недеља, 07.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.05.2020. у 19:00 Александра Куртеш
ПОСЛЕ ИЗОЛАЦИЈЕ: ЈАСМИНА КУЛАГЛИЋ, пијанисткиња

Недостаје ми контакт с колегама и публиком

Не постоји никаква могућност за сценску уметност. Зато су дигитални концерти једини начин да наступамо
Јасмина Кулаглић (Фото: Lora Kortes)

Музика ме је носила и хранила од детињства, тако да никада нисам била сама. Музика, попут воде, прави каналиће, и тражи свој пут у свакој ситуацији, па и у овој када се планета бори са вирусом корона, каже пијанисткиња и професорка клавира Јасмина Кулаглић. Ова Београђанка, која живи у Паризу, верује у моћ музике, нарочито у данима попут ових, када смо силом прилика искључени из уобичајеног животног тока.

У француској престоници, која је као и многе друге последњих месеци утихнула због претње невидљивог непријатеља, уметници су активирали унутрашње стваралачке снаге. Кулаглићева добија позиве за виртуелне наступе, а један такав упутио јој је и Фестивал „Ком Бах” , па jе публика могла да је чује 9. маја на Јутјуб каналу (концерт и даље може да се посети посредством линка https://www.youtube.com/channel/UC7ix-6kaYBh9uh3DaAK9Vow.) На концерту „Дивота катастрофе” представила се са шест дела, а учествовао је и „Акос квартет”, челисткиња Сиријел Голан...

– У овом програму представљају се дела настала у тешким тренуцима, али високог и дивног музичког нивоа – објашњава пијанисткиња, и додаје да су то дела Моцарта, Бетовена, Качатуријана, Етвоса и нашег композитора Светислава Божића. Подсећамо и на то да је Јасмина Кулаглић недавно, за интерпретацију Божићевих композиција на компакт-диску „Византијски мозаик”, добила признање белгијског музичког магазина „Крешчендо”. Оцене које је изнео Карло Шрајбер, колумниста магазина, пренели су многи светски медији, а он каже:

„Циклус, који је Јасмина извела на албуму `Византијски мозаик` чини девет композиција посвећених православним манастирима на Балкану и одлична је мешавина инспирисана византијским импровизацијама, али и традиционалним српским песмама.”

Овај познавалац класичне музике, признаје да је одушевљен оригиналношћу, којом композиције повезују духовност Запада и Истока, а емоције су покренуле „Метохијска појања”, „Последња љубав у Цариграду” и „Коњи светог Марка”.

– Срећна сам што ми је припало ово високо и ретко признање из Белгије за компакт-диск „Византијски мозаик” који је снимљен у Швајцарској за међународну дискографску кућу „Наксос”. Тај диск остварује једну лепу сарадњу са композитором Светиславом Божићем, чије дело осећам дубоко у срцу. Зато сам свом издавачу предложила светску премијеру компакт-диска, јер радим само дела која ме дубоко дотичу – поручује Јасмина.

Она напомиње да тренутна ситуација, која је наметнула физичку изолацију, тражи од музичара да пронађу нови начин изражавања.

– У Француској све до 11. маја нисмо могли да излазимо без одобрења, осим у изузетним ситуацијама. Не постоји никаква могућност за сценску уметност. Зато су дигитални концерти једина веза са публиком – наглашава пијанисткиња, и сматра, да то свакако нису исти доживљаји као у концертним дворанама, али избор је или ништа не радити или пружити прилику слушаоцима да ауторе чују посредством видео-камера.

Недостаје јој контакт с колегама, студентима и пријатељима, али се, према њеним речима, музичари у оваквим приликама још више окрећу унутрашњим поривима и ослушкују стваралачку интуицију.

– Пијаниста је, можда, више него други инструменталиста, самосталан у раду, нарочито док спрема реситал, па због тога наш рад у овим моментима није много измењен. Оно што нам недостаје, то је што не можемо да наше креације и емоције пренесемо до публике и да осетимо ту размену са њом – прича Јасмина, верујући у скори повратак на сцену.

Откако је париски Конзерваторијум затворен, студентима часове држи онлајн и помиње студента из Београда који јој свакодневно шаље видео-записе својих радова, а вежбају посредством скајпа. Наравно звук и релација нису исти као током уобичајене наставе, али може се напредовати.

Присећа се да је клавир у њен живот ушао када је имала пет година. Прве часове имала је са рођаком, концертном пијанисткињом Зорицом Ћетковић, а затим у Музичкој школи „Мокрањац” са чешком професорком Боженом Бандур. Паралелно са музичком школом, похађала је осмолетку у експерименталном двојезичном одељењу за учење француског језика. То је наставила и у гимназији.

Дипломирала је као студент генерације на Факултету музичке уметности, у класи професорке Мирјане Шуице. Усавршавање је наставила у Француској. Добитник је Октобарске награде града Београда. Радила је са признатим уметницима међу којима су Ивон Лефебир, Едит Фишер и Акилес Деле Виње. Имала је срећу да упозна уметнике из свих крајева света и схвати колико је музика бескрајни универзални језик и на који начин доприноси спајању нација.

– Та интернационална страна ме прати целог живота. Мој први трио „Botticelli” настао је између Њујорка и Париза... И данас, као професор на Високом музичком факултету (Pôle Supérieur de musique) у Паризу, у својој класи поред студената из Француске и Србије, имам академце из Јапана, Кине, Кореје, Аргентине... Волим то мешање нација – каже она.

Пре три године основан је и њен „Трио боем”, прво са вијетнамским солистом из Француског националног оркестра, а сада са Левом Масловским из Русије и Игором Кириченком из Украјине. Три уметника словенског порекла се спајају у Паризу и креирају репертоаре из целог света.

– Наш нови компакт-диск изашао је почетком 2019. године у издању „Калиоп / Наксос” у Јапану, САД, Енглеској, Француској, Белгији... а дигитални у Србији – подсећа Јасмина.

Њена велика жеља је да поново свира у Београду, и нада се да ће „Трио боем” бити позван поводом објављивања компакт-диска чим прође пандемија.

– Јаке су вибрације родног града, и то тешко могу исказати речима. Изузетно је осећање повезаности, чак и на даљину, оно таласа целим бићем – каже на крају Јасмина Кулаглић.

Коментари0
02192
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља