понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 03.10.2020. у 18:00 Вуксан Кнежевић

Ко је био Тито

Историографија не даје истину. Тиме се не би умањили дух и ослободилачка борба српског народа, али би се очистили од лажи и манипулација
Маршал и тенисер: Јосип Броз,1953. године (Фотодокументација „Политике”)

Обележавамо годишњицу Титове смрти и дан његовог рођeња; подсећамо се његове „генијалности”, царског живота, гламура и прескупих туристичких путовања, глорификaције државничке политике и несврстаности; Куће цвећа и његовог музеја. О томе изрекоше своје судове и похвале многи поштоваоци његовог дела, па и неки „објективни” историчари, потомци титоистичке елите. Заборавише или свесно пренебрегоше да нам нешто кажу о другој страни његовог живота због које га, на пример, неки енглески научници убрајају међу дванаест највећих злочинаца света.

Ко је, у ствари, Тито? Хрватски историчар тврди да није Хрват. Словенци га не признају за свог сународника. Неки тврде да је странац – Рус или Пољак, можда чак и Шпанац. А има и оних који су тврдили да је ванбрачно дете са бечког двора, где је школован, јер је очито да је најмање био „генијални бравар”.

Познато је да је био учесник у Првом светском рату у чину водника и вође извиђачке групе аустроугарске војске, да се дуго задржао на терену Мачве и Посавине, да је унапређен у виши чин и одликован високим одличјем. Не зна се, међутим, колико је крви, из незапамћеног покоља Срба просуо.

Касније, он је истакнути агент Коминтерне и један од најпоузданијих Стаљинових обавештајаца. Логично је што се њему и групи око њега приписује „заслуга” за стаљинистичку чистку од близу хиљаду угледних комуниста КПЈ, са генералним секретаром ЦК Миланом Горкићем и скоро свим члановима ЦК КПЈ. Ослободио се и свог блиског сарадника Владимира Ћопића, оптуживши га као троцкисту.

Како је заузео (узурпирао) упражњено место вршиоца дужности генералног секретара КПЈ у Паризу, а кандидата Коминтерне Петка Милетића, као наводног немачког шпијуна, врaтио у Москву на стрељање?

О стратегији и тактици вођења НОБ-а, огромним жртвама из редова партизанских јединица (на Сутјесци: хиљаде наших према дванаест немачких војника), о лажним извештајима Стаљину и савезницима о успесима и жртвама, о фарси Другог заседања АВНОЈ-а без кворума и гласања, о захтеву Фрушкогорском одреду да се стави под команду НОП-а Хрватске јер Срем са Земуном припада Хрватској и слично, историографија не даје истину. Тиме се не би умањили дух и ослободилачка борба српског народа, али би се очистили од лажи и манипулација.

Но, и ако бисмо све досад речено оставили по страни, уз то и његов илегални боравак у Шпанији (који никада није признавао), с тројком за ликвидацију „троцкиста” и других „неподобних” комуниста с Благојем Паровићем на челу, те касније ликвидацију свих оних који су нешто више знали о њему и његовом деловању, као агенту Коминтерне и Стаљиновом шпијуну (од Мустафе Голубића до Живојина Павловића, званог Ждребе), могли бисмо из потоњих догађаја да схватимо ко је Тито и какав је био његов однос према Србији и Србима. Тада би нам био јаснији и став неких британских историчара који Тита убрајају међу највеће светске злочинце.

Пођимо од последњег периода рата и његовог захтева за савезничко бомбардовање само Србије и српских градова, без иједног објективног разлога. Иако последице у цивилним жртвама и рушилаштву надмашују последице окупаторских рушилаца, прећутане су или објашњене потребама победе над непријатељем и ослобађања Србије. И лично сам, као тринаестогодишњак, проживео једно од ноћних бомбардовања (1944), када су бомбама, уместо по војним циљевима, засипани стамбени квартови.

Или: Титова наредба ослободилачким јединицама да се, приликом ослобађања Србије, не постављају као ослободиоци, већ борци против монархиста и других антикомунистичких непријатеља (наредба од 5. фебруара 1944. године). Истовремено, за фашистичку Хрватску важио је супротан поступак: вршење процеса трансформације усташке творевине у ослободилачки покрет и његова интеграција у НОБ Југославије. Милионске жртве Срба, Јевреја, Рома морале су се прекрити заборавом зарад „братства и јединства”. А у забораву нема ни злочина.

По ослобађаним селима и градовима у Србији, Титови верници (војни и цивилни) више но савесно извршавали су наредбу свог врховног команданта. Број ликвидираних „народних непријатеља” никада до краја није утврђен, нити објективно процењен. Док су Озна и његови верници „савесно чистили Србију”, Тито у Москви добија од Стаљина део руског фронта за мобилисане неуке младиће из Србије. Тиме се Сремски фронт претвара у кланицу српске младости због одбране фашистичке Хрватске од уласка руских трупа, што је и био главни циљ – да јој се омогући да доврши свој злочиначки наум и уклони доказе своје злочиначке делатности. Србија је, зарад тога, још једном завијена у црно.

Разуме се да се на томе не завршава непријатељство према Србији. На реду су (крвави) откуп пољопривредних производа и принудна колективизација, нарочито у Војводини и ужем делу Србије, те забрана косовским избеглицама да се врате на своја од Албанаца запоседнута имања, због чега је српски аграр претрпео непоправљиву штету.

Ту су и конкурентска свађа Стаљина и Тита, Резолуција ИБ-а и Голи оток, којим је стављена тачка на Титов тријумф у потпуној покорности српског народа. Њиме је докрајчена српска елита, успостављена нова, владавином на страху и новом моралу корупције и шпијунаже. Учинак у стварању титоистичке елите најбоље је показан у јавној дискусији о амандманима на Устав почетком седамдесетих година прошлог века, којима је Србија стављена под старатељство „својих” покрајина.

Време је да се коначно покаже: ко је био он, а ко смо ми данас.

Проф. у пензији, књижевник, један од најмлађих голооточких заточеника

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари57
54b5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рђосав
- ах, те чињенице. Тврдоглаве чињенице. Титова Србиiа - наiвећа Србиiа. Карађорђевићи су укинули Србиiу и поделили iе на бановине, Тито iу iе вратио на политичку мапу. Само iе, што неко рече, Душанова била већа - али Душан беiаше "Цар Срба и Грка". Чињенице...
Леон Давидович
Одговоран је Тито за много шта али не може бити универзални кривац за све. Одговоран је н.пр. за Голи оток. Још док је Тито био анонимус КПЈ прогласила је Албанце за угњетене и он је то исто прихватио и наставио и упркос томе што су Албанци на КиМ и 2.. св. рату били на страни фашизма добили су привилегије у Ју, и Србији дакле одговоран је за развој догађаја на КиМ.Посебно је привилегивао муслимаско становништво Југославије опраштајући им сва злодела у 2. светском рату.
Zivana
U skorije vreme necemo saznati ko je on bio jer je jako puno njegovih "pionira" koji nastavljaju njegovim putem. Previse ih ima na vaznim funkcijama da bi se sve obelodanilo i saznalo. Funkcija i njihov polozaj su vazniji od istine... A Srbi nikad da se opamete.
v stepanovic
Najzad jedan od retkih objektvnih analiza srpske tragedije. Nazalost, kad bi neko predlozio sadasnjoj vladajucoj garnituri, da je zadnje vreme za reviziju istorije koju su pisali Titovi politicki komesari, oni bi se pobunili, koristeci (Titovu ozloglasenu parolu), da nema mesta revizionizmu. Oni dobro znaju da je Srbija je naucila da zivi sa neistinom.
Леон Давидович
Зна ли смо шта је све било лоше у доба Тита. Још у доба рата Србина партизана стрељају за најмању ситницу, а квислиншким војницима НДХ (домобранима) опросте и по пет шест пута што су поново били у тој војсци. На Голи оток није се ишло само због Инфобироа већ су ишли и Срби функционери КПЈ који су указали на дискриминаторски однос према Србима у крајевима који су највише дали НОБ-у. Али зато се очекивало да ће српске власт после Тита учинити бољи живот Србима, а они су према Србима још гори.
Леон Давидович
За њега су партизански крајеви били у рату, али после рата брзо их је разочарао јер су видели да су обманути. Највише су га замрзели због присилног откупа ( отимачине) намирница, због колективизације, због Голог отока изд. Побуна мањих размера због незадовољства положајем српског народа управо се догодила међу Србима Лике, Кордуна, Баније, западне Б. Крајине, а не у другим крајевима
Рђосав
- да, удварао се четничким краiевима више него партизанским - човек био опортуниста, знао iе да су партизански краiеви ионако листом за њега, него iе требало придобити четничке...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља