После краћег и неуспешног ценкања са таксистом на станици у Јалти, ушли смо у аутобус, и после два сата стигли у Севастопољ. Уз Лењинград, Стаљинград и Одесу, један од прва четири града хероја у СССР-у.
Да историја није штедела Севастопољ сведоче споменици, бисте, спомен-плоче и разна обележја везана за рат, којих има на сваком кораку.
На овом месту, негде у петом веку пре Христа, Грци су основали град Херсонес, који је, упркос бројним разарањима, опстао две хиљаде година.
Турци су крајем 15. века на Криму је формирано Кримско ханство, где су већином живели Татари који су, као турски вазали, учествовали у ратовима против руских, украјинских и пољских земаља.
Руска војска, крајем 18. века заузима Крим, истискују турску и праве своју моћну Црноморску флоту. У Севастопољу је тада почела градња луке, војних и цивилних објеката. Указом Катарине Друге, град 1784. године добија име Севастопољ.
Утврђивање Русије на Криму и изградња војно-поморске базе наишла је на оштре протесте Турске, коју су подржали Енглеска и Француска. Упркос томе, град и лука су се развијали, ширили, индустријализовали, утврђивали.
Прва одбрана Севастопоља догодила се у Кримском рату 1853 – 1855. године, вођеном између Русије и Турске.
Севастопољ је био бојно поље и и Великом рату. Када је у Русији избила револуција град су окупирали Немци, али су се брзо повукли кад је револуција и код њих букнула. Онда су дошли Енглези и Французи који су подржавали борбу против бољшевика.
Крим је био једно од последњих упоришта руских царских трупа. Крајем 1920. у град је ушла Црвена Армија. Много белих је тада побијено, заправо сви који нису успели да побегну.
До Другог светског рата израстао је у снажну војну базу. Немци су су у јуну 1941. године напали Севастопољ, али је тај први удар одбијен. Крајем 1941. Немци почињу опсаду града која је трајала 250 дана. У јулу 1942. године нацисти су успели да уђу у Севастопољ.
Црвена армија је у мају 1944. истерала Немце и поново заузела град који се по ко зна који пут дизао из пепела.
Севастопољ 1948. године, у оквиру Русије (као дела СССР) добио је специјални статус, али је 1954. постао је део Украјине. Задржао је специјални статус и није био део Аутономне републике Крим.
Купили смо карту града и кренули да обилазимо град са списком места која су била у туристичком водичу. Дошли смо до обале и Споменика потопљеним бродовима. На том месту су браниоци Севастопоља током Кримског рата 1854-55 потопили бродове како би спречили упад непријатељских енглеско-француско-турских бродова у залив, и тиме слабљење одбране града.
Вратили смо се на Трг Нахимова где је споменик адмиралу Нахимову, оснивачу бројних војних институција и команданту прве одбране града који је погинуо на бедемима 1855. године.
Преко пута се налази меморијал посвећен херојској одбрани Севастопоља у Другом светском рату, са уклесаним именима погинулих.
Неколико станица тролејбуса од Трга Нахимова налази се Панорама одбране Севастопоља 1854-1855. године, у Историјском булевару. Панорама је подигнута на месту једног од утврђења које се звало Четврти бастион.
Ту је и спомен обележје младом Лаву Толстоју који је баш на том месту учествовао у одбрани Севастопоља. Панорама је кружног облика и у њој је кружно платно дужине 115 и висине 14 метара на коме је осликан најважнији дан одбране, 6. јун 1855. када је агресор кренуо у јуриш. Сваки део те панораме има много детаља и изгледа врло верно. На спољном зиду Панораме су бисте хероја одбране.
Уз сам Севастопољ налазе се остаци античког града Херсонеса а међу њима и православни храм Владимирски сабор, где је, по предању, велики кнез Владимир примио хришћанство 988. године.
Градња храма завршена је око 1876. године. За време Другог светског рата срушен је, а обновљен је и освештан 2004.
Грци су основали Херсонес око 500 година пре Христа, а у првом веку пре нове ере ту су се утврдили Римљани. У петом веку град постаје део Византије. Кијевски књаз Владимир заузима град 988. године а византијски цар Василије Други то прихвата и даје му ћерку за жену. То је и почетак христијанизације руског народа.
На повратку из Херсонеса нисмо изашли на време из минибуса, па смо мало лутали по мање атрактивним квартовима Севастопоља, који се не разликују од већине руских градова.
Тражили смо неки ресторан са убеђени да ћемо погрешити шта год да изаберемо. Тако је и било. На обали смо ушли у један ресторан и ручали неко неукусно јело.
Објаснили су нам да је тај ресторан био замишљен да буде део ВИП трибине са лепим погледом на залив, а изграђен је по хитном поступку једне године када је најављено да долази Брежњев да посматра дефиле бродова. Објект је, наравно, завршен на време, али Брежњев није дошао.
Милан Маркуш, Русија
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика
