недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 12.01.2021. у 08:55 Катарина Ђорђевић

Претешко ментално бреме пандемије

Упркос свим лошим лекцијама, корона је у нечему била добра учитељица – помогла нам је да схватимо колико значе људски односи, брига пријатеља и емпатија добрих комшија
(Фото Марко Камперелић)

Сцена прва: Након вишенедељног размишљања, млади брачни пар лекара, који већ годинама живи и ради у Немачкој, ипак је одлучио да Божић проведе у Београду. На један тас ваге ставили су стрепњу због могућег погоршања епидемиолошке ситуације и компликације око повратка, а на други жељу да виде родитеље, пријатеље и кумове које нису загрлили већ годину дана. Очекивано, превагнуо је други тас. Док су паковали кофере, зачули су „рафал” порука које стижу у инбокс мобилног телефона. Њихов близак пријатељ, који је као анестезиолог радио у црвеној зони ковид болнице и с ким су сваке године летовали, изгубио је битку с ковидом 19.

Сцена друга: Мирис ванилица из комшијског стана пробија се заједно с јануарским сунцем кроз прозоре једног новобеоградског солитера и допире до усамљене младе жене, обучене у црвени џемпер, који је њена мајка иштрикала непосредно пре него што су је одвели на операцију. Након хируршког захвата, који се у уџбеницима третира као рутински, млада жена ставила је црну траку преко црно-беле фотографије мајке у позлаћеном раму, смештеном на највишој полици бакине витрине. И сама се чудила како јој свих ових месеци успева да задржи сузе на саму помисао о мајци. А онда је мирис ванилица, које је њена мајка правила за празнике, испунио дневну собу и коначно је кренула река суза. Нико није био поред ње да је загрли.

Сцена трећа: Док задовољно констатује да је начинио прави избор што је с друштвом отишао на скијање, један младић пије прву јутарњу кафу и чита „Политику”. Након пажљивог читања спортске рубрике, он брзо прелистава последње странице новина, у жељи да што пре прочита ТВ програм. А онда му се поглед зауставља на фотографији разредног старешине, коју проналази међу бројним читуљама. С њим је ове године требало да прослави десет година матуре. Осећа благо гребуцкање у грлу...

У којој год ситуацији да сте сачекали ово јутро, једно је сигурно – нико од нас није очекивао овакав почетак нове године. На почетку 2020. тек понеко је чуо причу о новој болести насталој у далекој кинеској провинцији Хубеј. Данас готово свако од нас лично познаје некога коме је корона узела најмилијег. Пандемија која је ставила ембарго на додире, загрљаје и пољупце с најмилијима, уселила је у нас страх да можемо починити „убиство без предумишљаја” тако што ћемо пренети вирус ближњем свом.

„Када на телевизији читам вести, ја првих 15 минута изговарам само бројеве – колико је људи новозаражено у свету и Србији, колико је њих преминуло у последња 24 часа, колико особа се налази на респираторима, колико је смештено у болнице, колико је остало слободних болничких постеља, колико је инфицираних од почетка пандемије, колико је живота однела корона... И знам да иза сваке ове бројке стоји бар двадесет људи који се моле за живот блиске особе или пати због њеног губитка. Скоро сваки дан чујемо да је неко нама драг заражен или је преминуо од последица вируса. Људи губе оба родитеља у року од неколико дана. Не чуди што људи пуцају по шавовима менталног здравља”, тужно констатује новинарка и телевизијска водитељка Ан Мари Ћурчић, која је пре две године на „Фејсбуку” и „Инстаграму” основала групу самопомоћи „За тебе: важно је”, која сада броји више од 17.000 пратилаца из готово свих бивших земаља Југославије.

Покретање ове странице иницирала је лична трагедија – њена двадесетпетогодишња кћерка дигла је руку на себе и своју породицу заувек заогрнула плаштом туге, а Ан Мари је тада схватила да у земљи не постоји добро организован систем који би помогао особама у чијим се главама врзмају самоубилачке идеје. У жељи да људима, који носе претешко бреме црних мисли, омогући контакт с другим особама спремним да саслушају и посаветују, основала је групу самопомоћи којој су као саветодавци убрзо прикључили и стручњаци за ментално здравље.

„Основни циљ ове виртуелне групе јесте стварање безбедне зоне, где је могућ отворени разговор о ономе што нас тишти и где ћемо моћи да нађемо информације и едукативне садржаје из релевантних извора. Ако је пандемија вируса корона донела нешто добро, онда је то што смо сада много спремнији да говоримо о проблемима које имамо. Ковид нам је помогао да схватимо како нисмо сами у својим страховима, стрепњама и црним мислима – сви се плашимо заразе, болести и смрти, губитка посла и неизвесне будућности. Не могу да замислим како је здравственим радницима који на посао одлазе са стрепњом да ће се заразити и кући се враћају с мислима да ли ће вирус пренети најмилијима. Зато слушамо страшне приче да лекари који се свакодневно боре с ковидом и особе оболеле од вируса корона дижу руку на себе”, прича Ан Мари Ћурчић.

Она додаје да су многе особе прекинуле психотерапију када је уведено ванредно стање јер нису смеле да изађу из куће због страха од заразе, али било је и оних којима је корона криза погоршала психичко стање. Јављале су се особе које су изгубиле члана породице због вируса и осећају се усамљено, беспомоћно или криво. Звали су и родитељи који су радили од куће и помагали својој деци да прате онлајн наставу, али и родитељи деце са сметњама у развоју која су добијала нападе панике или агресије, као и особе које су тужне и усамљене јер су се недавно развеле или су прекинуле дугогодишњу везу. Због тога је Ан Мари Ћурчић брзо успоставила сарадњу са неколико психолога из Београда и БиХ и у оквиру странице „За тебе – важно је” направила групу „Ту смо”, у којој су њени чланови свако друго вече могли да постављају питања психолозима.

„Упркос свим лошим лекцијама, корона је у нечему била добра учитељица – помогла нам је да схватимо колико значе људски односи, брига пријатеља и емпатија добрих комшија, који су у време карантина старима доносили храну и лекове и зараженима о кваку стана качили неопходне ствари”, закључује наша саговорница.

Коментари0
520e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља