субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 09.01.2021. у 18:00 Синиша Корица

Југославија, свима тесна

Краљ Александар је покушао нешто учинити, измирити националне идентитете и визије елите, ишло је то тешко, безуспешно, хтео је за деценију и по која му је стaјала на располагању да промени процесе који се мере вековима
(Фото А. Васиљевић)

Знао сам да пишући о Југославији, када је два пута била једна земља, значи упасти у замку распиривања страсти. Подизати адреналин. Још у петом разреду основне школе у предмету историја схватио сам да се сваки историјски догађај мора разматрати из угла  услова у којима је рођен. Оцењивање догађаја из данашњег ракурса мање или више „закривљује историју”.

Идеја југословенства створена је у другој половини 19. века и то код елите у свим јужнослoвенским државама. Србија је била земља са  сељачким радним живљем, чак 90 одсто претежно сиромашних, а већина и неписмених. Хрвати били кметови код аустроугарских племића, Словенци се бавили нор-кор (споредним) пословима  код Аустријанаца. Уз све то 30 одсто Срба живи ван граница матице. Словеначка елита није знала како да се ишчупа из скоро седмовековног подаништва аустријском цару. Хрватска, пак,  знала је да сами не могу сачувати велико море, а српска да једино у новој земљи, Југославији, може обезбедити да сви Срби живе у једној држави. У причи изостављам утицај инофактора не зато што је занемарљив, већ зато што имам ограничен простор за ову врсту текста.

Ова примамљива идеја за ослобођење свих јужнословенских народа, окупљених у једној држави, пала је као занос на врућу плочу, на прегрејану ринглу шпорета који је ложен вековним наслагама историје. У њој епски препеви, усмена предања, црквена појања у којима је причана нека друга историја по којој  смо се одржали захваљујући  само томе што смо се држали у групи, у задругама,  и уз звуке православних звона. Идеја већ на старту бива најпре опечена, а нешто касније и спржена. Енглези кажу пала у „вријући лонац”. Краљ Александар је покушао нешто учинити, измирити националне идентитете и  визије елите, ишло је то тешко, безуспешно, хтео је за деценију и по која му је стајала на располагању да промени процесе који се мере вековима.

После Другог светског рата створена је друга Југославија, на потпуно новим основама. Ентузијазам младости из рата преливао се и у миру. Земља се на крилима нових нада најбрже обнављала. Потом стижу инфузије из света, бесплатна помоћ Запада, Руси парирају али не новцем већ отварају своје затворено тржиште за југословенску робу, затим нови подстицаји из света несврстаних. Југославија се развија по највећим стопама раста. Постајемо прави Запад за све земље источно-социјалистичког лагера. А онда нам стиже упакована Марксова формула која каже да на одређеном степену друштвеног развоја нарасле производне снаге долазе у сукоб са ригидним друштвеним односима. Као пиле у кучини запетљали смо се у клупко у коме три јака плетива доминирају, увезују се у неразмрсив чвор: демократија, друштвена својина и национално питање.

Демократија – Најпре су студентске демонстрације 1968. биле прва опомена да нешто не ваља. То се тада није разумело. Тито даје подршку студентима, нажалост, као илузију. То охрабрује неке гласове да наставе са размицањем слободе. Кулминација се достиже 1971. У Хрватској МАС покрет, тежња за већим степеном независности. Тито сече, смењује комплетно државно-партијско руководство Хрватске. На ред долази Србија (1972). Греше неки историчари када кажу да је то била тежња за равнотежом, компензацијом, наводно кад је сменио Хрвате, ред је да смени и руководство Србије. Не! Истина је да су, вероватно најмудријем руководству Србије после Другог светског рата, Марком Никезићем, Мирком Тепавцем, Латинком Перовић одшкринута врата за другачија мишљења. Међутим, плурализам и вишегласје у мишљењима нису могла ићи у корак с једнопартијским системом и његовим монополом. Тито препознаје опасност по партију и његову доминантну улогу, те под оптужбом да се у Србији шири либералан однос према „непријатељима државе” доноси одлуку о смењивању тако названих либерала. Било је то убијање вапијућег гласа за више слобода. Иако ово нису били профилисани зачеци вишестраначја, али његова претходница можда и јесу. Поново су друштвени односи враћени у колотечину из које ће на наплату доћи историјски рачун тридесетак година касније.

Друштвена својина –  За разлику од многих историјских аналитичара који су цео свој живот провели на потражној страни буџета, и то директно из скамије, ја сам оживео део Југославије радећи  и у привреди. Изблиза и непосредно посматрао ерозију друштвене својине. Бројне примере тог запажања пренео сам у своју књигу „Умирање Југославије”. Овде ћу одабрати само један. Средина седамдесетих година прошлог века. Место дешавања новосадска Фабрика машина „Победа”. Стиже рекламација великог немачког купца на производ увезен из „Победе”. Тражи хитну интервенцију стручњака. Директор предлаже Радничком савету да на пут хитно пошаљу инжињера Н. Н. Куварица Мица чланица савета је против. Прво тражи да се види колико је инжињер дневница до сада подигао па да се онда одлучује... Била је то класична измешаност функције руковођења и управљања. Рачун је платила друштвена својина, касније и социјализам. Ако се овоме дода и превелико социјално законодавство (бесплатна додела станова, регреси) онда с том торбом на леђима тешко смо пролазили на светској утакмици.

Национално питање – Поново тече невидљив сукоб између елите, овога пута комунистичке и народа. Тешко је било у једној земљи одржати равнотежу између једне проевропски развијене Словеније и Космета по много чему још у 19. веку. Тиња сукоб између развијених и неразвијених, развијенима много шта дају за недовољно развијене, а неразвијенима увек мало. Југославија свима постаје тесна. На овим распуклинама ничу велики неспоразуми који у први план избацују етничке предузетнике, соколове наших национализама. Они најпре свест замућују, а онда је и крв потекла. Крај је познат.

Публициста и бивши члан Савезне владе у СФРЈ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари78
2175f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zvonko
Znam da nije mijesto za viceve ali ako dozvolite posvećujem jedan gosp.Trifunu .Vozi M... auocestom kad najednom prkidaju na radiju muziku i obavještavaju vozače: Pažljivo vozite na a.c. A 10 jedan vozač vozi u suprotnom smjeru. M... to sluša i komentira ma šta jedan na storine,na stotine. Pozdrav !
Dragomir Olujić Oluja
... samo što M. vozi pravi auto, doduše pogrešnom stranom, a g-din Trifun sve vreme iznosi „tvrdnje“ ni u čemu utemeljene, pogrešno i tendenciozno „citira“, reciklira falsifikate, kafansko-slavske mantre... i ne smeta mu što je svaki put činjenički i dokumentovano osporen!
Konstitutivnost
U svakom slučaju, u današnjoj Hrvatskoj Srbi su više "konstitutivni" od Srba u SR Hrvatskoj. Danas Srbi imaju zagrantirana tri zastupnička (poslanička) mjesta u Hrvatskom saboru, a u SR Hrvatskoj po automatizmu, odnosno nacionalnom ključu - nisu imali niti jedan.
Boža
Ista stvar sa EU.
Lujza i Lena
25 godina posle ratova, treba izbegavati sterilnu diskusiju sa pitanjima : ko je prvi poceo, ko je kriv i sl. Korisnije je razmisljati o nasoj buducnosti i zajednickim projektima : nas mir, nasa deca, nase zdravlje, nasa ekonomija, nasi odnosi sa susedima . . . na primer, kao sto su to uradile Francuska i Nemacka, posle teskih ratova i ogromnih zrtava.
Драган П.
Невероватни су хрватски коментатори. Лепо им цитираш Устав СРХ по коме је то била "држава хрватског народа, српског народа у Хрватској и осталих", а онда и Устав СФРЈ по коме је "промена њених граница била могућа само уз сагласност свих република и покрајина", а "право на самоопредељење до отцепљења имали су народи", а не републике. И опет се копрцају, измишљају неке плебисците, па неке државотворне народе, а те речи се у ниједном уставу, нити закону нису помињале. Правдају се измишљотинама.
Драган П.
СРХ је била национална држава хрватског народа, држава српског народа у Хрватској, и онда тек свих осталих. Дакле, Хрвати и Срби из Хрватске били су издвојени у односу на све остале. То није била грађанска држава свих својих грађана, већ пре свега национална држава Хрвата, држава Срба из Хрватске, а тек онда и мањина. Уставом из 1990. Срби су спуштени у мањине, а написао сам и зашто. Пре тога, то је била држава српског народа из Хрватске. После више није. Ако треба, понављаћемо док не схватите.
Joško
dragan, tebi ni 100 puta nije dovoljno ponoviti nešto što i osnovnoškolac može iščitati iz ovog članka hrvatskog ustava. Hrvatska nije bila nacionalna država srpskog naroda već samo hrvatskog.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља