среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 18.05.2020. у 18:00 Слободан Стојановић

Титове врлине и мане

(Фотодокументација „Политике”)

Своједобно сам у Бриселу имао занимљив разговор с Валеријем Жискар д’Естеном о Титу. Некадашњи председник Француске водио је комисију Европске уније која се бавила израдом могућег устава ЕУ. Тада сам пратио ту активност и присуствовао отвореним састанцима те комисије у библиотеци Солвеј, када сам спонтано упознао Д’Естена.

Чувши да сам Србин, мало се снебивао да изрази своје дивљење према Титу, који је једини од свих државника у Европи успео да буде изабран за доживотног председника а да не буде диктатор. Такође, да Титу дође толико много људи на сахрану и ода почас – што је Жискар учинио 1980. године. Рекао је помало двосмислено: Ми у Француској и у САД највише што можемо је да освојимо два мандата, а маршалу Титу је то успело седам пута. Учтиво сам се извинио Д’Естену и напоменуо да греши и да Тито није био доживотни председник СФРЈ. Испричао сам му анегдоту како је то била прва идеја кад су тадашњи правници обликовали одговарајући члан, али да је она еволуирала у формулацију „председник без ограничења мандата”, јер је неко рекао да може да се протумачи како они одређују колико ће времешни председник да живи, што би било незгодно, итд.

Та деликатна и за многе бриљантна формулација (уједно опортуна) може се видети у члану 333. Устава СФРЈ из 1972. године.

Некадашњем председнику Француске ова анегдота се допала и вероватно смо захваљујући и томе више пута пригодно разговарали.

Занимљиво је поново видети чланове 333. и 334. Устава СФРЈ. Одиста, било је у том тадашњем идолопоклонству и неке форме демократије. Одредбама се давала условна могућност да предлог дају републике и покрајине, тада се гласало тајно и била је потребна већина присутних делегата у скупштини.

Ово на неки начин чињенично оповргава потоње тврдње о узурпацији власти и диктатури. С историјског становишта и из тадашњих околности може се сматрати да је реч о специфичном вредносном систему, који се веома разликовао од пређашњег, као и садашњег. Главна разлика се огледала у односу на схватање и третирање узрочно-последичне везе предоминантног облика својине (приватна-државна) и односу према буржоазији (класном непријатељу), пре свега српској (као хегемонској, а делом тенденциозно и народу као најбројнијем).

Поводом неких написа и коментара у вези с Титом поводом 40 година од његове смрти, може се дати више индивидуалних објективних опаски попут ове Д’Естенове.

Међу њима су у великој мери објективизиране чињенице да је Тито умео да влада на разне начине (чак и драстичне) и да своју власт одржи много година.

Имао је и вештину опхођења с људима у широком дијапазону и веште сараднике који су му у томе помагали. Стваран је утисак да брине о свима и свакоме. Да ће бити боље свима који не скрећу с његовог пута.

У доба његовог председниковања већина људи је постепено живела све боље, а мањи део привилеговано, по критеријумима већих или мањих посебних заслуга. Међутим, одређени привид задовољства, благостања и опште успешности и напретка оствариван је вештим обезбеђивањем релативно повољних иностраних кредита, односно иностраном акумулацијом.

При објективном оцењивању рада, дела и приватног живота Јосипа Броза Тита, као и за сваког човека и државника, ваља разликовати одређене периоде и фазе успеха и грешака, поготову далекосежнијих. За Тита ваља посебно раздвојити оне периоде када се у његово име, али без његовог стварног и суштинског уплива, одлучивало. По тезама упућенијих, већ од краја шездесетих година (Тито је имао око 70 година) у Титово име одлучивало се за разне туђе рачуне. Притом су посебно занимљива огрешења о српске интересе, као и одређена политичка аутоцензура и конформизам.

За млађе генерације које нису биле свесни савременици Тита, битно је да се зна да је Тито, као и сви државници и људи, имао врлине и мане. Да су врлине за већину људи који су тада живели надмашивале мане. Зато нема потребе да се Тито накнадно велича и проглашава за свеца, а још мање да се омаловажава.

Магистар економских и друштвених наука

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари18
e62eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tja
Moje iskustvo. Covek o kome svi imaju lepo misljenje je ili bezvredan ili mrtav. Covek cije je drustvo podeljeno na one sa jakim emocijama, koji ga ili velicaju ili ponizavaju, a koga ne mogu da zaborave ni posle 40 godina mora da je bio veliki covek.
Растко Дијаспорац
Није ми јасно, зашто, поред свега што је о Титу речено и написано, неки још увек говоре о њему као о “великом човеку”. Ако баш хоћете, ја бих се сложио да му се додели епитет “велики” али само под условом ако се уз ту реч дода реч манипулатор, а не човек. Јер, он је пропагандом вешто прикривао систематско уништавање српског фактора на Балкану, који Немачка није успела да уништи ни у првом ни у другом светском рату.
Borislav
Meni,kao Brozovom janičaru,bilo super. Sa 18 god. (sss) prva plata bila veća 30% od majčine,nastavničke,sa 25 god r.staža. Kasnije sa Akademijom i početnim činom plata mi bila veća i od očeve,direktorske sa 35 god.r.staža. Ali nije valjalo,revolucija, ukidanje privatne svojine ,nacionalizacija,jednopartijski politički sistem,sve je to dovelo do razbaštinjavanja srpskog društva i zajednice. To su bili civilizacijski koraci unazad ali u lepom ruhu i sa belim hlebom.Sada smo ponovo na početku 1833.
Старац Фочо од стотину љета
Броз је имао све саме врлине. Да је поживео бар још 10 година (што је и очекивао), сви српски проблеми би били трајно решени. Он би их, на свој познати начин, све решио. Сценарио је био написан још 1943. године, и дорађен и прилагођен за коначну "изведбу" 1974. године.
Sloba
Za vreme Tita, Srbija je prvi i jedini put u svojoj istoriji bila srednjerazvijena evropska zemlja. Po realnom dohotku po glavi stanovnika Srbija je bila prosek Jugoslavije šezdesetih i sedamdesetih godina. Čak ispred visokorazvojenih zemalja kao što je bila Čehoslovačka. Ispred zemalja koje su uvek bile mnogo bogatije, recimo Poljska ili Madjarska, i daleko ispred Rumiunije ili Bugarske. Čak smo bili ispred Španije, Portugala i Grčke u to doba. To se nikad više neć ponoviti.
Dan Dusan Milicevic
Novinari imaju duznost da pisu istinu. Trebali bi da uporede srbiju sad I prije 40 godina. Umjesto malina Srbija je izvozila naoruzanje , automobile, bijelu tehniku , televizore itd. Beograd se gradio I izgradio kao I Kragujevac, Nis, Novi Sad itd. I sva Srbija imala ljetovalista na moru gdje se odmarala radnicka klasa. Nacinalisti su degradirali Srbiju!!! Ali nisu degradirali svoj djep!! Neki se vozaju po Beogradu u $100K autima. I to ne bode oci finansijskoj policiji!!!
Pogled sa Rtnja
U moru tekstova o Titu, u kojima ga jedni proglašavaju svecem, a drugi o njemu govore sve najgore, konačno jedan bez preterane mržnje, ili nekontrolisanih izliva ljubavi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља