Држава је докапитализовала „Ер Србију” са 100 милиона евра и стекла власнички удео од 82 одсто у овој компанији, док је „Етихадов” сувласницки део пао на 18 одсто. Да ли ће мањински партнер и на који начин учествовати у управљању нашим националним авио-превозником будући да је садашњег генералног директора Данкана Нејсмита, као и претходног Данета Кондића именовао „Етихад”, када је имао удео у компанији од 49 одсто – одговоре јуче нисмо добили у министарствима финансија и привреде.
Вест да је држава повећала власнички удео објављена је уочи Нове године мада је на сату Агенције за привредне регистре још 17. децембра забележено да је 11.757.730.000 динара уплаћеног на име емитовања 11.757.730 акција „Ер Србије”, вредних по хиљаду динара.
Ово је било и очекивано. Председник Србије Александар Вучић је још у јуну најавио да је држава спремна да уђе у „Ер Србију” својим новцем и да је докапитализује.
Потом је у октобру уследила уредба о докапитализацији државних предузећа погођених кризом, према којој држава може да помогне предузећа добијањем власничког удела у предузећу у замену за средства, где куповином обвезница или неких других хартија држава постаје партнер без права управљања, али са учешћем у добити.
Предузеће које прими ову врсту помоћи може у сваком тренутку да откупи државни удео, али држава такође може у сваком тренутку да прода свој удео неком другом. Док не отплате дуг фирме не могу да деле дивиденде, а док не отплате 75 одсто дуга нема бонуса за управу и запослене.
Државна помоћ предузећима која су лоше пословала због пандемије вируса корона може да иде и до 250 милиона евра. Према рачуници Фискалног савета, држава је за „Ер Србију” наменила око 200 милиона евра.
Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да не зна какве су намере државе са „Ер Србијом”, али да генерално не би требало у оваквим временима као што је криза доносити неке одлуке попут стечаја.
– Добро је што је очувано предузеће, али одмах по окончању ове кризе требало би преиспитати и вероватно раскинути аранжман са „Етихадом”, који је лоше функционисао од самог почетка. Држава је давала помоћ предузећу и има се утисак да сувласник није био суштински заинтересован за развој „Ер Србије”. Било би добро, ако има опција, да држава нађе новог власника који би био више заинтересован и више улагао у то предузеће, каже Арсић.
Али ту има различитих ограничења ко може да буде власник авиокомпаније у Европи. То Европска унија намеће, објашњава и подсећа да се „Етихад” неодговорно понашао од самог почетка, а ни у другим аранжманима у Европи нису остварили добре резултате.
Повукли су се и из других аранжмана, који су били већи и важнији. Углавном ау фирме у којима су они били власници или сувласници – пропале.
– „Ер Србија” треба да смањи трошкове, да губици буду што мањи пошто приходи у овој години неће бити велики. Тешко да могу да продају авио-компанију када је обим активности авио-саобраћаја знатно мањи него раније и вероватно нема много интересовања да се преузме компанија – сматра Арсић.
„Етихад” је иначе крајем децембра 2020. саопштио да укида директан лет између Абу Дабија и Београда. Због кризе изазване пандемијом компанија је суспендовала летове ка Београду још 14. октобра. Првобитно је било планирано да се ова линија поново успостави крајем децембра, али уочи Нове године туристичке агенције су добиле допис да линија трајно укида, пренео је специјализовани сајт„ Авиатика”.
Осим тога наводи се и да „Етихад” обуставља све комерцијалне активности у нашој земљи.
Милан Ковачевић, консултант за инвестиције, сматра да је скупо плаћено повећање власничког дела у „Ер Србији” и да је изузетно високо процењена садашња вредност компаније. Према његовим речима ових 100 милиона евра је облик субвенције да би се очувала авио-компанија.
– До сада и када смо имали удео од 51 одсто стицао се утисак да нам је страни улагач изузетно важан. Он није имао неки велики допринос. Остаје да се види шта ће бити са тим његовим 18 одсто и куда и како ћемо ми кренути. Тешко је коментарисати када не знамо шта влада намерава да ради. Али свакако мора да нађе други начин управљања – каже Ковачевић.
Према његовим речима реструктурирање, које увек укључује смањење расхода и повећање продуктивности рада, захтева да се направи озбиљна студија. Јер треба да се види шта ће се са осталим повериоцима урадити и када ће и којом динамиком „Ер Србија” стичи до рентабилног пословања. Без тога појединачне мере не могу погодити прави циљ.
