понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 17.10.2020. у 18:00 Небојша Човић

Коме смета јака Србија

Мада најснажнији гласови усмерени против јаке Србије најчешће долазе из региона, „даљински управљачи” су, по правилу, неколико стотина или хиљада километара удаљени од западног Балкана, како је тренутно у тренду да се зове наш регион
(Срђан Печеничић)

Ако се суди по ономе што видимо последњих деценија, а што је посебно видљиво у предизборним кампањама у земљама у окружењу, јака Србија смета свима.

Одавно превазиђена реторика о великосрпском хегемонизму сигурна је карта за добијање гласова, нарочито када кандидати желе да сакрију своју некомпетентност, злоупотребе и корупцију и када немају шта да понуде својим бирачима у кључним областима за просперитет својих нација. Примера је много, можда је најупечатљивији овај најскорији, с оним што се дешавало у Црној Гори. Али да кренемо од почетка.

Мада најснажнији гласови усмерени против јаке Србије најчешће долазе из региона, „даљински управљачи” су, по правилу, неколико стотина или хиљада километара удаљени од западног Балкана, како је тренутно у тренду да се зове наш регион. Кроз историју, увек је била реч о геополитичким интересима разних царстава и њихових модерних следбеника, било да су то били Отоманско или Аустроугарско царство, Трећи Рајх, Пакс Британика или Пакс Американа. Апетити балканских земаља и регионални сукоби попут балканских ратова били су само коцкице у слагалицама интереса ових империјалних сила. Све ове империје, по правилу, имале су колонијални, односно, скорије, неоколонијални приступ према свим мањим земљама. Слободарски народи који нису пристајали да буду инструменти у остваривању њихових империјалистичких интереса увек су им били трн у оку. Понекад су ситуације биле баналније и поводи за агресију су бивали и лични, попут секс скандала у Белој кући, покушаја прављења вештачког баланса према исламским земљама које су константна мета због својих енергетских ресурса, или давања новог смисла постојању војних алијанси. У последњих неколико деценија можда је највидљивији пример с тим у вези улога Немачке у разбијању бивше Југославије и њено непринципијелно протежирање Хрватске, од лобирања за признавање њене независности, до преурањеног пријема у чланство ЕУ.

У последње време сведоци смо и немачке пристрасне улоге, и јавне и закулисне, у решавању косовскометохијског питања, очекивано против интереса Србије, којом се, објективно говорећи, поткопава сам смисао било каквих преговора. Треба ли да се подсећамо на којој страни смо били ми, а на којој Хрвати и Албанци у два светска рата?

И поред свих прича о партнерским односима, о економској сарадњи, утисак је да се то што смо оба пута били на супротној, победничкој страни, у Берлину не заборавља и не опрашта.

Сличне аналогије могу да се извуку и за однос елита других држава у региону, с тим што су луткари који повлаче конце и у другим моћним земљама у свету. Без обзира на то да ли је реч о БиХ, Црној Гори, Хрватској, КиМ, Рашко-полимској области – реторика је иста. И сви се они надају да ће неко други бацити Србију на колена и дати им на сребрном послужавнику њихов недосањани националистички сан. Кад говоримо о немачком утицају, наравно да не смемо да заборавимо ни на Јосипа Броза и његову улогу у слабљењу Србије. Утисак је да ће за ове неоколонијалне силе Србија бити довољно слаба тек кад се заокружи Брозов пројекат слабљења Србије, по вештачким границама које је он направио.

Реторика о опасности од великосрпског хегемонизма, у последње време „зачињена” причом о Српској православној цркви као продуженој руци „малигног” руског утицаја, није настала у региону. Настала је у престоницама поменутих некадашњих империја, агресивно је пласирана преко њихових владиних и невладиних структура и медија, а само се папагајски понавља од стране такозваних регионалних елита, које иза ове реторике прикривају сопствене шовинистичке и личне циљеве. Заправо, највећа претња стабилности региона је управо „малигни” утицај ових неоколонијалних сила, којима су потребни поданички режими, а не партнери. Очекивано, њихови приоритетни циљеви нису интереси народа у региону, већ сопствени геополитички интереси.

Да ли се тиме угрожавају наши национални интереси – за њих је потпуно небитно. Јака Србија је стабилна Србија. Наша перспектива јесте европска, јер ми нисмо изоловано острво. Али то не значи да због те перспективе треба да се одрекнемо својих националних интереса зарад интереса неке велике силе. Политика је вештина препознавања како своје интересе можемо да уклопимо у интересе великих и стратешка партнерства морамо да развијамо с тим у виду.

Некадашњи потпредседник Владе Србије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари28
bbe65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Odlican clanak. Cestitke.
Pitanje svih pitanja
Lepo gospodin Covic isprica sve ono sto i poslednji, mada redak cobanin, u najzabitijim delovima Srbije zna. Ali me je otreznila njegova optuzba da je general Delic, koji je krvario na KiM, najveci lazov, zato sto je general ispricao , po tvrdnji drugoga, kako je gospodin Covic prisvajao pare u koje su stizale iz Madjarske u dzakovima, za tzv. ne vladine organizacije. A znamo svi kada je Covic javno rekao na TV da se skolovao da bude bogat. Kome onda verovati, ako znamo ko je ko u Srbiji?
Gordana
Kao prvo Srbija uopste nije ekonomski jaka, jer se njena jacina zasniva na kreditima koje ce nasa deca otplacivati. Mi nemamo razvijenu privredu, turizam je na slabima granama a kolika je platezna moc stanovnistva govori u prilog cinjenica da je preko 2 miliona u srbiji na ivici siromastva. nama je uvek neko drugi kriv... mi smo krivi za sve i za privredni zastoj, i za politicke odluke i za predsednike koje biramo. nije nam niko kriv jer od EU dobijamo velika nepovratna sredstva.
tja
(Nebojša Vuković) Neposteno je uporedjivati uspehe onih koji su vladali odmah posle rata sa ovima danas. Realnost je da su najtezi deo posla u najtezim uslovima, a to je zatvaranje firmi koje su zivele na drzavnom budzetu bez ikakvih korisnog rada. Bez toga Srbija nije mogla da ima nikakve uspehe niti bi iko dosao da investira u Srbiju. Sve sto danas radi Vucic u odnosima sa inostranstvom, je zvao izdajom kad su to pokusavali da rade Demokrate.
Nebojša Vuković
Moraš biti realan. U odnosu na ono šta je ostavio DOS i Tadić,danas smo Švajcarska.
Jovo Djalski
Prilicno tacan rezime, gospodine Covicu, ali sasvim izlisan jer sve to vec znaju i vrapci na krovu. Svi smo mi ucili ONO. Nije pitanje kako se uklopiti u interese vecih i jacih nego kako sam postati velik i jak. Srbija na tome radi braneci se od onih kojima njena velicina i snaga smetaju zato sto su oni bez ikakve specificne tezine. Broz je i sam pokusao da uradi nesto u tom smislu, ali na komunistickoj osnovi jer on je bio apostol komunizma.
Дејан.Р.Тошић
Држава је економски јака кад је део финансијског система којим управљају центри моћи, што важи и за појединца. Немањићи су први на Балкану ковали српски новац уз дозволу Источног римског царства,били су део финансијског система.Кад сте део монополног система тад вам ни као појединцу није тешко да постанете градоначелник,власник државне фабрике,приватни предузетник који снабдева војску,кошаркашки стручњак и тд.а све сте постигли стојећи на кичми слабе државе. Значи,коме одговара "слаба" Србија.?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља