субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.01.2021. у 09:29
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

Завичај је мислио да је Радомир погинуо

Радомир Станојевић (Фото „Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом”)

ГУЧА – Како је, бој за бојем, пуком земљоделцу из Драгачева пошло да сачува главу, покаже непријатељу ко је ко и кући се врати са Орденом Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима?

Ово је повест о Радомиру Станојевићу из Горње Краварице, нареднику из кадра Треће чете, Првог батаљона 21. Пешадијског пука, којег је на повратку у отаџбину маја 1918. стигла, уз одликовање, похвала војводе Живојина Мишића. Њу је 22 лета касније у повесници „Драгачево и његови славни синови” објавио прота Милисав Д. Протић Гучанин, где се вели:

Радомир Станојевић је 8. августа 1916. северно од Петровог језера извршио са патролом успешно извиђање, ноћу по испресецаном терену и под јаком непријатељском фронталном и бочном ватром.

На Островском положају, 12. августа 1916. успео је да са 20 бомбаша претрчи простор од 200 метара, ускочи у непријатељске ровове, примора га да их напусти и остави сву опрему и оружје. Заузећем овог положаја добијена је врло згодна осматрачка тачка.

На Изгорелој земљи, 1. децембра 1916, северно од коте 1.050, ровови су били толико близу да се борба само бомбама водила. Наредник Станојевић изашао је ноћу добровољно из рова, приближио се непријатељском стражару, заговорио га, бацио бомбу у ров и убио.

Код Изгореле земље, 27. новембра 1916, за време пребацивања упао је у непријатељску баражну ватру и тада по други пут тешко рањен.

Код Велеса, 16. октобра 1917, приликом јуриша на неперијатеља који је био солидно утврђен, привукао се добровољно њиховим рововима на десет до петнаест метара и позвао непријатељског стражара да се не бију из пушака већ бомбама, на шта је овај пристао јер је био у заклону.

Његова прва бомба пала је у непријатељски ров, од чега су одмах излетела парчад одела и опреме, али је Радомир у том тренутку и сам рањен пушчаним зрном.

Као вођа патроле, командир стражарског одељења на најопаснијим местима одликовао се највећим јунаштвом. – Похваљујем наредника Станојевића и истичем га армији као пример јунаштва и родољубља – потписао је војвода Мишић.

По повратку из рата, мада су га сви славили као великог јунака, Станојевић се понашао као скроман и поштен човек, не разликујући се од мештана.

Рођен је 1884, основну школу завршио је у Гучи. Читавог живота, до смрти, живо је од земље. После 1920. био је један од обновитеља Земљорадничке кредитне задруге у Горњој Краварици.

Умро је 1939, кад се утопио у набујалој Моравици, враћајући се са панађура у Ариљу, сахрањен је у гробљу родног села. Занимљиво је да му је био подигнут споменик још 1915. јер је родбина мислила да је погинуо у рату.

Коментари6
51d1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

читалац
Вечна слава јунаку
zoran jagodic
Tакви смо ми Гучани
SLOBODAN MIKAVICA
O ovakvim ljudima Srbija treba da pise da ih pominje, to su oni koji cine velicinu srpske istorije.Predpostavljam da se u SFRJ nije moglo pisati o takvim zbog rivaliteta ili ravnoteze medju Repulikama, danas Srbija mora pisati vise o njima ,jer samo tako daje primjer svojim mladim generacijama. Za mene, to je otkrice, a Politika je vec pisala o drugim slavnim za siroku publiku anonimnim junacima. Hvala i vijecna im slava. ( Samo da jos neko ne kaze da se radi o mitovima )
Саша Микић
Писало се и у СФРЈ. Солунци су многа права остварили тек у после Другог светског рата; право на пензију, право на поштовање, које нису имали од онога коме су омогућили да направи краљевину много већу него што је била.
OZBILJAN ISTORIČAR
Вечна слава јунаку и - хвала ! Да ли вам је позната судбина Радомирових ратних другова - инвалида ? Њих је Краљевина заборавила. Морали су просити и чистити ципеле, по улицама Београда,господи која нису ни видела ни осетила рат. Тек доласком комуниста на власт, Солунцима су призната ратна права и добивали су новчане накнаде за учешће у рату. А,Газиместан су ,,мрски комунисти"(1953) изградили, док Краљевина је била задовољна са мањим каменим спомеником. Хвала на објав
Пантелија
Слава му и хвала!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља