Војин Ракић је у праву када тврди да је доследан. Он се заиста увек представља на исти начин – као шеф Унеско Катедре за биоетику за Европу и Србију. Његова истрајност је готово дирљива, јер га докази истог тог Унеска на свакој његовој тврдњи саплићу.
Ракић никако не може да се избори са Унеском и коначно их убеди да је он њихов шеф, да катедра за биоетику постоји, а да је Хаифа кварт у Паризу!
Унеско, напротив, упорно тврди да се та катедра не налази под њиховим кровом, већ на Универзитету Хаифа у Израелу. И неће да је призна, па то ти је.
Међу бројним лажима, ипак сам пронашла једну Ракићеву истиниту тврдњу – он се заиста никада није представљао у име целог Унеска.
Претпостављам да је разлог те изненадне скромности само тај што не личи на генералну директорку ове организације Одри Азулу.
Ова расправа могла би да траје унедоглед. Нажалост, док не изаберем катедру којом бих могла да шефујем, морам да се посветим дневном новинарству и евентуално пронађем још једног научника који је унапредио самог себе и никако не жели да скине чинове. Зато је ова расправа за мене завршена.
П. С. Повлачим реч – немојте се кандидовати за шефа катедре ЦИА за Европу са седиштем у Бејруту. Момци из Ленглија одбијају кандидате који не умеју да читају атлас.
