. Задржи кусур и од данас џабе спаваш и џабе доручак али настави да радиш. Слободан дан ти је онај кад нема празних кревета.”

Мојој срећи није било краја. Ем сам слободан и могу да скитам по Амстердаму успут зарађујем новце. Тих 75 гулдена су били хрпа новца. Тада је цело пиле и порција фрита са мостардом „Код Бориса” коштало само један гулден. Пиво је било 30 центи, мајица у „Левис“ продавници четири гулдена. Такси од центра до хотела два.

Иначе, Амстердам има три центра; Леце Плејн, Рембрант Плејн и Дам сквер. Сунце лети залази у 22 часа. Тако да нема шта да бринем за госте хотела. Од 12 до 22 часа са ова три центра могу да напуним све студентске хотеле у Амстердаму а не овај наш мали, на два спрата који у две спаваоне може да прими максимално 90 људи.

Новац је пристизао скоро сваки други дан. Почео сам да се облачим као Американац и да свако вече да излазим у клубове и дискотеке.

Тек са овим послом почео је прави живот. Решио сам да „завладам“ Амстердамом.

 

 Торнадо,  Холандија

 

 

 

 

 

Пишите нам
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини.
Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 

Коментари18
9aa5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Fid-bek
@NIKAFOR Kakve veze ima familija autora sa ovom pricom sta je nekad bilo. Receno tek da se nesto kaze.
Autor
@Nikanor,zasto se raspitujete za zenu i decu?Da li biste i njih u karantin?!Eto dokle je stigla vasa nadogradnja?!
deo demosa
Svaka čast! fina vinjeta, sećam se guldena iz 1990 godine, šarene novčanice, suncokreti...
Silvija
Guldeni ja mislim da su to evri ,koja je ova godina gospodine,ja mislim da Amsterdam nisi ni video
др Слободан Девић
Гулден је званично замењен евром у Холандији 1-ог јануара 1999-те а за кеш од 1-ог јануара 2002-ге и то по курсу од око 2.2 гулдена за један евро. Е сад, ако сте за један гулден (пола евра) могли да добијете цело пиле и кромпириће, или за 4 гулдена (2 евра) Левис мајцу, ценим да је то сигурно било пре 2002-ге ...
Nenad Zivkovic
Dobar komentar bio sam u Amsterdamu i stanovao mesec dana u blizini mesto se zove Zeist i nisam stigao da upoznam grad na pravi nacin na koji zelim , u svakom slucaju svidja mi se tvoj komentar cekam nastavak ziveli i pozdrav.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља