субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 01.08.2020. у 10:58 Тања Вујић

Рекордан пад привреде САД и еврозоне

Улаз у берзу на Волстриту (Фото EPA-EFE/Justin Lane)

Најразвијенији регион света – Запад – суочио се јуче с катастрофалним привредним резултатима у периоду првог таласа пандемије вируса корона, вишемесечног карантина, привременог замирања економија, колапса јавне потрошње и губитка више од 31 милиона радних места. Истовремено, Кина је, након рекордног посртања своје привреде од 6,8 одсто у првом кварталу, од априла до јуна имала раст од 3,2 процента.

Најача економија света, Америка, у другом кварталу забележила је пад БДП-а од 32,9 одсто на годишњем нивоу, што је најсиловитији пад привредне активности САД у историји. У Америци је пролећа ове године незапосленост достигла 14,7 одсто, док више од 17 милиона Американаца данас живи од државних дотација за оне без посла. У првом тромесечју 2020, пре ерупције короне, привреда САД забележила је пад БДП-а од пет одсто, када је и званично склизнула у рецесију, прекидајући 11 година узастопног раста.

Председник америчке Централне банке (Федералне резерве) Џером Пауел упозорио је да привреда САД не може да се опорави све док корона не буде поражена.

„Потресно је што је пандемија преко ноћи избрисала резултате вишегодишњег успона америчке привреде, од којег су корист имали милиони Американаца”, оценио је Пауел.

„Никада раније, ни у време Велике депресије тридесетих година прошлог века, ни током Велике рецесије у прошлој деценији, ни у десетак економских урушавања у последња два века, привреда САД није доживела у тако кратком периоду тако силовит пад”, упозорио је јуче Амерички институт за економију.

Поређења ради, 2008. године, у време највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата, привреда САД је у последњем кварталу регистровала пад БДП-а од 8,4 одсто. Садашње посртање америчке привреде веће је од оног из 1921. године.

Финансијска тржишта јуче су бесомучно почела да обарају вредност долара на око 1,19 евра, што је највиша вредност валуте ЕУ од септембра 2010. године. Цена унце злата достигла је готово 2.000 америчких долара (1.970 долара): само у јулу берзанска вредност жутог метала порасла је за 11 одсто, наводе у лондонском Ситију. Америчка агенција за кредитни рејтинг „Мудиз” упозорила је да је привреда САД упала „у дубоку тамну рупу из које ће излазак потрајати годинама”.

Еврозона је током првог таласа пандемије такође забележила рекордан пад БДП-а. Од априла до јуна економски се смањила за 12,1 одсто, док су водеће економије ЕУ редом пријавиле двоцифрени пад БДП-а. Економска локомотива ЕУ, Немачка, регистровала је у другом кварталу пад БДП-а од 10,1 одсто, Италија 12,1 одсто, Шпанија 18,5 одсто, док је Француска забележила минус од 19 одсто у првој половини 2020. Овакав пад економије виђен је једино у ратним временима, оценио је Хозе Игнасио Конде Руиз, професор економије на Универзитету Комплутенсе у Мадриду, у изјави за „Фајненшел тајмс”. Поједини сектори шпанске привреде, попут малопродаје, транспорта и угоститељства, забележили су у другом кварталу пад од 40,4 одсто.

Даљи привредни изгледи западних економија потпуно су неизвесни у атмосфери првих сигнала другог таласа пандемије.

Нови раст броја заражених и смртних случајева повезаних с ковидом 19, растућа привредна неизвесност, конфузија и отпор инвеститора и потрошача према било каквим ризицима, као и стрепње од нових прнудних карантина, потпирују кошмар и доводе у питање економски опоравак у догледно време – то је злокобна прогноза Америчког института за привреду.

„Корона је активирана темпирана бомба за незапосленост”, упозоравају из ОЕЦД-а.

Први талас короне избрисао је у групи развијених економија света 31 милион радних места, истичу из ОЕЦД-а слутећи да би следећи талас у тим земљама оставио без посла још 53 милиона људи.

Амерички економиста и професор на Харварду Кенет Рогоф описао је стрмоглављивање западних економија као „катастрофу којој се не види скори крај”.

Коментари14
61717
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Сједињене Државе су биле и остале путоказ по коме се свет орјентише.
баба
Није ми јасно како и зашто те развијене економије имају непрекидно раст? Да ли због раста ефективне продуктивности? Или им помаже непрекидни раст јавног дуга? Јавни дуг у доларима per capita : Јапан 93.000, САД 47.000, Италија 42.000, Француска 38.000, Аустрија 38.000, В. Бр. 36.000, Швајцарска 35.000, Немачка 30.000, Аустралија 24.000 (Србија 3.800). Другим речима, већина РЗ живи на дугорочни кредит с надом да га никад не отплате.
Mile
Nemaju nepekidan rast. Sve ekonomije imale su pad 2008 (recimo). Tržišne privrede se kreću u ciklusima gde periode privrednog rasta smenjuju godine sa smanjenjem privredne aktivnosti. To možeš da zamisliš kao jednu krivu liniju koja ide gore-dole, sa tim da (zbog osvajanja novih znanja, napretka nauke i tehnologije, te rasta produktivnosti) cela linija ide na gore bez obzira na periodično krivudanje. Rast i pad zaduženja posledica su politike centralne banke, ali je to preširoka tema.
tja
Ne znam za ostale, ali Amerika zaradjuje dobro na pozajmljivanju. To znaci da ona zajmi sama sebi stampanjem dodatnih dolara. To je moguce samo kad je inflacija blizu nule a kamate na pozajmljni novac vrlo niske. Drzava taj novac prrodaje bankama sa vecim interesom, a banke zajme novac gradjanima uz svoju dodatnu kamatu. Svi zaradjuju, neaposlenost je vrlo mala. To je jedan on vaznih izvora uspeha americke ekonomije. Uslov je da dodatni stampani novac nema uticaja na inflaciju.
Rade
Bolji informisani znaju, da jedan od ciljeva sve te histerije oko corona epidemije i restriktivnih mera je bilo smanjivanje "zagrijane" ekonomike sveta (t.j. bio je izraziti višak proizvodnje u odnosu na mogućnost prodaje).
Иван Грозни
И зато су одлучили да униште економију. Баш су је охладили.
dzabak
Ako je Kineski privredni rast +3,2% (kako se kaze u tekstu) a ostatak sveta u minusu rezultat je Kina postaje najveci magacin gotove robe( koja se nikad nece prodati). Dzaba su krecili.
tja
Bas su nesrecni ovi koji imaju nesto pa propadaju. Mogli su lepo da nemaju nista, kao neki, pa im se to ne bi desilo.
Bojan ZEC
Bravo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља