недеља, 24.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 10.01.2021. у 19:00 Милан Галовић
УЗ ДАН МУЗИЧКЕ СЛУЖБЕ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ

Како је „војна банда” постала оркестар Гарде

Наступи овог састава приликом државничких посета захтевају велику концентрацију, грешке не сме бити. – Уједно добри музичари и војници настављају традицију дугу безмало два века
Репрезентативни оркестар Гарде (Фотографије Хаџи Марко Вујичић)

Они су неизоставни део сваког дочека страних државника уз највише војне почасти, церемоније која почиње извођењем химне земље госта и Србије, после чега следи предаја рапорта. Након тога државници уз препознатљиву мелодију корачнице обилазе почасни строј Гарде и поздрављају српску заставу.

За разлику од гардиста у строју који на овим церемонијама носе полуаутоматске пушке, они су „наоружани” дувачким инструментима. Одевени су у препознатљиве плаве гардијске униформе јер су важан део ове елитне јединице. Реч је о Репрезентативном оркестру Гарде Војске Србије.

Основани су 1831. године у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије, и звали су се Књажевско–сербска банда, на чијем челу је био Јосиф Шлезингер (1794–1870). Овај оркестар наступао је на дочецима кнеза Милоша Обреновића, приликом државних и црквених празника, на баловима, војним парадама...

Београд постаје главни град 1841. године и у њему „војна банда”, како су звали оркестар, наставља рад. За време Шлезингеровог службовања 10. јануара 1845. године усвојен је војни закон „Устроеније гарнизоног војинства”, који је дефинисао да оркестар има 50 чланова и регулисао статус војних музичара.

Тај дан се данас обележава као дан Музичке службе Војске Србије, а њу осим Репрезентативног оркестра Гарде, који ове године обележава 190 година постојања, чине Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички” и Војни оркестар Ниш.

Управо је Станислав Бинички (1872–1942) најзначајнија личност у историји српске војне музике. „Војна банда” је делила судбину Србије и њене војске у тешким и добрим временима. Оркестар је временом преименован у Музику Краљеве гарде, његови чланови прошли су кроз Први светски рат, албанску голготу, страдајући и поново се уздижући.

У Краљевини СХС бележи се успон војне музике – било је чак 27 војних оркестара, међу њима наравно и гардијски. У Другом светском рату, у партизанским јединицама, деловао је већи број малих народних и забавних оркестара. Одмах по ослобођењу земље 1945. године формиран је Војни оркестар Гарде, који је 1973. године преименован у Рeпрезентативни оркестар Гарде, како се зове и данас.

О томе ко су његови чланови, какве задатке обављају и каква је њихова свакодневница разговарамо с потпуковником Александром Ђуровим, начелником Репрезентативног оркестра Гарде.

– Наши чланови морају бити добри музичари и добри војници. Реч је о старешинама, официрима који су завршили Факултет музичке уметности и подофицирима који су завршили средњу музичку школу – објашњава потпуковник Ђуров.


Потпуковник Александар Ђуров, начелник Репрезентативног оркестра Гарде

Он је, иначе, завршио Средњу војну музичку школу, која је постојала до 1994. године и била је намењена школовању чланова војних оркестара. Касније уз рад у оркестру завршио је и ФМУ, одсек дириговања.

Данас се у овај оркестар долази путем јавног конкурса, после музичког образовања у цивилним школама, а предуслов је да кандидати добровољно одслуже војни рок.

Тренутно су на стажирању у оркестру три даме и оне ће, ако успешно заврше Курс за резервне официре, имати шансу да постану прве жене чланови оркестра у његовој историји. Осим што свирају, ови музичари обављају и уобичајене војничке дужности – дежурства у касарни, одласци на гађање. Као они који по природи ствари имају мирну руку и концентрацију, добри су стрелци.

– Наш основни задатак је давање почасти приликом државничких посета и јавност нас препознаје по томе, али учествујемо у разним војним свечаностима, полагању венаца, почастима, дефилеима у Београду и другим градовима и концертним делатностима – каже потпуковник Ђуров.

Свирање у ходу на променадним дефилеима, попут оних који се редовно организују у престоничкој Улици кнеза Михаила, захтева посебну концентрацију, треба одсвирати како треба и истовремено држати правилно растојање између чланова оркестра. А било је и тежих физичких напора, као што је успон на Кајмакчалан, уз савршен изглед и наступ код споменика, који се за Гарду подразумевају.

Најделикатнији задатак су свакако државничке посете. Све мора бити савршено изведено. Тако да је свако извођење химни и корачнице „Марш народних хероја”, што траје неколико минута, заправо професионално искушење за чланове овог оркестра.

– Немамо право на грешку – изричит је потпуковник Ђуров.

А да би се све извело како треба, претходе детаљне припреме за конкретни задатак. Када је реч о химни, амбасада државе из које долази високи гост доставља нотни материјал, прилагођен за дувачки оркестар. Ако је у питању земља чије делегације ретко или први пут долазе у Србију, на диригенту је да у оквиру припрема одсвира химну на клавиру, а затим следи увежбавање оркестра.

– По доласку на место дочека, или друге свечаности, ако постоје услови може се обавити и тонска проба. Излазимо на место извођења, „утеже” се строј, уштимава оркестар, дају се последње сугестије – објашњава потпуковник Ђуров.

Када нису на таквим задацима, чланови гардијског оркестра изводе индивидуалне и колективне припреме, проучавају се и припремају концертни програми који у њиховом случају могу бити дела из класичне филмске музичке литературе и дела из домаће културне баштине.

– Нажалост, српски композитори су током последње три деценије веома мало компоновали музику за саставе као што је наш – констатује наш саговорник.

Али, зато је један члан овог оркестра направио искорак у том правцу. Заставник прве класе Радослав Спасић написао је песму „Војник” за дувачки оркестар и дечји хор, али се и посветио истраживању историје војне музике у Србији.

Нототека као историјско благо

Оркестар постоји безмало два века, тако да има и архиву од историјског значаја. У њиховој нототеци налази се више од 4.000 наслова, неки су из 19. века и, имајући у виду светске ратове, права је срећа да су ови материјали, упркос великим губицима, сачувани.

Наступи у иностранству

Гардијски оркестар наступа и у иностранству. Свирали су на фестивалима у Модени, Линцу и Бремену, а посебно се издвајају наступи у Лијежу 2014. и 2018. године, којима је у Белгији обележена стогодишњица избијања и завршетка Првог светског рата.

Коментари4
89e1b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bulat
Koračnica narodnih heroja autora Ferde Pomykala, komponovana 1944., koju i danas orkestar garde izvodi na dočecima stranih državnika, proglašena je za najlepši vojni marš na svetu na međunarodnoj smotri vojnih orkestara sedamdesetih godina prošlog veka.
Дека
Не знам зашто се меша традиција Српске војске и ''народно ослободилачког покрета''?
Marijan Brvar
Jednostavno, svi su sa ovog prostora na kojem zivimo.
Mihajlo
Честитке за празник свим војним музичарима. Многе сам упознао лично и захваљујем им се на бројним лепим музичким приредбама у ТВА ЗГ, гарнизонима загреб, Подгорица, Приштина и Ниш.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља