среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 17.05.2020. у 18:00 Ђорђе Вукадиновић
ПОГЛЕДИ

Да ли је могућ политички ресет

Признајем да ни ја нисам очекивао да ће све ескалирати баш овако брзо, и то с форсираним и вишеструким штрајковима глађу на степеницама парламента„

Поштено говорећи, мало ко је збиља прочитао, а још мање озбиљно схватио оно што сам на овом месту написао на самом почетку ове ’корона-кризе’. Сем у први мах, а и то више реторички, ни власт ни опозиција се нису нарочито потрудиле да зарад ефикасније борбе против вируса корона савладају онај ’вирус неповерења’ који се већ дуго попут епидемије шири, трује и разара српско друштвено ткиво. Штавише, јављају се обриси још жешће и још екстремније поларизације него што је то било пре епидемије и ванредног стања.”

Далеко од тога да мислим како ме то чини „Нострадамусом” или „баба Вангом”, али не може се порећи да ове реченице с почетка моје прошломесечне колумне звуче прилично „пророчански”. Односно, да су се – нажалост – у великој мери, тачније, готово дословно обистиниле. Нарочито у оном делу који говори о „још жешћој и још екстремнијој поларизацији”. Додуше, кад је о Србији, српској политици и српском политичком менталитету реч, није баш ни потребно бити неки велики пророк да би се предвидело у којем ће правцу ствари ићи. А поготово у којем неће ићи.

Ипак, признајем да ни ја нисам очекивао да ће све ескалирати баш овако брзо, и то с форсираним и вишеструким штрајковима глађу на степеницама парламента.

Било како било, све ово, сви ови штрајкови глађу, најављени протести и немири потврђују оно о чему моја маленкост, такорећи сизифовски, прометејски, утопијски, донкихотски непрестано говори и за скупштинском говорницом, и у медијима и у бројним текстовима.

Политичка ситуација у Србији није добра. Тачније, она је озбиљно патолошка. Ми смо као политичка сцена, политички систем, а плашим се већ и као друштво – озбиљно оболели. Не само од короне – и не пре свега од короне. Али је ова епидемија у великој мери оголила и обелоданила ту патологију која влада већ неко време нашом политичком и друштвеном сценом. Јасно је одакле то долази и шта је главни генератор те политичке патологије. То је – бар по мени – врх актуелне власти. У том погледу немам готово никакве сумње. Али, исто тако, мислим да и многи други тој политичкој патологији разним потезима саслужују и доприносе јој. Зато мислим да нам је свима, како грађанима, тако и политичким актерима, неопходна нека врста политичког, психолошког, институционалног и менталног ресета.

У принципу, таквом „ресету”, између осталог, служе демократски избори. Али мислим да из више разлога ови избори најављени за 21. јун то неће и не могу бити. И зато сам у петак на писарници парламента поднео предлог закона који се у суштини своди на захтев за одлагање предстојећих парламентарних избора и који, по мом мишљењу, даје неку варијанту изласка из овог политичког ћорсокака. Наиме, чињеница је да смо због епидемије и ванредног стања ионако већ у екстрауставном, да не кажем вануставном стању.

Чињеница је да је и опозиција у међувремену углавном постала свесна да су се с бојкотом прилично зафарбали у ћошак и да сада скоро сви на различите начине траже неку излазну варијанту.

У таквим околностима, сматрам да је неопходно и целисходно дати одређени тајм-аут друштву у целини да се колико-толико врати у нормалне токове, укључујући и политички живот, односно политичке и изборне активности. Неспорно је, наиме, да током ванредног стања политички живот у Србији није био само суспендован, него и темељно деформисан чињеницом непрекидног и свакодневног медијског присуства председника републике и представника извршне власти, чиме је суштински нарушен принцип равноправне заступљености у јавности свих политичких актера, а период ванредног стања претворен у неку врсту перманентне изборне кампање за само једну политичку опцију. И потпуно је јасно да у таквим околностима нема елементарних претпоставки за демократске и колико-толико фер изборе.

Наравно, нема гаранције да ће се те претпоставке стећи и у наредном времену. Мој предлог није никакав „чаробни штапић”, него само даје могућност да се ствари врате у какву-такву нормалу – под условом да сви актери, укључујући и власт и опозицију, покажу разум и спремност да зарад опшег добра учине понеки корак назад.

Управо у тренутку док се овај текст завршава, Републичка изборна комисија донела је одлуку о наставку изборних радњи за изборе који би требало да буду одржани 21. априла. Односно, поступили су управо онако како је најављено и очекивано, али и на начин за који мислим да нас у целини неће нимало приближити толико потребној и жељеној друштвеној стабилности.

И плашим се да ни овог пута није потребно бити „Нострадамус” да би се схватило шта ће се догодити.

Уредник сајта НСПМ, народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
86b92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Раде Ковачевић
За одсуство разборите политичке расправе у парламенту, као и у јавности уопште, најодговорнији су представници власти, јер су сви кључни државни ресурси у њиховим рукама, као и сва моћ усмеравања друштвених интеракција. У том смислу, ауторитет и владе и председника сведен је на њихову изборну групу ма колика била! Међутим, друштвеној патологији значајно доприноси и то што је већи део експониране опозиције у погледу схватања и политике и феномена власти у истој равни са њеним актуелним носиоцима!
Метузалем
Ресет? Да ли постоји нека српска реч за тај појам?
Jostra
Нема ресета, ми се налазимо у патолошком стању од 1918., а од 1990. смо зрели за хоспитализацију! Власт јесте страшна, али били су то и они пре њих, а биће страшни и они који дођу после ових! То указује да наш суштински проблем нису политичари, него менталитет нашег народа, јер ми сами смо довели до ове ситуације. Лепо нас је описао Арчибалд Рајс у књизи "Чујте Срби, чувајте се себе!", али ми никако да схватимо његову поруку... "Свакин народ има онакву политичку власт коју заслужује" Карл Маркс
Nikola Nesic
Od nevoljnog nastajanja višestrančja u tadašnjoj republici Srbiji, virus je zahvatio političku scenu. Sve republike su uspele da se izoluju, neki su se zarazili ali se leče, neki su potpuno izlečeni, a mi smo ostali žarište ovog političkog virusa, koji ubija sve razumno i redom, odozgo na dole. Nema više ni respiratora, niti leka za ovaj virus, Zapad je probao karantinom, bombama, novčanim inekcijama, ali nije bilo uspeha. I Istok je pokušavao na svoj način, koristeći anti tela.
Bojsa
Treba nam, sto bi rekli, "sveobuhvatni reset" u 2021. Nama treba reset od 5.oktobra, jer se jos uvek nismo snasli kao narod u demokratiji. Nece nama ni 3-godisnji reset pomoci, jer ni ne znamo sta zelimo. Onog trenutka kada bi svaki gradjanin pitao sebe sta sam ja licno dao Srbiji od kada sam postao punoletan, tada bi se srpsko drustvo resetovalo. Ovako, svi trazimo od nekog drugog, bliznjeg, daljeg, drzave, zapada, istoka, suseda iz regiona nesto da nam daju, da nas puste, razumeju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља