четвртак, 29.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 17.10.2020. у 17:00 Јелена Каваја

Да ли „Фејсбук” и „Твитер” цензуришу у корист Бајдена

Џо Бајден са супругом Џил (Фото: EPA-EFE/Erin Schaff)

Кајаћеш се ако забраниш, кајаћеш се ако дозволиш – тако изгледа тамни вилајет у који су упали „Фејсбук” и „Твитер” у финишу америчке предизборне трке. Да би спречили понављање манипулација из 2016, што сви од њих траже и очекују, направили су, по неким оценама, корак преко црвене линије. У среду су забранили дељење текста тиражног таблоида „Њујорк пост”, који у негативном светлу приказује демократског кандидата Џоа Бајдена, што је први пут да то раде једној великој медијској кући и очекивано је изазвало нове оптужбе конзервативаца да технолошки џинови раде у корист демократа, а њих цензуришу.

Штавише, „Твитер” је накратко блокирао и налоге новинара који су делили линк, изборног штаба Доналда Трампа и секретарке за штампу Беле куће Кејлин Мекенани. Портпарол републиканског штаба је то описао као нечувено изборно мешање „Бајденових другара из Силицијумске долине, које личи на Кину и Кубу, али не на Америку”. Шеф Беле куће је поновио позив да се укине члан 230 Закона о комуникацијама, који штити платформе од тужби за објављени садржај. Директор федералне комисије за комуникације републиканац Аџит Пај најавио је да ће размотрити измену закона.

Одмах следећег дана први човек „Твитера” Џек Дорси признао је да је недопустиво што нису одмах објаснили корисницима да њихова политика забрањује дељење хакованог материјала који садржи приватне податке. Истовремено је најавио да ће она бити промењена тако да ће од сада дељење бити забрањено само хакерима и директним саучесницима.

Сумња се да је њујоршки дневник, део медијског царства Руперта Мердока, до материјала за спорну причу дошао хаковањем. Текст је објављен као „бомба”, на насловној страни, с фотографијама и имејловима и помало бизарним објашњењем како се до њих дошло. Наводно, Хантер Бајден је однео лаптоп на поправку у једну радњу у Делаверу и никад га није преузео, али је власник копирао хард-диск. У њему су пронађени имејлови који су некако дошли до Трамповог адвоката Рудија Ђулијанија, а сугеришу да је Хантер у време док је радио у гасној компанији „Буризма” у Украјини обећао директору да ће му уговорити састанак са оцем, који је тада био потпредседник САД.

„Фејсбук” је био мало блажи од „Твитера” и само је ограничио видљивост чланка док не прође независну проверу, што ради и с другим осетљивим објавама. „Гугл” је у резултатима претраге избацивао линк ка тексту у „Њујорк посту”, али и ка другим медијима који су га доводили у питање.

Да ли су интернет компаније овим потезима заштитиле изборе или су се недопустиво умешале у њих? Либерални медији и аналитичари поздрављају одлуку оцењујући да, после година нечињења, џинови интернета коначно почињу да чисте хаос, а то љути моћнике који су имали користи од старог начина. „Њујорк тајмс” брани одлуку као покушај да се спречи злоупотреба платформи за ширење дезинформација. Каже да јесте донета напречац, али да се време на друштвеним мрежама не сме губити због брзине којом оне шире материјале. До сада су их увек нападали да реагују касно, тек кад се опасан садржај превише рашири. „Вашингтон пост” закључује да су ове технолошке компаније предузеле оно за шта месецима вежбају уочи избора и подсећа да су до сада спречиле ширење нетачних информација о Бајденовом здрављу, о томе која је последња жеља преминуле суткиње Врховног суда Рут Баден Гинсбург и о валидности гласања поштом.

Трампови симпатизери и њему наклоњени медији сматрају да је реч о недопустивој цензури приче за коју су очекивали да има ефекат објављивања хакованих мејлова Демократске странке пред прошле изборе и да Трампу надокнади заостатак за Бајденом. Републиканци траже да се компаније туже и да им се одузме правна заштита коју тренутно уживају, јер се не третирају као издавачи и немају одговорност за објављени садржај. Сенатор Џош Хејли тражи да се директорима упути судски позив да у конгресу сведоче о цензури. Оптужио их је да су „преотели америчку демократију цензуром вести и контролом слободе говора”.

Бајденов изборни штаб демантовао је кључну тврдњу из текста да се састанак десио, уз подсећање да су све досадашње истраге потврдиле да тадашњи потпредседник није урадио ништа лоше и да је спроводио званичну политику САД према Украјини. Неки од активиста су описали чланак као руску дезинформацију, мада нема доказа да је повезан са страним утицајем, пише „Вашингтон пост”. Трамп тврди да је Џо Бајден извршио притисак да се смени украјински тужилац који је истраживао „Буризму” и покушао је да користећи функцију прибави доказе о томе од украјинских власти, због чега му се судило за опозив.

Коментари18
52943
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milano
Bajden je jedan od najvecih SRBOMRZACA..... Bajden je predstavnik "duboke drzave" ..... sve je jasno!!!
Божа
100%
milica
Nije u pitanju ''hakovanje''.Rudi Djulijani je sva objasnio i stavio svoju reputaciju iza toga.Kompjuter Bajdenovog sina Hantera je bio u servisu.Hander nije otisao da ga uzme iz servisa do odredjenog datuma.Posle dogovorenog datuma kompjuter je postao vlasnistvo servisera.Serviser je kontaktirao Djulijanija.Djilijani je bio najuspesniji tuzilac ikada u Njujorku.Ocistio je grad od Mafije i Wall Street od prevaranata.Djulijni tvrdi da se radi o mnogostrukim federalnim kriminalnim radnjama.
Citizen
Pa naravno, ali mu ni to neće pomoći protiv Trampa. Beli Amerikanci su ipak većina u SAD a oni su već odlučili jednom, odlučiće i drugi put.
Milan Dorcolac
Ne glasaju svi beli Amerikanci za Trampa. Glasa vecina onih koji nemaju fakultetsko obrazovanje. Obrazovani beli Amerikanac glasa za normalniju opciju.
Душан
Није питање "да ли цензуришу" јер и сам аутор зна одговор на то питање, већ је у питању целокупно, некада демократско америчко друштво, које ћутке прелази преко тога а плашим се да уопште ишта може и да уради у тако поларизованом стању као што је већ дужи период ситуација у САД. Волео бих да грешим, али све индиције су да се ови новембарски избори неће завршити на најмирнији начин а томе су и те како допринеле наведене друштвене мреже као и већина медија у тој земљи.
Mira
Znaci krivi su mediji. Hmm... to mi odnekud zvuci poznato.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља