субота, 28.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:00
У СУСРЕТ 75-ОГОДИШЊИЦИ ОСНИВАЊА ПАРТИЗАНА (6)

Таквих више неће бити

Од прве до последње утакмице Саше Илића за „црно-беле“ протекле су 23 године (1996-2019), што је, и поред његових „излета“ у иностране клубове, невероватан пример, поготово у садашње време, да неко толико дуго игра за један клуб
Аутор: Иван Цветковићчетвртак, 26.03.2020. у 17:00
Изузетно добар осећај за игру: Саша Илић се лако ослобађао чувара (Фото: Н. Неговановић)

Некада су спортисти читаву своју каријеру или бар највећи њен део, проводили у једном клубу, тако да су и поистовећивани с њим. Данас, изузев неких случајева код оних најбогатијих, на пример Барселона с Месијем, та појава је готово ишчезла. Ево, рецимо, Кристијано Роналдо: из Спортинга у Манчестер јунајтед, затим у Реал, па онда у Јувентус.

Саша Илић је у овом веку постао знамење Партизана. Прошао је његову школу фудбала, у првом тиму се први пут појавио 26. октобра 1996, а последњи, кад је и престао да игра, 19. маја 2019!? За те 23 године, истина, имао је „излете“ у иностране клубове (Селта, на „позајмицу“, у пролеће 2004, Галатасарај 2005-2007, Ред бул 2007-2010. с „прекомандом“ 2009. у Ларису), али остаће запамћен као епоха у историји „црно-белих“.

И не само по томе колико је носио њихов дрес, него и докле је остао на игралишту. Каријеру је завршио у 42. години!

Раздобље између Мијатовићевог одласка и Илићевог изласка на највећу сцену обележила је генерација, најављивана као нове  Партизанове „бебе“, по примеру оне која је 1966. донела клубу ханибаловску славу. Картагински војсковођа је дошао пред врата Рима, а они пред трон Европе.

Међу тим „новим бебама“ било би достојних да се по њима памти једно раздобље у историји клуба као по Стјепану Бобеку (1945-1958), Владимиру Ковачевићу (1958-1969. с прекидом од једне сезоне у Нанту), Момчилу Вукотићу (1968-1984. уз прекид од годину дана у Бордоу), Милку Ђуровском (1986-1990) и Предрагу Мијатовићу (1990-1993), међутим, прерано су отишли.

Истина, ни Ђуровски и Мијатовић нису вечност провели у Партизану, али су дошли већ као репрезентативци. Дакле, били су то играчи, који нису морали да се боре за место у првом тиму. Доведени су као велика појачања, што је и одредило њихову улогу чим су прекорачили праг у Хумској 1.

Партизановим ђацима, који су у време када се држава распадала још били малолетни, тек је предстојало доказивање. Од њих је највише у каријери постигао садашњи тренер Саво Милошевић, али играјући за клубове у иностранству. Драган Ћирић је био најатрактивнији за публику (не би га Барселона узела тек тако), Алберт Нађ им је био капитен... Међутим, отиснули су се у свет, пре него што су могли и да помисле да с Партизаном ураде нешто попут оних Матекалових „беба“.

Саша Илић је рођен 1977, а први пут се одвојио од Партизана, на шест месеци, 2004 – у 27. години. Милошевић је 1995. отишао с 22, Нађ с исто толико 1996,  Ћирић 1997. с 23. Нађ је, додуше имао и «друго полувреме» у Партизану (2002-2007), али његово место у тиму не лансира у орбиту. Ћирић се, такође, поново обрео међу «црно-беле», међутим врло кратко (сезона 2004/05).

Илић је у првом делу своје каријере у Партизану био одличан у тандему с Владимиром Ивићем, својим вршњаком, који је у клубу остао до 2004.

О томе какав је играч био Саша Илић вероватно је излишно да се посебно прича, јер је свима који знају да читају још у свежем сећању као фудбалер. Подсећања ради својим голом у финалу Купа Југославије 2001. против Црвене звезде (1:0) донео је Партизану први трофеј у овом миленијуму, који је он и примио, пошто је већ тада био капитен.

Био је капитен првог нашег тима, који се пласирао у Лигу шампиона (2003/04). Играо је и кад су се «црно-бели» други пут пробили у то најјаче европско клупско такмичење (2010/11).

Поштовале су га и присталице других клубова у нашој земљи. Чак и Звездини навијачи. И не само они. Да Илић опроштајну утакмицу не би одиграо пред празним трибинама Фудбалски савез Србије је пренео ту казну његовом клубу на следећу утакмицу, то јест за наредни шампионат.

У репрезентацији је догурао до 37 утакмица (2000-2008), од чега 17 као члан Партизана. На својој једној јединој утакмици на светском првенству (2006) био је и стрелац. Само 16 пута је почео утакмицу од почетка, а на великој већини није дочекао крај на терену.

Утисак је да није искоришћен његов дар. У новије време предност дајемо „ратницима“, а не „уметницима“. Да се веровало у њега можда је могао да за нашу репрезентацију буде нешто слично ономе што је Модрић за Хрватску.

Ко би могао да настави низ у Партизану прекинут Илићевим одласком? Кад се опраштао уместо њега је ушао Лазар Павловић, али више неће бити таквих какав је био Капитен.

Крај


Коментари1
d382d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tetak
Hvala na sjajnoj seriji tekstova. Zadovoljstvo je citati!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља