среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 16.05.2020. у 18:00 Наташа Јовановић Ајзенхамер
ПОГЛЕДИ

Сиромаштво – болест која не јењава

Док је цео свет промовисао слоган „Остани код куће”, неки то напросто нису могли да приуште, већ су морали да раде да би преживели

Како ће изгледати живот после пандемије? Људи се питају да ли ће се вратити старим навикама и свакодневици, да ли ће смети да се загрле с пријатељима, да седе у кафићима, а некима је врло важно и да ли ће ићи на летовање. Много текстова и медијских извештаја посвећено је тим изазовима. Психолози, социолози, лекари, припадници разних професија разматрају шта ће бити када изађемо из (само)изолације. То јесу нормална и очекивана питања, но треба имати на уму и две важне заграде када се та питања постављају и промишљају. Прво, пандемија у другом делу света тек почиње, а друго – за не тако мали број грађана (који су нам физички много ближи) сутрашњи дан неће бити дан у којем ће одахнути и вратити се старим навикама. Ова криза продубила је социоекономске разлике и пукотине које већ постоје, те никако не можемо говорити о једнако лагодном повратку на стари живот свих грађана. Угроженост најсиромашнијих можемо посматрати на два нивоа: унутар појединачних држава, али и између развијених и неразвијених земаља.

Како изгледа слика пандемијске кризе у неразвијеним земљама, у којима се колапс тек очекује? Најважнији фактори у спречавању ширења вируса и лечењу последица инфекције су социјална (физичка) дистанца и снага здравственог система у земљи. Не треба посебно наглашавати какви су медицински капацитети у нпр. афричким земљама, где је и иначе стопа смртности (нарочито деце) велика, управо због неадекватне медицинске заштите. У неким од тих земаља близу 50 одсто становништва нема приступ текућој води, па се поставља питање како да перу руке (да не идемо даље у све хигијенске мере које су неопходне). То су земље у којима се и даље умире од глади и немања основних лекова и хигијенских средстава.

Излишно је дакле говорити како о мерама превенције, тако и о могућностима адекватног лечења. Али не зауставља се спирала депривације само на нивоу недостатка основних медицинских и хигијенских средстава и услова за живот и лечење. Погледајмо како стоји економска стабилност појединца. У Индији велика већина људи живи од сиве или црне економије и од надничења. Другим речима, ако грађанин Индије, или на пример Пакистана или Бангладеша, не изађе на улицу да потражи посао, те вечери он и његова породица врло вероватно неће имати шта да једу. Ако имамо на уму тај контекст, може ли се уопште говорити о карантину и социјалном дистанцирању?

Нису само неразвијене земље посебно угрожене. У лошем положају су сви сиромашнији слојеви грађана и у осталим (па чак и развијеним) земљама. Многи су остали без посла и морају да траже други (ако могу да га нађу); они који су радили лоше плаћене послове додатно су финансијски оптерећени куповином заштитних средстава, а постоје и читаве гране делатности које су напросто стале. Док је цео свет промовисао слоган „Остани код куће”, неки напросто нису могли то да приуште, већ су морали да раде да би преживели. Посебно угрожене категорије грађана су оне које су то и иначе: самохране мајке, неквалификовани радници, прекаријат, бескућници, особе с инвалидитетом... Економисти упозоравају: радиће се на помоћи великим компанијама, док ће најсиромашнији опет (у највећем броју) остати без подршке.

Тома Пикети, један од најпознатијих економиста на свету, каже да је пандемијска криза само оголила већ постојећи (дубоко неправедни) неолиберални капиталистички модел глобалног функционисања. Оно што се дешава сада само је логична последица вишедеценијске акумулације на једној страни света и у рукама мањине, уз минимално улагање у одрживост здравствених и социјалних система широм света, а нарочито у најугроженијим подручјима. Другим речима, ово је наша реалност и у редовним условима, само се класне разлике сада могу видети „као на длану”.

Пикети се нада да ће пандемија довести до тектонских идеолошко-економских потреса и да ће се коначно ставити знак питања на неконтролисано и огромно богаћење мањине у односу на већину која мање или више грца у немаштини. Каже да то питање треба упутити Доналду Трампу и Емануелу Макрону, који су у својим кампањама обећавали заштиту економских магната и фискалне повластице најбогатијима. Но, питање је једнако упућено и опозицији у тим земљама, која би такође требало да размисли о томе да ли има алтернативу суровој друштвеноекономској политици коју воде владајуће елите. Ови проблеми се свакако не могу решити на нивоу једне земље. Вирус нас је подсетио на крхкост глобалних граница и неопходност промене читавог система да би се успоставила макар равнотежа, ако не и праведност.

Асистенткиња на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари7
d37cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мр Радомир Шћепановић
Шта је са учесницима привредне приватизационе пљачке Србије? Шта је са документацијом Верице Бараћ? У Србији је дошао да сведочи Слободан Радуловић (Центропром), шта би? Ништа није учињено да се крене са судским процесима! То су паре у милијардама € или $! Српска привреда не постоји! Постоји услужна производња полупрозвода за странце. Шта је било са опљачканим банкама? Српска предузећа немају исти третман као страна. А грађани се залуђују растом плата и животним стандардом!
Bratislav Zivadinovic
Slogan "Ostani kod kuce" je ordinarna glupost. Prvo treba da se definise, sta je "kuca"? Milijarde ljudi zive u stracarama i barakama bez vode, kanalizacuje, mnogi bez struje i sluze samo da prespavaju. Posledice prisilnog zatvaranja ljudi u takve "kuce" bi bile smrtonosnije od virusa.
Социолог
Беда и сиромаштво су тачке око којих би требало центрирати критику капитализма. Логика профита и деструктивност иду руку под руку. Потребна је критика капитализма са нивоа политичке економије. Да ли Пикетијева анализа капитализма допире до тог нивоа ?
Sociolog
Znaci Piketijeva kritika nije alternativa kapitalizmu vec je to kritika sistema iznutra radi njegovog usavrsavanja. Postoje sustinske karakteristike kapitalizma bez obzira na konkretnu zemlju. U danasnjoj vodecoj epohalnoj svesti ne traga se za alternativom kapitalizmu vec se traze putevi njegovog usavrsavanja. Potrebna je kritika kapitalizma uopste a ne samo ove ili one njegove varijante. Potencijali globalizovanog kapitalizma da drustvo odvede putem haosa I beznadja su izuzetno veliki.
Иван Грозни
Пикетијева критика се заснива на проблему неједнакости. Међутим, Пикети решење види у оквиру капитализма кроз веће опорезивање богатих, њихове имовине, прихода и наследства, и кроз усклађивање пореских политика на светском нивоу. Е сад, што се тиче критике капитализма са становишта сиромаштва, тај проблем се може посматрати само од земље до земље. Боље је на пример бити корисник социјалне помоћи у Данској, него припадник средње класе у Конгу.
Станиша Младеновић
Ауторка је у вези питања неједнакости у последњем пасусу споменула Трампа и Макрона а није споменула Србију која је на првом месту по неједнакостима у Европи а при томе спадамо у ред најсиромашнијих држава.
Социолог
Ауторка с правом користи појмове социјална (физичка) дистанца као синониме. Физичко дистанцирање у време епидемије је друштвено делање, зато што се појединци смисаоно оријентишу према понашању других да не би дошло до заразе. М. Вебер је под друштвеним делањем подразумевао „људско понашање...али само онда и уколико онај који дела ...везује за њега неко субјективно значење“. Битно је да понашање које му појединац придаје узима у обзир понашање других и тако се оријентише према њему.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља