петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 25.11.2020. у 19:00 Милица Димитријевић
ИСТРАЖИВАЊА НА ВИМИНАЦИЈУМУ

Откривен Принципијум Седме Клаудијеве легије

У једној од просторија пронађено је и више комада оружја и оштећене војне опреме, као и остава од 120 примерака сребрног новца
Остаци принципијума (Фото: Археолошки институт у Београду)

Током овогодишњих археолошких истраживања Виминацијума – а дошло се летос до важних налаза ретких оловних саркофага из периода од 2. до. 4. века и сребрног замотуљка у једном од њих са текстом на старогрчком у девет редова – откривен је и Принципијум легијског војног логора. Остаци грађевине су најпре лоцирани уз помоћ савремених технологија, георадара и магнетометра, и тако је потврђена његова локација и оријентација архитектонских елемената, а сада су ископавања потврдила да је реч о седишту Седме Клаудијеве легије, каже за наш лист Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду.

У објекту који је према иницијалним ископавањима и резултатима снимања димензија од најмање 70 пута 50 метара (укупне површине преко 3500 метара квадратних, од којих је у овом тренутку истражено око 800) налазе се канцеларије официра, оружарнице, светилиште у коме се чувала легијска благајна из које су исплаћиване плате, као и просторија у којој су чуване заставе и инсигније – симболи легије, оно што је најсветије и најважније римском легионару, објашњава Кораћ.

Детектовано је више од 40 просторија које су смештене у унутрашњем простору са наведеним функцијама, а цео концепт овог монументалног објекта је био сличан форуму у градовима. Принципији – централни објекат у сваком легијском логору и један од највећих, који се смешта по правилу у средишњем делу утврђења непосредно уз раскрсницу две главне улице – у другим легијским логорима у римском царству истражени су само у мањим деловима и истраживачима се по први пут указује прилика да га сагледају у целости, истиче Кораћ и наводи да се грађевина састоји из већег централног дворишта са перистилом, иза којег се налазио и пространи затворени простор где је смештена базилика и попречна сала која је подељена на бродове. И перистил и поментути затворени простор окружен је колонадама стубова, а за сада их је пронађено неколико, потом и објекат за водоснабдевање, где је била фонтана до које је вода доведена оловним цевима унутрашњег пречника око 5 центиметара, као и систем подног и зидног грејања.

„Оно што је одмах видљиво то је монументалност и добра очуваност зидова који недмосмислено указују на вишеспратност објекта. У овом тренутку истражено је у целости или делимично осам просторија које се све налазе у источном делу објекта, као и део централног форума са делом перистила и део базилике са једним од трибунала на источној страни. Од ових осам просторија три су мање стандардне правоугаоне форме са излазом на перистил. Једна од просторија је знатно већих димензија и поплочана је малим декоративним подним плочицама у виду лептира или пешчаног сата. У овој просторији констатовани су и остаци зидне декорације у виду црвених и белих поља, бордура и елементима представа (ради се о флоралним мотивима) које на жалост због слабе очуваности не можемо у потпуности да интерпретирамо. На деловима очуваних малтерних површина констатовани су трагови слова од којих је за сада могуће издвојити само два – ИМ”, објашњава Кораћ.

У једној од просторија након уклањања кровног шута пронађено је и више комада оружја и оштећене војне опреме. Ту је нађена и остава од 120 примерака сребрног новца (денари и антонинијани) међу којима доминирају примерци војних царева 3. века, пре свега Галијена, Клаудија другог и Аурелијана. Ове оставе спадају у класичне оставе у којима се чува традиционално квалитетан сребрни новац током економске кризе у комбинацији са инфлаторним новцем насталим смањивањем процента сребра у кованим примерцима појединих царева. Просторије сличног састава проналажене су и у другим легијским логорима широм царства али с обзиром на њихову малу бројност сматрају се ретком и врло специфичном врстом налаза.

Коментари12
3a987
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

горан
Није уопште чудно да су еу државе,још до недавно,донеле одлуку да расформирају српски народ и српску државу јер ми сами немамо,не желимо своју историју.све речи образлажемо да су грчког,латинског,турског,келтског или не знам којег порекла,само да не буде наша реч.бојимо се и имамо још увек ропска осећања
Dušan Nešić
Грчког или латинског порекла је и велики број речи од Енглеског до Руског. Као и имена: Лазар, Марко, Стефан, Филип, Никола, Лука, Софија, Ана, Марија, Ангелина, Доротеј, Велизар, Иринеј, Павле, Петар итд. Да не помињем научну, стручну и црквену (нашу православну) терминологију !! И да додам Јеванђеље-Нови завет писано на том Старогрчком са почетка миленијума! То нема везе са распадом државе !! Што је у цркви написано од алфа до омега, опет по Грчком!
penzioner iz Beograda
Ne vidim zasto u nekom od preko 10000 grobova u Viminacijumu nije mogao da se nadje tekst na grckom jeziku. Jedino "staro" nije bilo potrebno- Tada se nije govorilo novogrcki.
Dubai
Fantasticna vest! Ovo treba drzava i EU da finansira. Mozda bi i Italija dala neke pare za ova istrazivanja. Treba maksimalno podrzati ova istrazivanja i zaustaviti pljacku ovog isorijskog blaga.
Веслач
Императори Аурелиан и Клаудије су били Срби. Римљани су преузели назив новца –ДИНАР– од српског цара Александра Великог који га је први увео. Од Александра до данас Срби имају динар као валуту као и још неколико држава које су биле део Александровог панцарства. На пример, Грцима није пало на памет да именују своју валуту динар већ драхма пошто Александар није био Грк нити је античка Македонија била грчка. Грци су имали само изоловане градовe-полисе, који су били вазали античке српске Македонијe.
Веслач
Владимире у праву си. Кушанско царство је било аријевско и они су трговали свилом. Жалосно је што многи још увек сматрају да све потиче од грчког и латинског језика који су хиљадама година млађи од српског. Грчки колонисти су преузели много од језика Срба Пелазга староседелаца а латински је још млађи и такође је преузео доста из српског. Нпр. ретко ко зна да је реч 'медицина' српског порекла и настал а од речи 'мед' а не из латинског. Санскрит је такође локализована верзија старог српског језика
Vladimir Petković
@Dušan Nešić - Pa baš i neće biti tako. Reč "dinar" nastala je transkripcijom arapske reči دينار (dīnār), koja je preko sirijačkog (sirijskog) dīnarā, grčkog δηνάριον (dēnárion), izvedena iz latinske reči dēnārius. Zna se da su pojedine države u Indiji imale dinar, recimo Kušansko carstvo je imalo zlatni novčić dīnāra.
Прикажи још одговора
Zoran
Viminacijum je Božiji dar za arheologe i za našu državu Prof. Korac je svojim enguzijazmom i znanjem zalužio da bude zvezda tog projekta Kad bi taj entuzijazam upornost i rad uspeo da prenese na ostale kolege Srbija bi postala arheološko središte Evrope Znam da širom sveta ima arheoloških lokaliteta ali je važno da se na njima strucno radi i istrazuje Uz pomoc drzave i privatnih finansijera Srbija može da se visoko uzdigne na arheološkoj lestvici Evrope

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља