четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 20.05.2020. у 21:55 Марија Бракочевић

Растегљива статистика незапослености

У Србији без посла остало 9.000 радника, поново се запослило 9.700, а податак о 200.000 оних који су за два и по месеца остали без посла зачудио и председника Србије, који признаје да никада није чуо за „Секонс групу”, која је радила ово истраживање
(Фото М. Бракочевић)

Податак да је пандемија ковида 19 оставила велике последице по радну снагу у Србији, а поготово податак о 200.000 оних који су остали без радног места, који је изнела „Секонс група”, зачудио је прошле недеље и Александра Вучића, председника Србије.

Он је најпре питао о којој је то групи реч, јер није чуо за њих, додавши да „свако може да изађе с истраживањем да је четири милиона људи изгубило посао”, додавши да је Србија чак у плусу неке 633 особе.

„Знате ли шта је 200.000 људи, о каквом црном истраживању причате”, упитао је он.

Иначе, наведена група је радила истраживање на узорку од 1.600 испитаника, обухвативши продавце на пијацама, хигијеничаре, неговатеље, дакле све оне који нису физички могли да долазе на посао због ванредног стања, а од куће овај посао нису могли да обављају.

Дакле, остаје енигма како се до ових података уопште дошло, а поготово је нејасно одакле толика разлика између њих и званичне статистике, која потврђује да је око 9.000 запослених остало без посла. С овим подацима се сложио и председник Србије, истовремено додавши да је око 9.700 поново пронашло запослење.

Ова нелогичност од 200.000 је утолико већа ако се има у виду и податак НСЗ који показује да је број незапослених на евиденцији смањен у претходна два месеца за око 2.000, док се око 9.200 новајлија пријавило за новчану накнаду у случају незапослености.

Да нема говора о „армији” отпуштених, то јест статистици од 200.000 њих, потврдио је и Синиша Мали, министар финансија, истакавши да је тренутна незапосленост око 10 одсто, што је око 8.790, а то је „пристојан број за једну малу земљу”.

Да је Србија ванредно стање прошла без драматичних потреса на тржишту рада, показује и анализа објављена у мајском броју часописа „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), по којој до средине априла није евидентиран значајнији пораст незапослености. У односу на крај фебруара, број запослених у Србији 10. априла био је мањи за 2.032, подвлаче стручњаци.

У мору очигледно неусаглашених података, према мишљењу проф. Љубодрага Савића са Економског факултета у Београду, највише боде очи бројка од 200.000 грађана који су остали без посла. Савић сматра да је у то истраживање, како је додао, „прсте умешала политика”.

– Немам утисак да је баш 200.000 грађана остало без посла у ванредном стању. Превише је то људи, чак нисмо близу те бројке. С друге стране, ово што објављује Завод за запошљавање би требало да буде поуздано и донекле тачно. Ипак, ни то не значи да је само баш толико људи остало без посла, јер треба имати у виду и колико њих се реално није ни пријавило на биро – истиче Савић.

Он сматра и да у току ванредног стања није било масовног отпуштања, јер су економске мере дале резултате, али ипак очекује да ће један број послодаваца, када прођу исплате минималаца, бити принуђен да отпусти раднике зато што неће имати посла као пре избијања кризе.

– Треба да се суочимо са чињеницом да смо већ ушли у теже раздобље, иако криза још није показала своје право лице. Тек ћемо се суочавати са проблемима: и друштво, и појединци, и привреда. Никако не очекујем да ће се, са проласком епидемије, ситуација на тржишту рада Србије вратити у преткризну, јер стање на тржишту рада неће зависити искључиво од степена опоравка наше привреде, већ и од привредног раста у земљама са којима имамо најјаче везе – додаје проф. Љубодраг Савић.

На још једну нелогичност, за коју истина постоји објашњење, указује и проф. Зоран Стојиљковић, са Факултета политичких наука, уједно и председник УГС „Независност”.

– Званичан број запослених који објављује Републички завод за статистику разликује се од података које води Централни регистар обавезног социјалног осигурања, а та разлика је ствар различитог вођења методологије ове две институције. ЦРОСО евидентира само оне који имају уговор са послодавцем на неодређено или на одређено време, а процене статистичког завода обухватају и оне који нису осигурани по том основу – подвлачи Стојиљковић.

Податак „Секонс групе” о 200.000 људи који је у току ванредног стања остао без посла није сасвим уверио у истинитост ни председника УГС „Независност”, јер он мисли да је реалност о броју оних који су изгубили посао негде између цифре од 9.000 којом барата држава и тих 200.000.

– Разлика између званичних бројева и оних реалних најмање је пет пута већа, можда и шест-седам, чак осам пута већа, на штету званичне статистике НСЗ-а. Али, ако бисмо у ту неку нову бројку незапослених укључили и оне који су остали без прихода у сивој економији (фриленсери, хонорарци, они који продају на склепаним тезгама на улици), онда бисмо се приближили „Секонсовој” статистици од 200.000 људи који су у ванредном стању остали без посла – сигуран је проф. Зоран Стојиљковић.

У истраживању и неформално запослени и самозапослени

Упитани како је могуће да постоји толики дисбаланс између података „Секонс групе” и оних које износи држава, из организације која је недавно објавила ово истраживање званично кажу да су њихови подаци прецизнији јер је њихов узорак обухватио све оне који су били запослени на било који начин у фебруару 2020.

– У запослене рачунамо све: и формално запослене у предузећима, али и неформално запослене и самозапослене, а тога нема у статистици НСЗ-а. За накнаду се пријављују само они који су били формално запослени, а ми смо у број оних који су остали без посла уврстили и оне који су радили у приватном сектору са краткорочним или привременим уговорима, без уговора, на црно... – наводи Марија Бабовић, директорка програма „Секонс групе”, подсећајући да је управо према Анкети о радној снази из 2019. тих неформално запослених било чак више од пола милиона.

Ипак, требало би додати да се на евиденцији НСЗ-а налазе и они који су радно ангажована кроз различите облике рада (заснивање радног односа, покретање самосталне делатности, привремено повремени послови). Таквих је од 16. марта до 5. маја било регистровано 14.349.

Коментари6
e837a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoranm
Biro rada je poceo tek prekjuce da prima stranke. Pogledajte koliki su redovi sada. Koliko stotina ljudi moze da primi biro dnevno a samo onih koji treba da se redovno javljaju u roku od 3 meseca ima na hiljade. Biro je poceo da radi posle ukidanja vanrednog stanja i to javljanjem na telefon. Posle 4 dana javljanja i zauzete linije odustao sam. Prema tome biro rada nije radio za vreme vanrednog stanja a i sada prima 100 ljudi dnevno tako da niti se ko zaposlio niti prijavio niti odjavio.
Запосленост
Званичан податак СЗС је да је 49,7% радно спобних запослено, осталх 51,3% који су незапослени спадају у неке друге групе од којих се група стварно незапослених добија истраживањем узорка од 1024 испитаника. У Србију је по изјавама високих властелина ушло 400000 Срба који су остали без посла у другим државама надам се да се део вратио одакле су дошли а да су неки овде нешто почели да раде али сумњам да је број оних који се пријавио на овдашњи биро за незапослене велик.
Nemanja
U javnom sektoru i u drzavnim preduzecima niko od stranackih zaposlenih nije otpusten. Sta vise, nadjen im je dodatan posao u vidu paljenja baklji tokom policiskog casa.
joli
jedini tačan podatak je onaj o broju prijavljenih na zdravstveno osiguranje kao nosilac osiguranja.Ovi iz te sakson grupe /več ime sve kaže/ dobro znaju da se na biro prijavljuju i oni koji rade na crno zbog zdravstvenog osiguranja.Dakle priča o 200000 onih koji su ostali bez posla je kratko rečeno glupost.Ona može biti tačna samo ako računa one koji su u inostranstvu što kao sezonci što na srno, pa su tamo ostali bez posla.
Боба
Незапослен је свако коме не иде стаж (ко није у систему ПиО). И студент и онај који ради на црно. Тачка. Инспекција за рад треба сузбијати сиву зону, у сарадњи са Пореском управом која води рачуна о (не)сразмери прихода и расхода појединца. Али код нас си део статистике само ако се пријављујеш на три месеца Бироу рада. Иначе си аутоматски запослен. :)
miroslav sarcanski
Vucic je danas najavio "najbolji paket za zaposljavanje u istoriji", cime je priznao da je nezaposlenost postala ozbiljan problem. Cim prodje drzavna pomoc, privatne firme ce smanjiti broj zaposlenih. Vratio se i jedan broj gradjana iz inostranstva koji ce morati ostati ovde. S obzirom na promene u traznji u zemlji i inostranstvu, morace se menjati struktura privrede i to u korist proizvodnje hrane. Za to ce trebati vise davati podsticaje domacim preduzetnicima, a manje ino investitorima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља