уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 16.11.2020. у 23:00 Александра Мијалковић
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Несаница, болест модерног друштва

Особа која није у стању да заспи и спава без прекида, барем три ноћи сваке недеље, дуже од три месеца, иако је обезбедила све одговарајуће услове и нема неку хроничну болест, има поремећај спавања
(Фото Пикселс)

Од свих поремећаја спавања, којих иначе има више од стотину, несаница је најчешћи, и представља један од најраспрострањенијих медицинских проблема с којима се суочава модерно друштво. Такорећи нема одрасле особе „имуне” на несаницу. Милиони неиспаваних дају огромне суме новца на разна средства за спавање (само у САД фармацеутска индустрија на овој врсти лекова заради 30 милијарди долара), али тиме у ствари не отклањају узрок, већ само покушавају да санирају последице, тврди др Метју Вокер, директор Центра за проучавање спавања на Универзитету Беркли (САД).

Он се отворено противи „пилулама за сан”, делећи их на „лоше, баш лоше и зле”, јер ометају функционално повезивање неурона у мозгу, скраћују живот и повећавају ризик од неких обољења.

Да бисмо знали која је терапија за нас најбоља, најважније је да откријемо зашто лоше спавамо, истиче др Вокер. Генетика има у томе удела, али много су важнији они други разлози: психолошки (стрес, анксиозност, емоционална узнемиреност), физички (у шта спада и старење), медицински (болести као што је Паркинсонова и споредна дејства лекова за астму, крвни притисак и срце), утицај окружења, али и урођени биолошки узроци.

Спољашњи фактори који узрокују лош сан су, рецимо, превише јарког светла ноћу, погрешна температура (не сме бити претопло), пијење кафе, чаја, алкохола и енергетских напитака.

Оптималних осам сати

Премало сна није несаница. Они који касно одлазе у кревет и рано се буде, као и они који имају субјективни осећај да су лоше или недовољно спавали, док апарати показују другачије, не спадају у ову категорију. Права, хронична несаница је кад особа (која иначе нема физичке болести или менталне поремећаје какви би проузроковали лош сан) објективно није у стању да заспи и спава без прекида, барем три ноћи сваке недеље, дуже од три месеца, иако је обезбедила све одговарајуће услове за то, а током дана има смањену концентрацију и способност за рад, осећа се уморно и узнемирено.

„Уколико имате ове симптоме неколико месеци, обратите се специјалисти за болести спавања. Не лекару опште праксе, јер су они склони да пацијенту дају рецепт за пилуле, а то није решење”, наводи др Вокер у књизи „Зашто спавамо – разоткривање моћи спавања и сањања”, која је постала бестселер „Њујорк тајмса” и светска сензација, а код нас се појавила у издању „Лагуне”.

Овај научник наводи да је свим одраслим људима потребно седам до осам сати сна сваке ноћи, а прича о онима који „сјајно функционишу” спавајући свега неколико сати само су „пуста идеја и мит из таблоида”. С друге стране, ни превише сна није здраво – као што није добро ни јести премало нити се преједати. Изузетак је болест, тад је вишак сна лековит, јер сан не само што опушта тело већ јача имуни систем.

Како постићи тај оптимум од осам сати по могућству непрекинутог, чврстог, исцељујућег сна? Пре свега избегавањем онога што ће га ометати и успостављањем „рутине спавања”.

Фото Пиксабеј

Савети за добар сан

Непрекидно укључено вештачко осветљење пореметило је природан биолошки ритам одласка у кревет кад се смркне и устајања кад сване, иако човеков организам и даље прати урођене „сигнале” за спавање и буђење, као што је рецимо лучење мелатонина. Електрично светло које допире из телевизора, компјутера, мобилних телефона, а које многи користе сат времена или мање пред одлазак у кревет – отежава људима да заспу. Нарочито је лош утицај плавог ЛЕД осветљења, које двоструко више од „обичног” жутог сузбија лучење мелатонина, а најтеже погађа децу и младе, чији је мозак још у развоју.

Зато др Вокер саветује да се у просторијама у којима се проводе вечерњи сати смањи изложеност том светлу и да осветљење генерално буде пригушено, а током ноћи сасвим угашено. У спаваћој соби треба да влада потпуни мрак, као и нижа температура. У прегрејаној соби теже се заспи, а идеална температура је око 18,3 степена Целзијуса. Нижа од 12,5 степени одмаже спавању, као и она изнад 20 степени. С друге стране, добро је пред спавање загрејати шаке и стопала, односно појачати циркулацију у тим деловима тела.

Пиће пред спавање, да вас „опусти”, лоша је идеја. Алкохол, који спада у седативе, заиста отупи мозак и умањи будност, али не изазива природан сан, и још сузбија РЕМ фазу спавања, па је особа сутрадан неиспавана, раздражљива, уморна.

Здраво спавање ометају и јака храна, обилни оброци и напици који садрже кофеин, као и пушење. Никотин је стимуланс због којег пушачи често имају лак сан, а сем тога буде се током ноћи или прерано ујутру због никотинске кризе.

У лечењу несанице, према сазнањима др Вокера, најбоље се показала когнитивно-бихевиорална терапија. А да би се несаница предупредила, довољно је држати се неколико правила. Успоставите редовно време одласка у кревет и устајања – чак и викендом. Идите на спавање кад сте заиста поспани и избегавајте поподневно „лешкарење” на каучу. Немојте лежати у кревету будни дужи период, боље устаните и радите нешто умирујуће, док вам се не приспава. Немојте спавати „накратко” током дана, ако нисте у стању да спавате ноћу.

Склоните сатове из спаваће собе

Пред спавање немојте да се бавите пословима и мислима које вас узнемиравају, научите како да се ментално умирите. Склоните из спаваће собе сатове.

Физичке вежбе завршите два-три сата пред одлазак на спавање. Немојте јести за вечеру намирнице богате шећером и другим угљеним хидратима, јер ће то изазвати испрекидан сан. Немојте да лежете гладни, али ни пуног стомака – исто важи и за течност. Заборавите на чоколаду, кафу, кока-колу и чајеве који садрже кофеин неколико сати пре него што намеравате у кревет. Не узимајте увече лекове који могу да одложе или ометају сан. Истуширајте се топлом водом пре одласка у кревет.

И најзад, настојте да сваког дана барем пола сата проведете напољу, на дневном светлу, најбоље у шетњи.

Мушкарци боље спавају од жена

Несаница двоструко више погађа жене него мушкарце (није откривено зашто), и присутнија је код особа које су гојазне или имају дијабетес и кардиоваскуларне болести.

 Две од три особе које читају овај текст редовно барем једне ноћи у недељи имају тешкоће да утону у сан или да спавају без прекида.

Фото Ансплеш

Три опасна поремећаја

СОМНАМБУЛИЗАМ или ходање у сну често се јавља код мале деце и касније заувек прође, док код одраслих уме и да потраје. Настаје у дубокој фази спавања без сна, кад неочекивани нагли пораст активности нервног система „пробуди” мозак, али не сасвим, па особа, заглављена између стања дубоког сна и будности, несвесна онога шта ради, почне да обавља покрете које уобичајено чини преко дана. Устане, отвори орман, обуче се, оде у кухињу да попије чашу воде, прозбори неколико речи или реченица. Такве епизоде су углавном безазлене, мада је било случајева да је особа у овом стању озбиљно повредила себе или друге.

НАРКОЛЕПСИЈА обично погађа оне између 10. и 20. године. Први симптом је претерана, неиздржива дневна поспаност, чак и у тренуцима док особа ради, једе, вози. Други је парализа у сну, која изазива застрашујући губитак способности говора или покрета при буђењу. Догађа се док човек сања, а мозак држи тело непокретним, па је буђење у таквим тренуцима праћено немоћи, ужасом и осећањем да је у соби уљез. Зато није чудно да су многа „сведочанства” људи да су их „отели ванземаљци” управо последица овог поремећаја. Трећи симптом је катаплексија, изненадни губитак мишићног тонуса, услед чега особа нагло занеми, опусти јој се вилица, поклекне или се сруши на тле. Ове нападе изазивају снажна осећања, пријатна (рецимо, туширање под млазом топле воде, играње с дететом) или непријатна (на пример гласни звук сирене у суседном аутомобилу). Зато особе које пате од нарколепсије морају да воде „емотивно неутралан” живот. Ефикасни лекови нису пронађени.

ФАТАЛНА ПОРОДИЧНА НЕСАНИЦА један је од најмистериознијих медицинских феномена, за који не постоје никакве терапије ни лекови. Узрок је аномалија одређених гена. Последица је немогућност да човек заспи, услед чега прогресивно пропада и психички и физички (халуцинације, деменција, смањена и потпуна непокретност).

Коментари0
82d81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља