уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 29.06.2020. у 08:00 Зоран Миливојевић
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Моћ и немоћ звоцања

Корене „досадног подсећања” партнера да није обавио неки посао налазимо у детињству, када је родитељ морао много пута да понови детету шта оно треба да уради или је попуштао на његово наваљивање да добије оно што жели
(Срђан Печеничић)

Иако се звоцање углавном приписује женама, оно није искључиво женска особина, јер постоје и мушкарци који и те како умеју да звоцају. Ипак, узећемо за пример ситуацију у којој жена звоца мужу око неке мале ствари која треба да се уради у кући, а која је „мушки посао”. Типично је да жена, сматрајући да је њен супруг дужан да уради „мушки посао”, обавести мужа да је приметила како би нешто требало поправити. Муж то прима к знању, али се не покреће то да уради. Жена полази од претпоставке да тренутно није расположен то да уради, тако да га оставља на миру. Дани пролазе, а муж никако да нађе „расположење” за дату поправку, ништа не чини. Тада жена закључи да је муж заборавио, па га још једном подсећа шта треба да се уради. У описаном развоју догађаја још нема звоцања, али се припрема сцена за њега.

Како је прошло још неколико дана или недеља, а муж није обавио посао, жена његову пасивност почиње да доживљава лично, тумачећи да њему није важно оно што је она од њега тражила или што га је замолила. Заправо је увређена јер се осећа непоштованом. Сматра да није у реду да се она осећа лоше, а да муж ужива или да му је свеједно. И зато почиње са звоцањем, љутито га подсећајући када му је рекла први пут, колико времена је прошло од тога и слично. Ако се он ни тада не покрене на акцију, она понавља звоцање у различитим временима, све док он коначно не уради то што је требало или док она не позове мајстора да уради оно што муж, иако је најавио да ће да уради, није урадио.

Од „боцкања” до свађе

Звоцање је покушај да се друга особа натера да промени понашање. Суштина је у томе да онај који звоца покушава да код другог изазове осећање непријатности, по могућности осећање кривице, како би се овај покренуо на акцију. Пасивна особа звоцање доживљава као гњаважу, досађивање и узнемиравање.

Звоцање можемо сматрати бенигним боцкањем друге особе којим се подстиче да уради оно што треба, све док у њему није изражено непоштовање пасивне особе. Међутим, када особа која звоца почне с омаловажавањем, етикетирањем, означавањем другог као неодговорног, неспособног, лењог и слично, тада то више није захтев за променом понашања, него је напад на личност, то јест дисквалификација друге особе. На овако изражен презир, који је негација љубавног, па и пријатељског односа, други се може одазвати сличним понашањем, тако да почетно звоцање може прерасти у велику свађу.

Корене звоцања налазимо у детињству, у односу родитеља и детета. Сваки пут када родитељ треба да много пута понови детету шта оно треба да уради, то добија форму звоцања. Родитељ који мора да понови детету десетак пута неки захтев, заправо му звоца, и тако се између њих ствара комуникацијски образац према којем дете очекује да му се нека ствар понови много пута, да би се покренуло и урадило оно што се од њега захтева. На овај начин се дете учи неодговорности, то јест одбијању да одговори на захтев родитеља.

Две опомене су довољне

Колико пута треба поновити захтев детету да уради оно што треба да уради, а према чему има отпор? Очекивање да дете одмах учини оно што родитељ очекује, по систему „Ја оком, ти скоком”, углавном је претерано. На тај начин се углавном понашају престрашена деца која од родитеља очекују брзу казну. Већина стручњака се слаже да су две опомене сасвим довољне. Након друге опомене родитељ треба да приђе детету, да га ухвати за руку и да га „покрене” да учини оно што треба да уради. Тако спречава циклус звоцања и одуговлачења, а дете учи да задатак обави у разумном року.

Некада и дете користи звоцање како би „натерало” родитеља да попусти: кад му је одбијена нека жеља наваљује на родитеља и бесконачно пута га моли у стилу „Мамице, могу ли, могу ли, могу ли...”. Родитељ који попусти детету које се овако понаша краткорочно се ослободио дететовог „притиска”, али је истовремено поткрепио дете да и идући пут примени своју успешну стратегију досађивања.

Родитељско звоцање тинејџери доживљавају као „смарање” и обично јасно изражавају свој протест против њега. Уместо да се родитељ „бори” с тинејџером око сваке мале ствари коју би овај требало да учини, најбоље је направити „уговор с тинејџером” у којем се јасно дефинишу дужности, одговорности и привилегије, као и санкције, како би тинејџер прихватио своју одговорност.

Коментари8
e88f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana S.
U braku sam 32 godine, volim svog muza, ali zvocam. I najdosadnija sam zena na svetu, pre svega sebi. U pitanju su elementarne stvari. Obrisati za sobom wc solju posle mokrenja. Isprati lavabo posle pranja zuba. Posle 32 godine pokusaja komunikacije, iskrenog obrazlaganja da mi to smeta, molbi da se za sobom ocisti i obrise, svadje i popustanja, sada mi se cini sve to besmislenim i neresivim. Imam samo opciju da nastavim da zvocam i da me niko ne slusa, ili da cutim i brisem mokracu vise puta dn
Sndr
Ja sam mom bivsem zvocala posto stvarno nije hteo da radi nista po kuci niti oko deteta, pri cemu smo oboje bili zaposleni. Videla sam da nema vajde pa sam prestala da zvocam. Medjutim onda je on poceo da zvoca meni kako nisam uradila ovo ili ono iako sam ja i dalje obavljala sve zajednicke poslove. Posto se nisam obazirala na njegovo zvocanje on se nasao uvredjenim, pokupio se i otisao zanavek.
Lakojebitisrećan
Sjajno, tako i treba, takav vam ne treba.
нина
Моја комшиница већ више од 20 година има такав начин обраћања својим укућанима.Из њихове куће се по цели божји дан чује њено звоцање,увредљиво обраћање супругу што је лењ и неспособан и већ одраслим синовима збoг разних разлога.
Милош
Има таквих примера доста. Наш закон је забранио физичко насиље, муж не сме да удари жену, што наравно подржавам. Али шта је са психичким насиљем? Зар овакво бесомучно звоцање није психичко насиље?
Боро
Једина мана, нашег Зорана, је што не пише још чешће. Ако би неко звоцање помогло, ту смо, да звоцамо...
Несвршени Правник
Хвала што нам помажете да водимо лепше животе

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља