уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.10.2020. у 10:09

Ода­кле по­ти­че по­ро­ди­ца Сте­ва­на Мо­крањ­ца

Цр­ква у Мо­кра­њи (Фо­то С. Пе­тро­вић)

Сва­ке го­ди­не на „Мо­крањ­че­ве да­не” кра­јем сеп­тем­бра по­што­ва­о­ци Сте­ва­на Сто­ја­но­ви­ћа Мо­крањ­ца од­ла­зе у се­ло Мо­кра­њу на нат­пе­ва­ва­ње хо­ро­ва. Ове го­ди­не то­га ни­је би­ло због епи­де­ми­о­ло­шке си­ту­а­ци­је. Под­се­ти­мо се по­ре­кла ве­ли­ког срп­ског ком­по­зи­то­ра.

Сте­ван Мо­кра­њац (9. ја­ну­ар 1856–28. сеп­тем­бар 1914), ро­ђен је у Не­го­ти­ну. Пре­ци су му из се­ла Мо­кра­ње. Се­ло је до­би­ло име по вла­жном зе­мљи­шту на ко­ме је по­диг­ну­то. На­се­ље­но је од 1723. го­ди­не. Услед тур­ског зу­лу­ма, на­род је бе­жао пре­ко Ду­на­ва у Вла­шку. Тај ис­пра­жње­ни про­стор на­се­ља­ва­ју Ср­би са Ко­со­ва и из Ста­ре Ср­би­је. Из­бе­гло ста­нов­ни­штво, ко­је је жи­ве­ло пре­ко Ду­на­ва, на те про­сто­ре вра­ћа се у до­ба Обре­но­ви­ћа. Та­да се се­ло зва­ло Ми­ла­но­во, а 1903. го­ди­не му је вра­ће­но ста­ро име.

Ро­до­на­чел­ник по­ро­ди­це Сте­ва­на Сто­ја­но­ви­ћа Мо­крањ­ца је Мар­ко ко­ји се у Мо­кра­њу до­се­лио из При­ле­па 1780. го­ди­не. Ба­вио се об­ра­дом ка­ме­на, као и ме­хан­џиј­ским по­сло­ви­ма. По­ро­ди­ца Сто­ја­но­вић у Мо­кра­њи се по­ми­ње са­мо јед­ну ге­не­ра­ци­ју, јер су се по­том­ци пре­се­ли­ли у Не­го­тин.

Мо­кра­ња је од пр­во­га на­се­ља­ва­ња има­ла цр­кву. Са­да­шња цр­ква по­диг­ну­та је на про­план­ку. По­све­ће­на је Све­тој Тро­ји­ци, а ње­на град­ња за­вр­ше­на је 1872. го­ди­не. До кро­ва је ви­со­ка 13. ме­та­ра, а са зво­на­ром 23 ме­тра. Цр­ква је има­ла цр­кве­ни хор у пе­ри­о­ду од 1903. го­ди­не ка­да је у се­лу све­ште­ник био Жи­во­јин Стан­ко­вић. Пе­ва­ли су це­лу ли­тур­ги­ју. Го­сто­ва­ли су у Бе­о­гра­ду и на дво­ру кра­ља Пе­тра.

Из­ме­ђу два свет­ска ра­та Мо­кра­ња је би­ло јед­но од нај­бо­га­ти­јих се­ла у Кра­ји­ни. Ку­ће су би­ле рас­ко­шни­је не­го у Не­го­ти­ну. Ви­но­гра­да­ри су, по­ред тр­го­ва­ца, би­ли нај­и­мућ­ни­ји ста­нов­ни­ци Кра­ји­не. Ме­ђу­тим, са ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­јом у се­лу су оста­ја­ли ста­ри и из­не­мо­гли, та­ко да су мно­га ог­њи­шта уга­ше­на

У се­лу по­сто­ји не­ко­ли­ко из­во­ра ква­ли­тет­не пи­ја­ће во­де. На два ки­ло­ме­та­ра од се­ла су Мо­крањ­ске сте­не. Кроз се­ло про­ти­че Мо­крањ­ска ре­ка ко­ја се ули­ва у Ти­мок..
Сло­бо­дан Т. Пе­тро­вић,
Кла­до­во

Коментари0
0a785
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља