Забрана отпуштања радника за све послодавце којима је држава покрила 60 одсто минималне зараде истиче следећег месеца.

Привреда је већ спремила нови сет захтева за помоћ, а влада је резервисала новац у буџету за наредну годину – да гаси пожар ако затреба. Коме ће помоћи и са колико новца у трећем, односно четвртом кругу подршке привреди погођеној пандемијском кризом, јуче из Министарства финансија нисмо добили одговор.

Унија послодаваца и Привредна комора Србије предлажу да се ПДВ у сектору хотелијерства и угоститељства за храну и пиће смањи на 10 одсто. Потом да се одложи плаћање пореза и доприноса на зараде или да се оне у сектору малих и средњих предузећа делимично отпишу. Следећи предлог јесте да се обустави увођење нових такса и дажбина на државном и локалном нивоу.

Сугеришу се и настављање гарантне шеме за подршку ликвидности и инвестиционим улагањима за мала и средња предузећа, као и надокнада до пуног износа зараде запосленог, а која износи највише до 50 одсто зараде у случају да због смањеног обима посла послодавац нема потребу за ангажовањем запосленог на пуно радно време.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца, каже да су свесни да је доста новца потрошено у овој години и да не остаје нарочито велика могућност да се поново помогне привреди.

– Инсистирамо да се направи селекција, да се помогне само делу привреде који је највише претрпео и где постоји опасност да ће највећи број фирми да престане да ради или отпусти већи број запослених. Потребно је да нађемо равнотежу између здравља људи и потребе да привреда остане на неки начин активна – каже Атанацковић и наглашава да треба направити прерасподелу жеља и могућности.

Он каже да влада неће моћи да спроведе план развоја до 2025. и да неке пројекте треба оставити за боља времена. Ако метро није грађен све ове године, треба да сачека, сматра наш саговорник. Он наводи да нам национални стадион и слични пројекти нису неопходни. Послодавци, каже, очекују да се влада понаша као што бисмо се сви ми понашали, као домаћини у својој кући.

Иван Николић, научни сарадник Економског института, каже да нови пакет помоћи привреди јесте предвиђен буџетом, али он сигурно неће моћи буде издашан као раније. Према његовим речима у буџету је обезбеђена одређена резерва у случају погоршања економских кретања, али није дефинисано и у ком износу и када би могла да се активира.

– Помоћ привреди би значила вероватно умањење неких других расхода. Морале би да се направе неке компензације. Колико и како, то зависи од оних који доносе одлуке – каже Николић.

Он сумња да ће Министарство финансија предложити корекцију или умањење ПДВ-а.

Према његовом мишљењу, помоћ би се пре односила на једнократно давање, као што је био случај са хотелијерима.

Саша Ђоговић, аутор публикације „Макроекономска кретања у Србији”, каже да се дељење 100 евра сваком пунолетном грађанину показало као грешка, јер да су ту врсту помоћи добили само социјално угрожени, остатак новца могао се дати делатностима које највише болују од пандемијске кризе, а то су туризам и угоститељство.

– Њима је требало дати додатну подршку кроз субвенционисање зарада у пуном износу или пак кроз индиректно смањење одређених намета на одређен временски период. Угоститељство је сада погођено ограничавањем радног времена, о чему се морало размишљати раније јер се знало да јесен и зима доносе много горе пандемијске резултате него што је то било током лета – каже Ђоговић.

За први квартал наредне године треба обезбедити подстицаје за привреднике који имају темеље за здрав раст и развој како би успели да преброде тај период који ће бити пандемијски лошији, а после тога ће долазити до постепене вакцинације.

Према његовим речима, неке од мера помоћи за њих требало би да буду продужавање измиривања обавеза, мораторијум на кредите, пореске олакшице или субвенционисање пореских обавеза, а на држави остаје да смањи неке друге расходе на буџетској страни. Свакако не капиталне пројекте, који повећавају БДП.

Али би, како наводи, требало да се одрекне непродуктивних расхода попут националног стадиона или снабдевања опремом за војску и полицију.Приоритет нам је, каже, здравство и да угрожене привредне делатности „задрже нос изнад површине воде” како би после могле самостално да испливавају са јењавањем пандемијске кризе.