недеља, 12.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.06.2020. у 22:00 Марија Бракочевић

Укинуто правдање трошкова превоза радника до посла

Послодавци више неће морати од запослених да траже рачуне за гориво или за карте у јавном превозу
(Фото А. Васиљевић)

Министарство финансија је 3. јуна донело препоруку према којој се трошак превоза који није документован одговарајућом веродостојном  рачуноводственом исправом признаје као расход у пореском билансу, сходно Закону о порезу на добит правних лица. То заправо значи да предузећа више неће морати рачунима од карте у јавном саобраћају или горива да правдају трошкове превоза радника до посла, како би остварили право да не плаћају порез, без обзира на то на који начин они  долазе на посао.

И сами запослени убудуће неће имати обавезу да сакупљају рачуна иако је, како подсећају у Савезу самосталних синдиката Београда, изменама Закона о порезу на доходак грађана из децембра 2019, предвиђено да накнада трошкова за превоз мора да буде документована, па су радници морали да имају фискални рачун са киоска о уплаћеној карту за јавни превоз или рачун за гориво ако су долазили на посао својим аутомобилом.

– Одговарајуће рачуноводствене исправе су једино меродавне, а не рачуни. Накнада за трошкове превоза неопорезива је до суме од 3.988 динара, па се општим актом: допуном постојећег или неким новим, као рачуноводствене исправе за исплату накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада у новцу могу утврдити: појединачни обрачуни за запослене који садрже обрачун са подацима неопходним за исплату (или збирни списак запослених са обрачунима који садрже податке неопходне за исплату), изводи банке (ако се исплата остварује на текући рачун), налози благајни за исплату потписани од запослених (ако се исплата обавља у готовом новцу) – набрајају у Савезу самосталних синдиката Београда.

Да није постојала ниједна законска одредба која је запослене донедавно приморавала да на такав начин правдају трошкове доласка и одласка на посао пре неколико месеци подсетио је и Синдикат правосуђа Србије, који је чак упутио молбу Врховном касационом суду за објављивање става о правдању путних трошкова запослених. Из овог синдиката поручују да је   правдање трошкова превоза била бесмислена обавеза, а тадашње мишљење Министарства финансија о правдању тих трошкова необавезујуће.

– Добро је да је то правило укинуто, јер запослени ионако нису уопште били дужни да прикупљају рачуне за долазак и одлазак са рада. Имали су  право на путне трошкове, у складу са законом, без обзира на то да ли су долазили на посао пешке, на метли или се телепортовали... То право им је признато самим присуством на послу, што произилази и из раније пресуде касационог суда – уверава Слађанка Милошевић, председница Синдиката правосуђа, посећајући да није било потребе ни да запослени подносе захтеве за исплату путних трошкова, што се у пракси нажалост дешавало.

– Претходно мишљење Министарства финансија о правдању тих трошкова само је створило више обавеза радницима, али и  додатни посао рачуновођама уколико су проверавали рачуне које су им запослени достављали – подсећа председница Синдиката правосуђа.

Неопорезива основица која се усклађује 1. фебруара сваке године сада износи 3.988 динара. Сви запослени имају право на ту накнаду, без обзира на то који начин долазе на посао: да ли аутобусом, сопственим возилом, са комшијом, пешке... Ипак, послодавац може да тражи да се рачуни донесу или да јавном превознику уплати карте. За исплаћене накнаде преко неопорезивог износа, то јест део накнаде који прелази износ од 3.988 динара, послодавац је дужан да обрачуна и плати порез на зараде по стопи од десет одсто.

Коментари10
bab08
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Деда
Живимо у потпуно бесправној држави. То најбоље показује свакодневно, бахато и неконтролисано кршење Закона и Устава од стране државних органа. Мишљење државног органа не може бити ОБАВЕЗУЈУЋЕ. Тако је и некакво мишљење везано за накнаду трошкова за превоз НЕОБАВЕЗУЈУЋЕ. По Закону о државној управи члан 80. јасно и недвосмилено пише: "Мишљења органа државне управе нису обавезујућа." Како сада може неко мишљење да буде обавезујуће а неко не ? Како коме одговара. Потпуна лакрдија и циркус.
Ljubica
Toliko sam ja razumela, tačno je da vise neće morati da se traži pravdanje, ali ukoliko nema dokumentaovanog dokaza, plaća se porez . Tako je bilo u prvobitno. Pitanje je koliko poslodavaca će hteti da plati porez ili će i dalje nastaviti da traži pravdanje.
Мара
Spisak o prisutnosti na poslu i odluka rukovodioca je dovoljan dokument za pravdanje. Za svakog zaposlenog se vodi karnet o tome da li su ili nisu na poslu, označeno sa plus ili minus.
Mita Bekrija
Bravo za ovaj sindikat koji uvek odreaguje jasno i glasno. Svaka čast. Kao što je bilo prethodno mišljenje neobavezno i ovo nije obavezujuće. Obavezujući je zakon. Najveća glupost je bila to što su zaposleni prikupljali račune od goriva a niko ih nije kontrolisao da li dolaze kolima, svojim, tuđim ili da li uopšte i voze.
Joj
Postoji presuda sudska da cim je radnik radio ima se smatrati da je imao troskove pza dolazak na posao i ima pravo na naknadu. Nista se od zaposlenog ne trazi u tom slucaju. Steta sto firme i radnici nisu tuzili ministarstvo i trazili naknadu stete zbog maltretiranja oko racuna i obracuna.
Горан
Иначе, као што сам писао и када је примењено претходно мишљење, мишљења Министарстава, на основу члана 80. Закона о државној управи , нису обавезујућа. И, као што се показује, потпуно супротна мишљења се доносе у односу на законску одредбу. А тако је једноставно....трошкови превоза се исплаћују на основу присутности на раду и то је једина исправа која правда исплату а не рачуни за гориво или карте...
Ex faca
A jel prisutnost na poslu i ako ne dođeš a neko te potpiše, i to tako prolazi a dođeš na posao 5-6 puta u toku meseca a sve pokriveno potpisima? Na kraju, nijedna firma nije nama piasala molbu da radimo, već mi njima, pa, ako ćeš da radiš, radi, ako nećeš sedi kući. Ili da se nađe prosek pa svima linearna i jednaka naknada za prevoz.
poznavalac slo
cisto radi poredjenja kako je u drugim zemljama resen isti problem. Za Sloveniju su svi putni troskovi neoporezivi ali su maksimalno 600-650e. Preko tog iznosa ne mozete isplatiti putne troskove. Taj iznos se uzima kao mesecna karta za medjugradski za najskuplju relaciju u Sloveniji. Realno cak i da idete svojim kolima 600e je dovoljno da pokrije troskove. Medjutim Slovenija je ipak zadrzala deo balkanskog u sebi, pa dosta poslodavaca iskoriscava i deo plate isplacuje kroz putne troskove

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља