среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 16.04.2020. у 19:04 Исидора Масниковић
УЛОГА МЕДИЈА У ВАНРЕДНОЈ СИТУАЦИЈИ

Није време да се инатимо

Ово су ситуације када нема места ни сензационализму, ни непровереним информацијама, не сме да нас вуче ни жеља за екслузивама... Ово је ситуација када све мора да буде одмерен , проверено и професионално – каже новинарка РТС, Ана Стаменковић
(Фото Маја Дедагић)

Пандемија ковда 19 утерала је страх у кости становницима читаве планете, али донело и више посла, првенствено здравственим радницима и новинарима. О овој теми разговарамо са Аном Стаменковић, дугогодишњом новинарком  РТС-а са којом се ових дана готово свакодневно дружимо путем малог екрана. Преноси нам своје утиске:

- Од краја фебруара па до средине марта морала сам да радим од јутра до сутра, сада имамо смене и дежурства, али и када нисам на послу или телефону, у послу сам. Сада је период када сам ангажована и као новинар , али сам доступна и пријатељима, колегама, познаницима како би им помогла да дођу до правих информација  о резултатима тестирања, какво је стање неког њиховог члана породице који је оболео... Заустављају ме људи на улици и питају шта нам се још од мера спрема. Тако да слободно могу да кажем да сам у причи о корони нон-стоп. Али, таква је ситуација, и нема кукања! Мање се спава, више ради… Ако могу лекари, можемо и ми... Морамо! – сугестивно прича наша саговорница док са екипом снима град у време полицијског часа и објашњава:

- Од новинара се увек, а поготово од РТС, очекује одговорно, професионално, правовремено и тачно информисање, и ја верујем да је свих ових дана, јавни сервис то и доказао... Поносна сам на све колеге.

Ко добро познаје  ову новинарку, добро зна да је велики радохоличар и да јој никада ништа није тешко, поготов не сада, када се од новинара очекује посебна ангажованост.

- Кад је ванредно стање, и новинари добијају неку посебну енергију и снагу , адреналин је увек ту – појашњава Стаменковићева.

- Вирус не спава, лекари не спавају... и не спавам ни ја! Трудим се да сам максимално посвећена послу. Зато, када после целодневног извештавања за дневник, треба да се уради и специјај, једноставно - то не буде тешко.

Наша саговорница се слаже са нашом тезом да је улога медија сада посебно важна јер су све очи упрте у новинаре.

- У нашим емисијама имамо релевантне госте, дописнике у региону, свету… Нови начини комуникације омогућавају да и када неко физички не може да буде у студију, ипак буде присутан у нашем програму, кроз укључења… Ово су ситуације када нема места ни сензационализму, ни непровереним информацијама, не сме да нас вуче ни жеља за екслузивама... Ово је ситуација када све мора да буде одмерено , проверено и професионално – одговорно прича ова новинарка која признаје да је данас теже него икада. Друштвене мреже, колико помажу, толико и одмажу, и зато наша саговорница саветује гледаоце да се информишу искључиво од оних који су за дате теме и ситуације стручни и одговорни, као и да бирају проверене изворе информисања.

Много тога јој недостаје ових дана, али о томе не размишља јер, како тврди, многих ствари смо сви морали да се одрекнемо како бисмо сачували своје и здравље људи око нас.

Наша саговорница од 2004. прати здравство. Присећа се многих критичних ситуација, велике пандемије 2009, затим опасности од еболе, епидемије малих богиња, прилога и документарца о вариоли вери, а радила је и и за време бомбардвања…

- Али све ово је некако другачије, ово нас је све дотакло на различите начине и из различитих углова. И плаши ме, да, али некако верујем, надам се да ћемо из епидемије изаћи са што мање последица. Велике нас „жртве” и промене чекају и после  једног од највећих здравствених проблема икада, и за то ће нам бити неопходна велика снага – сталожено прича и саветује:

- Није време да се инатимо, изигравамо супер јунаке и говоримо  - „мене неће”! Останите код куће, смањите или потпуно укините све контакте, поштујте превентивне и све ванредне мере...То је веома важно како не бисмо свој кревет заменили оним у интензивној нези, или постали број у новинарским извештајима! Оно што сам научила кроз овај посао је - нема шале са болестима. Данас си здрав, а већ сутра све може да се промени!

Највише јој недостаје, каже, сестричина Јелена. Не виђа је јер је стално на терену и без обзира на заштиту, ипак је ризична. Такође, због тога се склонила и од мајке.

- Недостају ми пријатељи, концерти, музика... Волим кафану и изласке... Покушавам да тренирам код куће. Али, недостаје ми и то... Малтезера Шврћу шетам у за то предвиђено време  и кад год могу јер је Шврћа антистрес ...до неког концерта поново!  Музика ми је у овим данима, а и иначе, енергија и лек за све – поверава нам ова новинарка.

Ана Стаменковић ради у РТС-у од 1996. и све веме је у информативној редакцији. Прошла је све секторе. Александар Тијанић и главни уредник Ненад Љ. Стефановић су проценили да би се Ана одлично снашла у обасти здравства и заиста, нису погрешили.

Ана на задатку ових дана

Веома је поносна на деценијско извештавање о значају трансплантације и кампању „Продужи живот”,  на спасавање и продужавање десетина живота, на хуманитарне кампање које су многима помогле, на прилоге и акције, догађаје који су помогли да пацијенти оболели од  ретких болести добију неопходне лекове, да буду купљени апарати за зрачење, гама нож....

- Много је захвалница и признања које доказују да као новинар радим праву ствар али посебно ми је важна - награда Ђоко Вјештица, поготово када знамо колико је овај новинар урадио за малог и беспомоћног човека, и Награда Града Београда за кампању трансплантације. Ту је и „Виртус”, онда Захвалница Форума пацијената Србије установљена као сећање на Зорицу Велички... Али, најважније ми је што сам са многима које сам упознала преко посла остала и пријатељ. А нажалост, неке сам и изгубила , за њима сам патила као да су ми најрођенији ...а тако сам и доживљавала Зорицу Велички, која је преминула прошле године а која је симбол борбе против рака јајника и малог Филипа, нашег Хантер дечака који није победио ту ретку болест – са тугом прича.

- Здравство је специфична област која мора да те дотакне, мораш да је осећаш да би ваљано извештавао о оболелима, о здрављу,... Здравствени проблеми свакога дотичу , а ово је тема у којој многи и кроз критике, патње болесних и проблеме, желе да скупљају поене, користе у кампањама и за нападе, тако да је ово област посебно осетљива из разних углова – подсећа Стаменковић.

Тешки тренуци нам тек предстоје

- Посебно тешко ми је било да известим о првом смртном случају од ковида 19 у Србији. Оцчекивало се то.... али некако када је премијерка то саопштила јавности у Влади Србије, баш ми је тешко пало, иако сам ту информацију сазнала мало пре почетка конференције.  Као да је тај смртни случај коначно био знак и сигнал за све тешко што нам је дошло и што долази !

Тешко ми је и када знам неке информације о пацијентима па о томе треба да известим њихове најмилије... Емотивно пролазим кроз сваку причу, репортажу, интервју – искрена је СтаменковићеваАнтрфиле 2:

Са пацијентима је и пријатељ

- Сећам се тренутка када смо снимали репортажу о трансплантацији и када сам срела мајку пацијента који је добио јетру, а ми смо јој то први саопштили.  Овом приликом поздрављам Младена Тодића из Пожаревца и целу његову породицу.  Сада смо пријатељи! И Драгану! Снимали смо је када је добила јетру, а онда и прошле године када се породила. Никада нећу заборавити и операцију на отвореном мозгу код пацијента у будном стању, као и прву трансплатацију материце у Србији – поносно прича.

Ноћ када је бомбардована зграда РТС

- Сећам се и када је бомбардована зграда РТС. Ту ноћ сам радила. Била сам на углу Београдске улице, где живим, и Булевара...када је бомба пала. Те дане је тешко заборавити, и не могу да се забораве, као ни колеге које смо изгубили. Годинама сам после тога извештавала на годишњицу овог трагичног догађаја..

Коментари2
3ae2a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Инат је непреводљива српска реч. Верујте ми! Преводио сам од научне и техничке литературе до књига оца Јустина.
Stanoje Bratic
Inatluk je turska rec, nije srpska. Znaci, ta karakteristika nije urodjena kod Srba nego primljena od Turaka Otomana jer je i rec njihova, logika nam kaze. Mozda ce Vam ova informacija pomoci kada prevodite neku od sledecih knjiga. Hvala na tome sto cinite, i puno srece u buducem radu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља