субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 31.07.2020. у 20:00 Александра Петровић

За пет година 32 жртве на пружним прелазима

Шест и по одсто возача прелази преко пруге без обзира на забрану, трећина обилази спуштене полубранике, а само петина бициклиста чека подизање браника
У несрећи у Доњем Међурову код Ниша погинуло је осам људи (Фото МУП)

На путно-пружним прелазима током претходних пет година погинуле су 32 особе, а повређено 285 у укупно 525 саобраћајних несрећа. Највише удеса било је 2017. године (136), а највећи број смртно страдалих (13) забележен је током 2018. Те године догодила се тешка несрећа у Доњем Међурову код Ниша у којој је погинуло осам особа, а повређено 29.

Реч је о периоду од 2015. до 2019. године, с тим што је статистика у 2015. бележила ове удесе као „међусобни судар друмског и железничког возила”, а Агенција за безбедност саобраћаја од 2016. анализира ове несреће према специфичном месту настанка, а то су путно-пружни прелази. Од 2016. године укупно је на овим прелазима погинуло или повређено 300 људи.

На прелазима без браника или полубраника, од 2016. до 2019, догодило се 187 удеса у којима су 24 особе погинуле, док су 42 задобиле тешке а 137 лакше повреде. У исто време, на пружним прелазима са полубраницима или браницима догодило се 305 несрећа у којима је шест особа погинуло, 18 тешко и 73 лакше повређено.

Агенција за безбедност саобраћаја је 2018. године радила студију која истражује понашање и знање учесника у саобраћају о правилима на путно-пружним прелазима.

– Анализа понашања возача аутомобила показала је да се 93,6 одсто зауставља испред прелаза и чека да воз прође, док 6,4 процента прелази преко прелаза без обзира на то што је забрањено. Од укупног броја возача који прелазе преко прелаза за време док је уређај активиран, њих око 35 одсто обилази полубранике који су спуштени или су у фази спуштања. Резултати студије показали су да учесници у саобраћају имају низак ниво знања о начину функционисања браника и полубраника, што би могао да буде важан фактор при доношењу одлуке о предузимању небезбедних радњи при преласку преко пружног прелаза – каже Јасмина Милошевић, директорка Агенције за безбедност саобраћаја.

Бициклисти најчешће обилазе спуштене полубранике – 69 одсто, док осам одсто њих прелази док траје спуштање полубраника, a само 23 одсто бициклиста се зауставља и чека да прелаз буде дозвољен.

– Пешаци не чекају да прелаз буде дозвољен, већ обилазе полубранике осматрајући наилазак воза. Мотоциклисти, слично као бициклисти, у највећем броју случајева обилазе спуштене полубранике – наводи наша саговорница резултате истраживања.

Посебан проблем су пружни прелази са „пасивном сигнализацијом” где не постоје средства која најављују долазак воза, али стоји знак „стоп” на путу. На таквим местима 63,6 одсто возача прелази без заустављања возила, 10,2 одсто не смањује брзину, а само 36,4 одсто зауставља возило.

Стручњаци агенције сматрају да је неопходно утицати на већи ниво едукације возача друмских возила, тако што би предавачи и инструктори у ауто-школама посветили овој теми посебна предавања, али и уз помоћ штампаних и електронских медија у прилозима који обрађују теме из области саобраћаја.

Управо је ових дана у једном телевизијском прилогу, поводом несреће која се догодила прошле недеље код Шапца, објашњено да сваки возач треба да стане када дође до пружног прелаза, да отвори прозор на возилу и искључи музику, како би могао добро да чује воз који наилази, затим да „убаци” у прву брзину и да се полако приближи прелазу да би погледом улево и удесно могао да осмотри да ли се локомотива приближава. Тек када је возач сигуран да нити види нити чује воз у даљини, треба да пређе пругу.

После трагедије на прузи између Шапца и Брасине, у којој су погинули супружници, предузећа „Србија карго” и „Инфраструктура железница Србије” апеловали су на грађане да поштују саобраћајне прописе и друмску сигнализацију, наводећи да се на пругама Србије налази 2.138 путних прелаза и да су сви обезбеђени било светлосном сигнализацијом било аутоматским и полубраницима, механичким браницима или знацима друмске сигнализације, као што су „Андрејин крст” и знак „стоп”.

Поред незаустављања испред овог знака, ова предузећа указала су да безбедност угрожава и уништавање саобраћајних знакова и рампи, али и неодговорно понашање, па се стиче утисак да су грађани највише одговорни за несреће на пружним прелазима. Навели су и податак Међународне железничке уније да у 93 одсто случајева несреће на прелазима изазивају остали учесници у саобраћају, који не поштују сигнализацију.

Да је такво понашање основни узрок удеса, делимично потврђују и резултати истраживања Агенције за безбедност саобраћаја, али њихови стручњаци предлажу још неколико мера које би допринеле безбедности на пружним прелазима. Једна од њих је уградња треће лентерне на семафору, поред постојеће две са црвеном трепћућом светлошћу. То би омогућило да возач друмског возила добије информацију да је уређај у квару, а таква решења постоје и у неким суседним земљама, као што су Румунија, Бугарска и Мађарска.

Једна од мера је и да се предвиде додатна техничка средства и мере за повећање уочљивости прелаза, као и постављање камера које би могле да спрече ломљење и крађу браника. Стручњаци предлажу и увођење савремених средстава информисања о приближавању воза, који би учесницима у друмском саобраћају давали информацију о наиласку воза, путем ГПС уређаја на железничким возилима и дисплеја на пружно-путном прелазу.

Коментари1
b27ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Predlozi i rešenja koja 'radi bezbednosti' isklučuju čoveka a uvode neku elektroniku i automatiku koja se kvari i slabo poštuje nisu za Srbiju . Statistika ne broji ali sigurno više od 99% ljudi ne prelazi dotični prelaz prvi put . To znači da SVESNO ne poštuje signalizaciju i izlaže se opasnosti ! Ranije su u većini slučajeva rampu spuštali ljudi koji su 'na licu nesta' objašnjavali pešacima i ostalim učesnicima u saobraćaju da ne prelaze prugu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља