субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 19.11.2020. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

Оболелима од хепатитиса тешко без савремене терапије

Пацијенти се по добијању дијагноза сами сналазе, купују лекове о свом трошку, а често из свог џепа плаћају и дијагностику која је врло скупа
(Фото Пиксабеј)

Откако су вируси хепатитис Бе (1960. године) и хепатитис Це (1989. године) откривени, постигнут је значајан напредак и побољшани су животи многих људи широм света. Успели смо да развијемо дијагностичке алате, вакцину против хепатитиса Б (ХБВ), и лек за инфекцију хепатитисом Це (ХЦВ). Међутим, ови вируси и даље убијају скоро 1,4 милиона људи сваке године. Од готово 360 милиона људи који живе са вирусним хепатитисом широм света, само 12 одсто зна да живи са њим, а само два одсто се лечи - тако да врло мали проценат погођених заправо има користи од открића научника који су награђених Нобеловом наградом за проналажење ових вируса.

Актуелна пандемија ковида 19 променила је и перцепцију вирусних болести широм света, али је и допринела да су здравствене услуге, вакцинација, скрининг и лечење у многим областима поремећени, одложени или потпуно заустављени.

Ивана Драгојевић, председница Удружења пацијената са болестима јетре „Хронос” (Фото: лична архива)

Тачан број оболелих од хепатитиса Це у нашој земљи није познат, али на основу учесталости ове инфекције у околним земљама,  претпоставља се да је преваленција један одсто, што  значи да је око 70.000 људи заражено ХЦВ-ом. Стандардна терапија пегилованим интерфероном и рибавирином у Србији остаје до данас у употреби, а 2018. се уводе савремени лекови на рачун Фонда за око сто пацијената годишње. Код нас се још увек примењује пегиловани интерферон са рибавирином иако је ова терапијска опција избачена из свих европских и америчких водича 2016. године.

Министарство здравља и РФЗО су годинама уназад добијали све потребне информације и аргументе који указују на погрешан приступ овом проблему, као и предлоге за почетак сучељавања који би нас довео до решења овог проблема, али ситуација са откривањем и лечењем пацијената и едукацијом опште популације до данас је непромењена. Пацијенти се по добијању дијагноза сами сналазе, купују лекове о свом трошку, а у овом моменту кризе изазване ковид 19, често из свог џепа плаћају и дијагностику која је врло скупа.

Вирусни хепатитиси су, према законима Србије, дефинисани као приоритет здравственог система, али, н жалост, у пракси то није тако. Поново апелујем на надлежне да се убрза питање националне стратегије за хепатитис и да се критеријуми РФЗО-а за добијање терапија релаксирају, како би се број лечених пацијената повећао. Према актуелним клиничким препорукама из 2018. године ЕАСЛ-а  (European Association for the Study of the Liver), сви пацијенти који болују од хроничног хепатитиса Це и немају контраиндикације за терапију, требало би да се лече новим директно делујућим лековима.

Како би Србија добила могућност да ухвати корак са земљама света  и  региона у лечењу ХЦВ-а, Удружење пацијената са болестима јетре „Хронос”, Удружење хемофиличара Србије и Савез организација бубрежних инвалида Републике Србије, у сарадњи са релевантним струковним удружењима, 2018. године су покренули иницијативу о кикроелиминацији ХЦВ-а у Србији. То је прагматичнији приступ „разбијању” стратешких националних циљева ХЦВ елиминације у мање циљеве, за посебне популације пацијената. Практично, то подразумева систематичан и конзистентан напор да се елиминише хепатитис у специфичним субпопулацијама (на пример затвореници, особе са хемофилијом, оболели од хроничне бубрежне инсуфицијенције на дијализи, деца).

Први корак у овој иницијативи био би омогућавање лечења свих оболелих са хемофилијом и на хемодијализи који имају хроничну хепатитис Це инфекцију, без обзира на стадијум оштећења јетре. Наведене две субпопулације оболелих су предложене највероватније због значајних додатних трошкова по здравствени систем ако се ХЦВ инфекција не елиминише у овим групама оболелих. Према проценама у Србији имамо око 500 особа са хемофилијом, од којих је око 100 ХЦВ позитивних, а око 5.000 пацијената је на дијализи, од чега се процењује да је око 300 ХЦВ позитивних. Надлежни су декларативно подржали ову идеју, али до данас ништа није урађено како би се ова иницијатива спровела у пракси, осим донације једне фармацеутске куће која је омогућила лечење око 60 пацијената из ових група.

Сутра 20. новембра, почиње јесења Европска недеља тестирања на Хепатитис и ХИВ. Овогодишњу недељу по први пут дочекујемо у ванредним околностима. Не организујемо и не позивамо људе на тестирања већ ћемо одржати онлајн трибину како би подигли свест о хепатитисима, али и охрабрили надлежне да учине додатне напоре у циљу елиминације вирусних хепатитиса.

На трибини ће учествовати: проф. др Томислав Преведен, председник Удружења инфектолога Србије и инфектолог проф. др Милотка Фабри. Трибина ће се емитовати уживо сутра у 10 часова на јутјуб каналу Удружења Хронос. На трибини ћемо поред скретања пажње на важност тестирања, одговарати и на бројна питања пацијената. Сви заинтересовани питања могу постављати на office@hronos.rs и преко наше „Фејсбук” странице.

Коментари1
99d48
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Živko
Интересантно, сва та удружења пацијената никада не апелују на фармацеутске фирме да снизе цене недостајућег лека, него су апели упућени свима другима, држави, фонду осигурања, хуманитарцима, свим људима добре воље, само не и ономе ко производи и дистрибуира лек. Заиста чудно.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља