субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 26.07.2020. у 22:00 Александар Апостоловски
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ТОМА ФИЛА, адвокат

Помирио сам крст и петокраку

Славни бранилац говори како је постао десна рука патријарха Иринеја и Павла, саветник Ивице Дачића, зашто је спавао с пиштољем испод јастука, где је погрешио Милошевић и коју је цену испоставио Јованки Броз
(Фото А. Апостоловски)

Било је негде око поднева када је Тома Фила наручио дупли виски. Са славним адвокатом, који кафаналогију, типичну високу школу живота, сматра академском титулом, седим у елитном кафићу. Тома је адвокатуру претворио у уметност, што је задивљујуће, поготово овде, где такав дар није усамљен, у култури пребогатој кафанским шампионима држања банке, у којој једнаку вредност имају Слободан Јовановић и Карл Маркс, Тито и Дража, алкохол и жестоки трачеви. Можда ми зато каже да би у следећем животу желео да буде новинар. Да, и сигуран је да ће на америчким изборима победити Доналд Трамп, јер је Бајден, његов вршњак – матор. Не верује да ће Србија постати члан ЕУ.

И у 79. години бори се да достигне свог покојног оца Филоту Филу, највећег адвоката друге Југославије. Тома Фила је бранио убице, борио се за укидање смртне казне, Јованка Броз је веровала само њему, баш као Слободан Милошевић и Жарко Лаушевић… Одувек сам се питао одакле извире његова моћ, коју вешто скрива шармом. Један је од оних од којих, после сат времена разговора, одете с уверењем да сте стекли најбољег пријатеља.

Цинцар рођен у Битољу поносан је на родни град, као што се Битољ поноси њим. Почасни је доктор наука на Универзитету „Свети Климент”. Београд је освојио када је са 22 године први пут ишао у судницу. Пустио је бркове да би изгледао старији.

Господар суднице и боем леве оријентације десна је рука патријарха Иринеја.

Како сте постали заменик патријарха?

Постоји Савет архиепископије, у којој сам ја заменик архиепископа београдско-карловачког, а то је патријарх Иринеј. Истовремено сам и председник црквене општине града Београда. Говоре ми – како, бре, ти социјалиста да будеш толики верник. Рекао сам да неко мора да помири крст и петокраку.

Кафански сте човек, а заменик његове светости?

И патријарх воли да попије ракију понекад. Иначе је врло весео човек. Не прија ми када га упоређују са патријархом Павлом. Павле је био свети човек. А бити патријарх српски, то подразумева и ружне ствари. Не само молити се Богу. Патријарху Павлу, кога треба прогласити за свеца, такође сам био десна рука...

Били сте и консиљере патријарху Павлу?

Да, а пре тога мој отац је био саветник патријарху Герману.

То је код вас наследно?

Баш тако. Важно је нешто друго. Садашњи патријарх је у много већим проблемима јер мора да се бави овоземаљским стварима.

Ко сте заправо ви? Консиљере Ивице Дачића, потом двојице патријарха, па адвокат Јованке Броз, Слободана Милошевића, Жарка Лаушевића?

Бранио сам, да будем скроман, око 1.000 крвних деликата, највише убистава. Више него три било која адвоката заједно.

Одакле потиче ваша моћ?

Није то моћ, то су углед и утицај. Нисам ушао у политику да бих добио моћ. Зато сам увек говорио: адвокат који хоће да прави каријеру не треба да се меша у политику. Када сам се повукао из Хашког суда 2015. године, почео сам да помажем активно СПС-у. Ивица ме позвао и рекао: „Ти си мој саветник. Цео свет прича да си социјалиста, само ти кажеш да ниси.” Тако сам постао члан Председништва СПС-а.

Као Дачићев саветник, предвиђате ли да ће СПС ући у владу?

Мислим да се то не поставља као питање. Веома бих се изненадио да се то не деси.

Недостаје да вас још и Вучић зове за саветника?

Можда би ме звао да нисам био код Ивице. Вучић се иначе јако лепо изразио о мени. Кад је учио право, читао је моје жалбе. Била је интересантна једна ситуација. Он је био студент када су ме звали да гостујем на Правном факултету. Сала је била препуна. Иначе, када предајем, причам мало озбиљно, а мало се зезам. Не можеш да држиш пажњу људима више од 10–15 минута. Тада је била прича о смртној казни.

Били сте увек против смртне казне. То је био пут и вашег оца?

Више од 700 људи је било у амфитеатру и сви су били за смртну казну осим мене. Пришла су ми двојица студената. Један је отишао у адвокате, други је садашњи председник Србије. Рекли су ми – алал вера како успевате да се борите против 700 људи.

Једном сте рекли да адвокат у судници није човек.

Људи не могу да разумеју разлику између приватности и службе. У суду сам да браним клијента. Верујте ми да у суду никада нисам слагао. Прећутао јесам, што је облик лажи.

Патријарх ће вам сигурно опростити.

Хоће. Лагао сам једино пред Хагом, јер је то свет лажи и свет преваре.

Да ли је један од доказа тај што је Џефри Најс бранилац Хашима Тачија?

Џефри Најс је дошао на крилима пада Милошевића. Шетао је овде у пратњи наше полиције. Упадао је свима. Покушавао је да упадне и код мене.

Шта се догодило када је покушао да упадне код вас?

Избацио сам га напоље. Када сам дошао у Хашки суд, појео сам се жив што више није био тужилац.

Мислите да бисте га разбили у судници?

Мислим да бих му се крви напио. Вероватно би се лоше завршило по мене, али бих га уништио у судници. Толико сам га мрзео, а иначе не мрзим. Али то је човек најгорег карактера који је хтео да на све нечасне начине докаже кривицу оптужених Срба. Сећам се када је показао леш некога наводно убијеног у Рачку. Рачак се дешава зими, а он показује лешеве где се види лишће на дрвету. Намерно је то радио.

Зато сте саветовали Милошевића да уопште не улази у судницу?

Знао сам каква је хашка судница. У Хагу су отворили шампањац од среће кад је одлучио да се брани. Није било предвиђено суђење у одсуству. Не знам како би то изгледало да ме послушао.

Зашто је то урадио?

Хтео је да покаже шта је истина.

Постоји ли истина у суду?

Истина је врло релативно питање, како ко хоће да је схвати. Чињеница је да су били ратни злочини и на једној и на другој страни. Сребреница је велики ратни злочин, потпуно непотребан, али није геноцид. У босанско-херцеговачком рату био сам по задатку који ми је поставио патријарх Павле. Нисам ишао у име Милошевића тамо. Враћам се код патријарха Павла из Босне и, пошто знам да је патријарх озвучен, јер су сви озвучени, кажем Павлу да изађемо и прошетамо. Павле и ја смо обилазили неколико кругова око Саборне цркве и чујем једног верника како каже: „Што патријарх и Тома Фила обилазе око цркве, је л’ неки празник?”

Шта сте хтели да кажете патријарху Павлу?

Питао ме: „Томо, да ли смо окрвавили руке?” Рекао сам му: „Јесмо, нажалост.”

Вратимо се прислушкивању. Мислите да су вас увек прислушкивали?

Јесу. Радећи овај посао, сазнате свашта. И знам ствари које ће умрети са мном. Али још не знам како да их сахраним!

Вратимо се на Милошевића. Нисте били блиски док је владао?

Ја сам му помагао до краја. Док је био затворен у Београду, имао сам право да уђем код њега у ћелију кад хоћу.

Хајде ми реците да сте били и његов консиљере?

Наравно да сам био. Али не у време његове највеће моћи. Тада им, као свим моћницима, нико не треба. Слоба ме је први пут звао кад је пао с власти. Замолио ме да, пошто познајем пуно новинара, утичем да се они обрачунавају са њим, а не са његовом децом. То сам урадио и врло брзо је престало. Сада је опет у моди да се преко деце обрачунавају са политичарима. Не слажем се с тим.

Када говоримо о вашем утицају, кад већ не волите реч моћ, да ли је истина да је Тито рекао Јованки да, ако јој нешто треба, ангажује вас за адвоката?

Није мислио на мене, већ на мог оца. У томе је разлика између нас двојице. Он је дошао у Београд из Битоља са једним паром гаћа, једним кофером и оженио се мојом мајком која је била пребогата. Али, прешао се, само је годину дана трајало то богатство. Избио је рат.

Да ли ћемо икада сазнати зашто је Јованка Броз била толико дуго у кућном притвору?

Једини продор ка Титу који није био контролисан била је Јованка. Она је могла да му каже шта год хоће и да уради шта год жели. Нису је контролисали они које је звала бандитима.

Ко су били бандити око Тита?

То су био Доланц, Љубичић, Рато Дугоњић... Тадашња врхушка ЦК. Како је Тито оболевао, они су постајали запрека. Прво идеш на припреме код њих, а онда ти они говоре о чему ћеш разговарати са Титом.

Дакле, Тито је праву истину сазнавао само од Јованке.

Само од ње. Зато је склоњена.

Да ли је истина да ју је волео до смрти?

Мислим да јесте. Није хтео да потпише развод ни када је лежао у болници у Словенији. Покушавали су да му потуре да потпише, али није. Када је, иначе, Јованка први пут ушла у нашу кућу, били смо ту мој отац, моја мајка и ја. Рекла је: „Тито ми је рекао, ако ти се у животу нешто деси, иди код Филоте Филе, он се никога не боји.” Јованка се највише слагала са мојом мајком. Јели су гурабије. Кад је мој отац умро 1983, Јованка ме питала: „Имате ли цену? Која је ваша цена да ме продате, издате?” Тада је ушла моја мајка. Ја сам је погледао и рекао: „Она је цена. Издао бих вас само због ње.” Моја супруга Весна ме питала: „Што ниси рекао и за мене?” Одговорио сам јој: „Мајка је једна, а жене су променљива категорија.” И, када говорим о својој породици, мој отац је све урадио сам, а ја сам у адвокатуру ушао на белом коњу. Могао сам да проберем случајеве које хоћу.

Да ли сте били штребер на факултету?

Не, увек сам говорио да је истина у лењости. Ја сам успешан зато што сам лењ.

Кад вас слушам, никад вас не бих ангажовао за адвоката.

Али који је адвокат бољи од мога оца и мене? Ко је између нас двојице?

Да се вратимо на ваше студирање.

Прве две године имао сам просек око седам и по, а онда ми је пало на памет да идем на магистратуру, па сам трећу и четврту годину имао просечну оцену 10, да бих направио просечну оцену осам и по. Онда сам одустао и од тога. Отац ми је давао 100 марака за положен испит. Отац и ја смо увек били изузеци, нисмо били стипсе.

Чудно ми је да нисте постали глумац или новинар. Једном сте рекли да сте њих највише слушали глумце, да бисте ушли у лик тужиоца и судије, а новинаре зато што свашта знају.

Не зато што знају, већ зато што знају начин да сазнају. Ако уђеш у судницу, мораш да знаш о догађају више од тужиоца и судије. Ако не знаш, онда си готов. Ако ниси најпаметнији у судници, онда си најглупљи. У томе је суштина. Зато су новинари потребни. Они чачкају, добро памте.

Бранили сте и Жарка Лаушевића. Моја је теза да човек никада не треба да носи пиштољ. Да те кобне вечери Жарко није имао пиштољ, све би било другачије.

Сад ћу испричати нешто што нисам никоме. Кад сам отишао први пут у Хаг, све је било окупирано муслиманима и Хрватима. Таква је била атмосфера и мене је био страх. Ноћу ти звони телефон у хотелу. И ја узмем пиштољ, ставим га под јастук. Три дана сам спавао с пиштољем испод јастука. Онда се мислим. И шта ћу да радим с пиштољем? Док се прво сетим где је, док га репетирам, убиће ме пет пута. Онда сам га дао.

Жарко Лаушевић је носио пиштољ због напада и претњи око представе „Свети Сава.

То је био малер. Тог дана му се нису затварала врата на ауту. Он је са братом ушао да поједе ћевапе. Кад је прешао десетак метара, сетио се да је ауто отворен и вратио се назад да узме торбу у којој је био пиштољ. Да је ауто био исправан, Жарко и брат би добили батине, али не би било мртвих. Типична тужна балканска прича.

Тачијев случај је у центру пажње. Како мислите да ће се завршити?

Песимистичан сам у вези са тим судом. Исувише то дуго траје, двадесет и више година. Ти докази, питање је колико вреде. У ком својству је Тачи у Хагу? Кад си оптужен, онда разговараш са тужилаштвом. Ово је непознат правни статус. И срамота је да га Најс брани.

Коментари17
a19b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мијодраг
Поштована редакцијо, патријах Павле није имао никаквог консиљереа. С а тим стварима није пристојно ни дозвољено поигравти се. А ценим, да ни господин Тома Фила није консиљере. За све остало што у ово тексту пишете нисам сигуран да ли је икаквој корелацији са фактима.
Дарко Момчиловић
Веома поштујем личност и дело господина Томе Филе. Једино што му замерам је то што представља интересе масонске ложе у српској православној цркви. Ипак имајући и то у виду мислим да је и он свестан да, иако мора да вага, његов утицај на српско друштво у целини претеже ка интересима народа Републике Србије. Велики поздрав великом човеку.
konsiljere
ja tebi serdaru,ti meni vojvodo...a sve u "elitnom kaficu" tuznoga beograda.
Pobesneli max
Zato smo i propali kao narod. To je ta ELITA Gospodin, koji je veliki profesionalac u svom poslu i ništa više, najbolje da u kafani drži moralme pridike i da ne izlazi iz nje
Поштовање господину Фила
Нисмо пропали због кафане, нема ничега лошег у традиционалној српској кафани, то је напротив, као и у многим другим земљама, културна инсититуција, место сусрета личности које имају шта да кажу у спонтаној атмосфери. Пропали смо због сопственог непоштовања себе и својих духовних извора, недостатка достојанства и снаге да се изборимо за праве ствари, пропали смо јер за сваку ствар имамо само негативан коментар као на жалост и овде. А онда тридесет година се вучемо по улицама и лупамо шерпама...
komentar
Treba da ode sa scene ! Ali , ne oseca to pa postaje dosadan, a i neubedljiv ! Dosta je price !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља