среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 23.11.2020. у 20:00 Каја Панчић Миленковић
ИНТЕРВЈУ: НИНОСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ,

САНУ сада станује и на југоистоку Србије

Свесни смо да је у Србији, а посебно у овом делу наше земље, присутан велики одлив квалитетних кадрова у иностранство, што драматично смањује наш капацитет за интеграцију у светске трендове и токове науке и уметности
Нинослав Стојадиновић (Фото архива Огранка САНУ у Нишу)

Редовни члан Одељења техничких наука Српске академије наука и уметности (САНУ) проф. др Нинослав Стојадиновић (1950) из Ниша 22. октобра поново je изабран за председника Огранка САНУ у Нишу. Од његовог формирања 2016. године, прерастањем Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу у Огранак САНУ, током четворогодишњег постојања, рад oгранка обележиле су бројне активности: научни скупови, округли столови, трибине, предавања, гостовања уметника академика, реализација самосталних и заједничких пројеката са САНУ, концерти, изложбе. Део активности oгранка је и успостављање веза са научним, образовним, јавним и културним установама у Нишу и градовима и општинама на подручју југоисточне Србије.

Шест година, од 1991. до 1996. године, били сте заменик управника Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, који је испуњењем услова да има најмање пет чланова САНУ прерастао у њен oгранак са седам чланова. Које погодности је донео нови статус?

Огранак САНУ у Нишу основан је 2016. године – значајне године за САНУ, јер се тада навршило 175 година од оснивања Друштва српске словесности. Тиме је престао са радом Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, основан 1990. године, и обезбеђен је органски прелазак на нови, виши организациони ниво и нове облике рада и стандарде предвиђене Статутом САНУ и Правилима oгранка САНУ у Нишу. Оснивањем огранка постигло се ширење и снажење духа и мисије САНУ у југоисточној Србији и дат је неопходан замах унапређивању научних истраживања и уметничког стваралаштва од виталног интереса за друштвени, економски, културни развој овога дела наше земље.

Оснивање огранка САНУ у Нишу подразумева и веће ангажовање академских снага из региона у пројектима САНУ.

Најважнија активност огранка била је покретање и реализација бројних научних и истраживачких пројеката, из области природноматематичких, биомедицинских, техничких, друштвених и хуманистичких наука, који су остваривани у оквиру САНУ или самостално. Тако се у 2017. години кренуло са 12 пројеката, да би се тај број у 2020. години повећао чак на 26. Да би се обезбедила успешна реализација ових пројеката, поред седам чланова огранка САНУ, окупљени су и бројни чланови САНУ у улози координатора, као и најискуснији и најталентованији научни и уметнички ствараоци из научних и образовних установа и установа културе и уметности из Ниша и југоисточне Србије.

Огранак је био домаћин и међународних научних скупова?

Активности огранка се остварују и кроз међународну научну и уметничку сарадњу, пре свега у троуглу Ниш–Софија–Скопље, али и са научним и образовним установама и установама из поља културе и уметности других земаља из целог света. Ту, пре свега, треба истаћи предавања реномираних светских научника у оквиру програма Гост Огранка, међународне научне скупове из области микроелектронике, урологије и нефрологије, уметности и културе, регионалног развоја, као и концерте са врсним солистима из иностранства.

Конференције, округли столови, предавања, озбиљни уметнички садржаји јесу и драгоцено подсећање самозванаца у науци и уметности и њихових промотера у мањим срединама на озбиљност и једне и друге и професије и дуг пут до рађања и сазревања научника и уметника?

Свесни смо да је у Србији, а посебно у овом делу наше земље, присутан велики одлив квалитетних кадрова у иностранство, што драматично смањује наш капацитет за интеграцију у светске трендове и токове науке и уметности. Због тога је један од најважнијих задатака огранка окупљање најискуснијих и најталентованијих научних и уметничких стваралаца и њихов рад на различитим активностима огранка, али и развој научног и уметничког подмлатка, у чему имамо доста успеха.

Недавно сте и сами у Лесковцу реаговали на дилетантизам који на мала врата улази у историјску науку и опасно поигравање ревизијом историјских чињеница?

Што се тиче поменутог наступа који је изазвао велику медијску пажњу, ради се о делу поздравног говора на научном скупу где је једна од тема била посвећена Другом светском рату и ослобођењу Лесковца. Ова тема је важна, између осталог, и због преиспитивања нових извора и литературе о преламању овог рата у нашој средини, конкретно у Лесковцу, и нових тумачења ратних збивања, а посебно у време ревизија историје, не само научно мотивисаних и чињенично утемељених већ и многих идеолошки мотивисаних и научнонеутемељених псеудоисториографија и различитих видова минимизирања значаја и домета антифашистичких вредности и „повампирења” неких видова фашизма. С обзиром на то да је баш у то време дошло до упада десничара на изложбу у Београду, осудио сам тај догађај и коментарисао јачање десних партија на политичком спектру у Србији.

Потписивање протокола о сарадњи са градовима и општинама са територије југоистока Србије, отвара могућност и за сарадњу са локалним научним и уметничким снагама?

Наша основна идеја није било потписивање протокола о сарадњи са градоначелницима и председницима општина из југоисточне Србије већ успостављање сарадње сa установама, пре свега из области културе и уметности, са овог подручја. Реализацију те идеје смо започели састанком са директорима музеја, архива и библиотека из овог дела Србије, коме је присуствовао и потпредседник САНУ за област друштвено-хуманистичких наука, академик Љубомир Максимовић. У међувремену је развијена плодна сарадња са бројним установама културе из Ниша, Прокупља, Лесковца, Алексинца и наравно Пирота. Међутим, само са градоначелником Пирота – мр Владаном Васићем –  потписан је протокол о сарадњи, јуна ове године. Остали протоколи ове врсте потписани су са челницима установа културе.

Потписивању протокола са градоначелником Пирота 17. јуна ове године претходио је фебруарски сусрет са директорима културних установа. Која је била тема разговора, а који циљ?

Сарадња са Пиротом успостављена још 2017. године, када смо први пут успешно организовали међународну конференцију о регионалном развоју и прекограничној сарадњи. У међувремену смо заједнички организовали још две конференције на ову тему и изложбу посвећену Боривоју Поповићу (рођен у селу Крупац), музичком уметнику и педагогу, а после тога и Свечану академију и научни скуп поводом обележавања 125 година од рођења Драгољуба Јовановића (рођен у селу Гњилан), научника и политичара.

Да ли размишљате или већ имате у виду нове активности у циљу популаризације науке, знања и компетенције, као услова потенцијалне ревитализације југоистока Србије у наредном четворогодишњем периоду?

Током досадашњег постојања и рада учвршћено је мишљење да је огранак својим радом и значењем постао незаобилазни чинилац и генератор научног и уметничког рада у овом делу земље, који значајно утиче на обликовање његове научне и уметничке јавности и критичке свести. Са сигурношћу се може рећи да ће огранак у свом даљем раду, окупљањем најискуснијих и најталентованијих научних и уметничких стваралаца, сопственим кадровским ширењем и јачањем, побољшавањем просторних и осталих услова за рад, оправдати поверење које му је оснивањем указано и одиграти кључну улогу у еманципацији и развитку јужне и источне Србије. Огранак ће посебну пажњу посветити истраживању демографских кретања у југоисточној Србији, као научној бази конципирања, израде и примене политичких, економских, образовних, културалних програма ревитализације југа Србије.

Коментари6
232bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
U SANU ne postoji nijedan clan is Srpske diaspore iako u njoj zivi 52% ( vecinski deo Srba ). SANU je znaci manjinska Srpska organizacia.
Sreten Bozic -Wongar
Kazu da sam ucinio nemoguce - pisem price i romana na jeziku koji nije moj maternji .U Australiju sam dosao 196O kao bezimeni izbeglica bez reci Engleskog. Pod radnim ljemom nosio sam listu reci Engleskog koju je trebapo upamtiti. Posle 10g. kasnije -196O dobio sam Knjizevnu nagradu Australije za najbolju pripovetku. Neznajuci, time sam oformio novi zanre pisanja zvani " postolonializam" koji se javlja u Americi 1980 sa stampanjem moga pisanja.
Zoran
Lepo Ninoslav Stojadinovic i SANU mora preuzeti odgovornost za razvoj juga Srbije (što na našu radovt vidim pocinje raditi) Ocekujem i njegovo cesce pojavljivanje u javnosti Takođe ocekujem da pokuša stupi u kontakt i s umetnicims i naucnicima sa Kosmeta bez obzira na nacionalnost (ipak je to nasa pokraina)
komentar
Jugoistok Srbije je u svakom pogledu bio utisan i zanemaren zadnjih decenija ! Zato SANU ima ogroman zadatak da se to menja, i to brzo, da se zaustavi odlazak ljudi i pospesi razvoj u svakom smislu ! Potencijal je veliki, bogatstvo takodje, ali su i zadaci i obaveze takodje ogromne ! Vredece da svi pomognemo u ovom neophodnom poslu i to odmah !
sima nikolić
Da, broj akademika na jugu relativno raste, a prosečna plata relativno opada.
Petar
Divan komentar.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља