четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 15.04.2020. у 21:55 Ивана Албуновић - Јелица Антељ

И европски маслињаци у строгом карантину

Опасна бактерија ксилела фастидиоса која је 2013. године похарала италијанске маслињаке, појавила се на плантажама у Француској, Грчкој, Шпанији и Португалији
(Фо­то EPA-EFE/Guillaume Horcajuelo)

Највећи непријатељ маслињака, бактерија ксилела фастидиоса, која је 2013. године први пут откривена на плантажама у Пуљи, појавила се и у Шпанији, Грчкој, Француској и Португалији. Најопаснији патоген за биљке на свету коју називају и лепром маслиновог дрвета, за коју у овом тренутку нема лека, како кажу стручњаци осим маслина, може заразити и стабла трешања, бадема и шљива, пренео је британски Би-Би-Си, позивајући се на најновију студију која је недавно објављена у светским стручним часописима.

Истраживање показује да би штета коју би ова смртоносна бактерија могла да направи произвођачима маслина могла да износи и више од 20 милијарди евра, а неспорно је да би и цене маслиновог уља значајно порасле. Први сој ове бактерије пронађен је на стаблима маслина у Соленту, у италијанској области Пуља још 2013. године. За две године напала је дрвеће на 90 хиљада хектара, а пошто доводи до њиховог убрзаног пропадања, многи произвођачи су, да би спечили ширење, секли стабла. Биљка која је нападнута брани се, иначе, тако што затвара корење и практично се суши, јер је инфекција спречава да узима воду и храњиве материје. Стручњаци саветују произвођачима да уништавају заражене биљке. Британски медији преносе да су у Италији последице ширења болести биле погубне, а процењује се да су приноси од 2013. године пали за 60 одсто.

Како је пренео „Гардијан” крајем прошле године, смртоносна болест маслина која је убила милион стабала у Италији, пронађена је најпре у Француској, а колико је проблем озбиљан показује и податак да све биљке које се нађу у пречнику од четири километра морају да се посеку како би се спречило ширење болести.  Болест преносе инсекти који се хране биљним соковима, а Европска организација за заштиту биљака прогласила је ксилелу фастидиосу озбиљном претњом европском региону.

‒ Штета на маслинама такође смањује и вредност земљишта и туристичку атрактивност овог региона ‒ изјавила је за Би-Би-Си  др Марија Сапонари из Института за одрживу заштиту биља у Италији, подсетивши да је овај проблем донео и озбиљне штете локалној економији, а и смањио број радних места.

Чињеница да се опасна бактерија сада појавила на плантажама маслина широм Европе, подигла је струну јавност на ноге. Тренутно се предузимају све мере како би се уништила заражена стабла, али и инсекти који преносе ову бактерију.

Неуспешне мере могле би да доведу до несагледивих последица, сматрају стручњци и наводе пројекције шта би се у ствари догодило уколико би маслињаци били у потпуности уништени и то у  Италији, Шпанији и Грчкој које чине 95 одсто европске производње маслиновог уља. Истраживања тако показују да би у случају да се у Шпанији зараза прошири и уништи већину стабала, штета у наредних 50 година износила 17 милијарди евра. Сличан сценарио Италију би коштао више од пет милијарди, а Грчку око две милијарде евра. Овај најгори сценарио ипак би, према њиховом мишљењу, могао да се ублажи засађивањем отпорних сорти маслина, али утицај на потрошаче ни на овај начин не би могао да се смањи.

‒ Може се очекивати значајно мања понуда, изјавио је један од аутора студије,  Кевин Шнајдер, са Универзитета „Вагенинген” у Холандији, који није занемарио и чињеницу да се губици, генерацијама наслеђиваних маслињака, власницима не могу надокнадити. Иако се анализа бави углавном економијом, стручњаци не занемарују потенцијално и велику туристичку штету која би могла настати.

‒ Постоји све већи број научних иницијатива за покушај и борбу против бактерије, укључујући употребу глина које одбијају инсекте преносиоце, вегетативних баријера и генетску анализу како би се утврдило зашто су неке биљке подложније инфекцији од других. Тражење отпорних и имуних врста једна је од најперспективнијих и еколошки одрживих, дугорочних стратегија контроле којој европска научна заједница посвећује одговарајуће истраживачке напоре ‒ наводе стручњаци и додају да иако је откривено да су две сорте маслина отпорније од других, ипак су се сложили да морају да наставе истраживања како би заштитили овај део пољопривреде.

Коментари2
330ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

миран
Еколошка равнотежа је поремећена, човек уништава Природу бесомучно тако се ослобађају вируси , бактерије...отапају се глечери, полови... Бог сами зна шта нас све очекује због човекове грамзивости и похлепе? Човеку ништа није Свето, све чега се дотакне уништава...казна долази на крају!
Panta SD
Ovo je kao Korona za ljude. Sada i voćari čekaju na vakcinu tj. hemikaliju da spase drvece i vocke

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља