Предлогом буџета за 2021. предвиђен је дефицит од 178,5 милијарди динара, што је три одсто БДП-а и незнатно већи дефицит на нивоу опште државе од око 180,3 милијарде динара. Овај план, међутим, почива на оптимистичној претпоставци да ће раст БДП-а у 2021. бити високих шест одсто, која лако може да се не оствари, наводи Фискални савет. У случају нижег привредног раста, јавни приходи се не би реализовали по плану, па би дефицит могао бити осетно већи од три процента БДП-а (близак четири процента БДП-а), а учешће јавног дуга у БДП-у, уместо да се закочи, наставило би да расте (преко 60 процента БДП-а).
Дефицит који ће настати због повећаних издатака за здравство и пензије, будући да су знатно изнад одрживог нивоа, начелно је у реду и не би требало да представља трајан извор нестабилности јавних финансија, наводи се у извештају Фискалног савета, који као други важан извор дефицита у 2021. години наводи управо повећана издвајања за пензије од око 0,4 одсто БДП-а, што је по њима изнад равнотежног нивоа.
Ова неравнотежа створила се бржим растом пензија од привредног раста у 2020. години и 2021. години. У овој години номинално повећање пензија било је 5,4 одсто, а у 2021. предвиђено је њихово ново повећање од 5,9 процената, па ће пензије у ове две године реално повећати за око осам одсто. У истом периоду кумулативни раст БДП-а ће по оптимистичним прогнозама владе износити око пет процената (пад од један одсто у овој години и раст од шест процената у наредној).
Фискални савет, међутим, условно подржава планирани раст пензија у 2021. иако он није оправдан тренутним економским кретањима.
Раст пензија у 2020. и 2021. резултат је примене објективног правила (швајцарске формуле). Ова формула у кризним временима даје већи раст пензија од раста БДП-а (што је сад случај), али у добрим временима резултира нешто споријим повећањем пензија – и тада би пензије требало аутоматски да се врате на свој одрживи ниво од око 10 одсто БДП-а. Због тога Фискални савет подржава планирано повећање пензија у 2021, али само под условом да влада настави доследно да се придржава швајцарске формуле и након завршетка кризе.
Важна тековина пензијског система која је у 2008. била напуштена, а онда с великом муком поново успостављена тек средином 2019, јесте да се пензије у Србији (као и у свим фискално уређеним земљама) повећавају искључиво у складу са објективним параметрима. Другачија пракса, да се пензије уместо тога повећавају по основу дискреционих одлука владе лоша је чак и када се на први поглед чини да иде у прилог пензионерима. Последице вођења таквих политика пензионери су најбоље могли да осете током фискалне консолидације у 2015. и такве грешке не би требало понављати, истиче се у извештају савета.
