уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 24.10.2020. у 09:54

Ваздух поново нездрав

Горе него у Београду јуче се дисало само у Уланбатору, Делхију и пакистанском Лахору. – Формална методологија за рангирање градова по квалитету ваздуха не постоји
Саобраћај је међу нaјвећим загађивачима животне средине (Фото Танјуг)

Симболи Београда, као што су Храм Светог Саве, „Београђанка”, мост на Ади, зграда „Генекса”... на које иначе пуца поглед са градских узвишица попут Торлака – јуче се са тог места нису видели. Прогутала их је беличаста магла која је, већ смо навикли, јасан знак да је загађење у нашем граду повишено.

Да је дисање потенцијално опасно, показала нам је и анимација човечуљка тугаљивог лица који је јуче око 14 часова сајту „Беоеко” Градског завода за јавно здравље показивао да је ваздух у трећој категорији, односно само „прихватљив”.

– Код осетљивих група, односно старијих, деце, особа са обољењима срца и плућа могу се јавити одређене здравствене тегобе (најчешће погоршање већ постојећег обољења), али се не очекују ефекти на здравље здравих особа – стајало је објашњење на овом порталу. Уз то, препорука је била да се обрати пажња и на симптоме попут кашља, отежаног дисања, лупања срца…и да уколико се они појаве, смањимо напорне активности које обављамо напољу.

Ни апликација Сепа, Агенције за заштиту животне средине није давала ништа оптимистичнију слику. По њиховим подацима, ваздух је на Мостару и Новом Београду био прихватљив, док су централне градске општине, Стари град и Врачар биле у „црвеној зони”, односно са ознаком за загађен ваздух. У свим овим деловима Београда, апликација је бележила значајно повишене вредности ПМ2.5 и ПМ10 честица.

Онима који су се забринули због података домаћих институција,  информације са сајта „Ер вижуал” биле су додатан и још већи разлог да се затворе у кућу и не промаљају нос у зачађени град.  Јер на ранг листи портала који у реалном времену оцењује квалитет ваздуха, наш град је око 14 часова био на четвртом месту најзагађенијих градова света. Горе него у Београду, дисало се само у Уланбатору, Делхију и пакистанском Лахору. Сајт је препоручивао да се у нашем граду избегава вежбање напољу, држе затворени прозори,укључе пречишћивачи ваздуха и носе маске када излазимо. Ако ништа, бар ово последње нам није тешко пало, јер на маске смо ових дана свакако принуђени.

Ваздух је, за разлику од „прихватљивог” каквим га је проценио „Беоеко” на овом сајту јасно означен као „нездрав”.

И иако су јуче сва три уобичајена извора за праћење квалитета ваздуха била сагласна око тога да ваздух није добар, немогуће је не приметити разлике, односно то да је „Ер вижуал” пословично приказивао најгоре стање. Домаћи стручњаци међутим, одавно упозоравају да у овај портал не смемо баш слепо веровати.

–На сајтовима који користе резултате наших објављених резултата мерења не види се методологија којом се служе, те смо сведоци да ни наши резултати нису увек презентовани као на сајту Агенције. Зна се да су мерења једини поуздан податак о мери загађености и потребно је велико стручно и финансијско ангажовање да се таква информација пружи грађанима. То држава и ради финансирајући државну мрежу за квалитет ваздуха– истакао је пре неколико дана Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, поручујући да би ипак требало да верујемо искључиво подацима званичних институција.
Како тачно ради „Ер вижуал” није најјасније ни Андреју Шоштарићу, стручњаку Градског завода за јавно здравље.

– Формална методологија за рангирање градова по квалитету ваздуха не постоји. Они користе неку методологију коју ја не знам, као што не знам ни ко је извор њихових података нити на који се начин класификује квалитет ваздуха. То се код нас на сајту јасно види, а ми користимо критеријуме које је прописала Европска комисија. Зато позивамо грађане да се информишу на нашој интернет страници јер иза тих података ипак стоји кућа која им је на услузи већ више од 70 година –истакао је недавно Шоштарић у разговору за наш лист.

А. В.

Коментари7
2e54e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje
Zar vi kao novinari ne biste trebali da trazite odgovore od nadleznih sta je uzrok ovolikog zagadjenja sirom Srbije i sta ce se preduzeti povodom toga u skladu sa Ustavom gde je sve definisano. Od alarmiranja do konkretnih akcija.
Maja M.
Сасвим је довољно посматрати небо. Кад је "ишпартано", анализе нису потребне. Ономад је питање упућено Николићу, на које никад није добијен одговор. А Маја се оградила...
milenko popić- etnoseljak
Natpis njemačkih Zelenih, iz barem 80-tih godina, u jednom, iz muzeja, uvezenom autobusu koji još prevozi Beograđane:" Jutro u velegradu;čuje se kako ptice kašlju." Drugi:"Naš vazduh ima jednu prednost;vidimo šta dišemo."
Пантелија
Било би добро да "Политика" стално пише о овом проблему, из дана у дан, јер загађен ваздух тихо али сигурно уништава здравље обичних људи, њихове деце и унучића. Политичке главешине и богаташи немају тај проблем јер се крећу на релацији: климатизована кућа - блиндирани и климатизовани аутомобил - климатизован кабинет - викенд кућа у природи... и све то стечено на грбачи народа који се трује. За почетак треба да чујемо реч независних стручњака од интегритета: ко највише загађује и како то решити.
2+2=5
"Metodologija" moze crvenog coveculjka da zameni zutim ili da nam ponudi umesto vrlo zagadjenog prihvatljiv vazduh, ali bi za "dobrobit gradjana" bilo dobro objasniti kako to da u Londonu i Moskvi sa preko deset miliona stanovnika i tri miliona vozila gradjani udisu cist vazduh.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља