недеља, 06.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 19.11.2020. у 18:00 Др Зоран Миливојевић

Софија и Макрон, други пут

Без сумње да изјава/став француског председника одражава одређени већински политички консензус у оквиру ЕУ укључујући садашњег председавајућег ЕУ Немачку
Емануел Макрон: дијалог Београда и Приштине питање безбедности Европске уније (Фото EPA/Christian Hartmann)

Француски председник Макрон и самити ЕУ у бугарском главном граду већ други пут у две године шаљу Србији стратешки важне поруке. Сетимо се на самиту ЕУ – западни Балкан маја 2018. у Софији француски председник Макрон је ставио политику проширења ЕУ на листу чекања тако што је дајући предност реконструкцији ЕУ одбио сагласност на Стратегију проширења тадашње Европске Комисије на челу са Ж. К. Јункером, усвојену у фебруару исте године. Та стратегија није никад потом усвојена од стране Савета (земље чланице) ЕУ, а сам процес и методологија проширења су доживели промене које тек треба да заживе у конкретном процесу приступања нових кандидата за пуноправно чланство.

За Србију је стављање политике проширења на листу чекања тада у Софији значило и успоравање њеног пута ка пуноправном чланству у ЕУ. У међувремену заоштрена глобална кретања, текуће кризе од економске до избегличке, појава и деловање вируса корона и с тим у вези изнуђени и контроверзни политички процеси, производе политичко-економске и социјалне проблеме и последице како самој ЕУ тако и Србији чиме се њен европски пут додатно компликује. Напросто у односу на стање у време поменутог самита ЕУ у Софији 2018, а у погледу европског пута Србије, садашње је знатно сложеније, изазовније и захтевније. Нема боље потврде од чињенице да ове 2020. Србија није отворила ниједно поглавље у приступним преговорима са ЕУ.

Потврђује нам то опет француски председник Макрон на видео-самиту, поново у Софији деветог новембра посвећеном Берлинском процесу, али неспорно у истом евроинтегративном контексту односа ЕУ – западни Балкан. Учествујући француски председник је оценио да је „дијалог Београда и Приштине питање безбедности Европске уније” уз нагласак на потребу да се управо због тога тиме активно бави превасходно ЕУ ради његовог успешног решавања. Без сумње да изјава/став француског председника одражава одређени већински политички консензус у оквиру ЕУ укључујући садашњег председавајућег ЕУ Немачку. Отуда она заслужује и посебну пажњу. Најпре то значи да питање решавања статуса КиМ представља важну геополитичку тему за ЕУ и да у том смислу улази у ужи круг њених политичко-безбедносних питања и циљева. Ово је порука и потврда Србији да се питање КиМ посебно третира на нивоу ЕУ са приоритетом решавања независно од њеног европског пута. Генерално, дакле, као претходно питање од посебног значаја за ЕУ, док ће сам процес конкретних приступних преговора ићи надаље одвојено у ужем смислу и у складу са зацртаним критеријумима, додатно дефинисаном методологијом и могућом динамиком. Надаље значај и динамика решавања питања КиМ добијају на тежини и брзини са, такође, одговарајућом поруком Србији. Напросто јасно је да питања безбедности у интерпретацији француског председника за ЕУ добијају приоритет. Западни Балкан са КиМ, као кључним проблемом за ЕУ слушамо у последње време често, већ јесте њено „лично” најважније геополитичко питање у текућем контексту њеног међународног положаја и односа, а које јој омогућује повратак на светску сцену и конкурентност са глобалним значењем и ефектима деловања. Додатни контекст и очекивања ЕУ око КиМ дају и резултати америчких председничких избора са већ прихваћеном у ЕУ победом демократе Бајдена.

Најјаснију оцену тих очекивања чини ми се даје немачки аналитичар Бодо Вебер у интервјуу Косово онлајну 11. новембра, износећи у суштини немачке ставове: „Враћање трансатлантском савезу, враћање на страну ЕУ која има водећу улогу у дијалогу (Београд–Приштина).

Путоказ шта Србију чека око КиМ и њеном европском путу, а после најновије изјаве председника Макрона и немачке платформе решавања уз „асистенцију” САД, у основи када се Приштина ништа не пита, не може да буде јаснији. Рекло би се ништа ново, што је истина, али када је реч о ЕУ сада у новом евроатлантском контексту, уз помоћ Софије и Макрона, бар недвосмислено.

Дипломата

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари4
83ab7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar,Kosovo
Veoma analitican i dobar tekst gospodina Milivojevica!Neshvatljiva je tvrdoglavost nasih politicara koji uporno traze ulazak u EU po svaku cenu cak i priznavanjem nezavisnosti tzv drzave Kosovo,odnosno poklanjnja dela svoje teritorije.Nama nije potrebno clanstvo u tu mafijasku organizaciju,,,nama treba neko ko ce drzavu ocistiti od korupcije i kriminala i da dovede u red vladavinu prava i zakona.Dok se to ne uradi nama nema spasa,,,,
nikola andric
Makron je predlozio novi postupak prema kandidatima za clanstvo EZ. Kad nema napretka u ispunjavanju uslova vezanih za pravnu drzavu treba prekinuti razgovore. Podatak da Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u 2020 sugerira prisvajanje navedenog Makronovog ''kriterijuma'' . Ali evropska komisija i evropski savet nisu ''iste zverke''. Makron je govorio kao clan saveta ne komisije. Skraceno: komisija predlaze savet odlucuje. Komisija je nagovestila pregovore sa Srbijom o nekim poglavljima.
EvGenije
Koliko sam shvatio, EU će od Srbije zahtevati priznanje nezavisnosti Kosova bez obaveze da Srbiju primi u svoje redove. Možda je vreme da Srbija poruči EU: "Hvala, ali ne, hvala".
Kosovo je Srbija
Previsoka cena doktore..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља