субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 23.09.2020. у 22:00 Јелица Антељ

На списку антимонополске комисије и фирма за увоз апарата за кафу

Како је наведено у решењу, увидом у цене у малопродаји и на интернет страницама трговаца, утврђено је да се апарати бренда „неспресо” нуде по идентичним ценама
(Фото Пиксабеј)

Зашто је потрошачка електроника у Србији скупља за 13 одсто него у осталим земљама Европске уније и како то да се исти производи у малопродаји различитих трговаца нуде по идентичним ценама, питање је на које би у наредном периоду требало да одговори Комисија за заштиту конкуренције.

Само десетак дана од покретања поступка испитивања повреде конкуренције против компанија „Роминг електоникс”, „Техноманија” и „Комтрејд дистрибушн”, антимонополска комисија је саопштила јуче да покреће још један случај. Реч је о компанији „СФ1 кофи” д. о. о. са седиштем у Новом Саду, која је увозник и дистрибутер апарата за кафу „неспресо”.

Како је наведено у решењу комисије, увидом у цене у малопродаји и на интернет страницама трговаца, утврђено је да се ови апарати бренда „неспресо” нуде по идентичним ценама.

Прегледом званичних интернет страница шест малопродаваца потрошачке електронике, утврђено је да сва четири модела апаратa за кафу овог бренда имају идентичне цене. На пример, модел „есенца” код свих продаваца кошта 11.990, а модел „ситиз” 18.990, односно 18.999 динара, наводи се у овом решењу. Комисија је констатовала да се претпоставља да је увозник повредио конкуренцију тако што је унапред одређивао цене по којима се ови апарати продају. Прецизније, сумња се да је ова компанија у претходних пет година, а нарочито у 2019. и 2020, утицала на цене производа бренда чији је дистрибутер у даљој продаји.

Јасно је да је овај случај практично придружен поступку који је покренут против трговаца потрошачком електроником почетком септембра. Тада је Комисија за заштиту конкуренције на основу података Евростата за 2019. констатовала да, осим цена које су више у односу на остатак Европе, постоје и нелогичности приликом формирања цена на тржишту Србије.

У Евростатовом извештају је наведено да су, на пример, у Србији цене за поједине категорије производа биле веће за 33 до 39 одсто у односу на цене у Мађарској, где је ПДВ 27 одсто, док је код нас 20 процената. Притом су цене потрошачке електронике у Мађарској биле за 2,5 одсто ниже у односу на просек Европске уније.

Одмах по објављивању овог извештаја, комисија је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности и обавила ненајављене увиђаје у три велика привредна друштва – „Роминг електроникс”, „Техноманија” и „Комтрејд дистрибушен”.

У Комисији за заштиту конкуренције јуче нашој редакцији нису желели додатно да коментаришу овај случај, јер то, наводе, не могу да чине док је предмет у поступку. Ипак, познато је да се тренутно испитује постојање рестриктивних споразума из члана 10 Закона о заштити конкуренције, којима се ограничава конкуренција на тржиштима малопродаје и велепродаје потрошачке електронике у Србији.

Како је то раније наведено у вези са овим предметом, комисија основано претпоставља да постоје усаглашене обавезе, то јест договори којима се одређују цене и услови трговине у даљој продаји, што је рестриктивни споразум који представља повреду конкуренције из члана 10 закона.

Рестриктивни споразуми су до сада више пута били под лупом Комисије за заштиту конкуренције. Многи случајеви који су се нашли пред антимонополском комисијом остаци су пословања деведесетих, када је било сасвим уобичајено да се на тржишту договарају цене, да се постављају услови приликом формирања цена.

Компаније без коментара

Редакција „Политике” је покушала да ступи и контакт с компанијама против којих је комисија покренула поступак, али се нико од њих није огласио. Ово је, сазнајемо, уобичајено јер само покретање овог поступка представља репутациони ризик за компанију, а и сви могући иступи у јавности могу се користити током трајања овог поступка.

Коментари7
eeacd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sima
Navedena komisija ima mnogo ozbiljnijih problema, kojima treba da se pozabavi na nasem trzistu. Ovo je mazanje ociju kupcima i ciscenje terena nekom drugom uvozniku. Drzava se iskreno ne bavi zastitim kupaca, slaba je kontrola uvozne robe i uvoznika. Trziste se snabdeva stihijski umesto planski.
Milomir
Ako niste razumeli, ovde se upravo radi o jednom od slucaja gde se krsi zakon zato sto postoji previse plana a premalo stihije - izjednacili su svima cene umesto da dozvole svakoj maloprodaji da ih nezavisno (stihijski, kako kazete) formira. Cak kao resenje predlazete jos vise planiranja i dirigovanih cena? Ne leci se alkoholizam Vinjakom.
Милош
Од чега ће цариници живети ако људи престану да купују телевизоре у Мађарској?
Душан
А ко ће потрошачима да врати разлику у новцу за купљене машине услед класичног примера монопола? Вероватно ће бити, као и сваки пут до сада, појео вук магарца.
geras
potrošačoma će za uzvrat biti zadovoljene nasušne potrebe . dobiće preko potreban nacionalni stadion, gondolu, jarbol...
zaliv.net
Drpace oni nas i dalje, zasto meni drzava ne dozvoli da kupim online recimo graficku kartu za pc iz neke drzave u EU i da je dobijem bez poreza i carine ako vrednost ne prelazi 300eur vec su namakli nekakav limit od 50eur. Evo upravo gledam grafucku koju zelim da kupim kod nas je 350eur a u mnogim zemljama EU istovetna je 200eurpa vi procenite sta nam rade. Kako drzava tako i lopovcici koji drze prodaju u Srbiji. Unazadjujete nas i to NAMERNO jer vas zanimaju pare a mi smo obicne ovce
Zlatan
Da mesetarenja ima to pokazuje ova analiza, medjutim vrlo je smesno porediti neke stvari s EU i pitati se zasto su neki proizvodi tamo jeftiniji nego u Srbiji. Uzmimo primer Holandije gde su novi automobili skuplji minimalno 12 % u odnosu na Nemacku iako su obje zemlje u EU zbog tz. Rec je o BPM porezu na luksuznu robu u iznosu od 12 %. Nemacke prodavnice su daleko jeftinije od NL iako NL nema bolji standard. Ovo da su cene iste kod vise prodavaca kod vas ocigledno ukazuje na monopol dobavljaca.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља