Иако нам је већ десет месеци живот измештен из свих дефиниција нормалности, ковид 19 није једини кривац за наше лоше расположење – краћи дани, небо од олова и зубато сунце јесу они који код осетљивих особа изазивају сезонски поремећај расположења, који се колоквијално назива зимска депресија. Ова сезонска бољка напада сваког десетог Европљанина и од ње болује чак 40 одсто становника Скандинавског полуострва. Зимска депресија се дијагностикује код особа које су депресивне свакодневно, најмање две недеље и код којих се меланхолично расположење понавља две године узастопно.
Ту пролазну меланхолију сезонског карактера, коју ће препознати свако од нас, психијатар Норман Розентал означио је термином зимска депресија, односно сезонски афективни поремећај. Он у свом најпознатијем делу „Зимски блуз – све што треба да знате да бисте победили сезонски афективни поремећај” објашњава да постоје три окидача за наставак ове бољке – дефицит неуротрансмитера серотонина, преосетљивост очију на смањену дневну светлост и поремећај циркадијалног ритма, који изазива рани сумрак.
Према мишљењу овог психијатра, главни савезници у борби са „зимским блузом” јесу физичка активност на отвореном, терапија светлом и одлазак у топлије крајеве. С обзиром на то да зимску депресију изазива дефицит сунчеве светлости, особе склоне меланхолији треба да проводе што више времена на дневном светлу и у шетњи. Физичка активност подиже ниво тзв. неуротрансмитера задовољства, а правилна исхрана може бити савезник у лечењу сезонске депресије – препоручује се смањење уноса угљених хидрата и узимање хране богате протеинима и витаминима.
Што смо даље од екватора, већа је учесталост сезонског афективног поремећаја – неко ко живи у Канади има већи ризик од развоја сезонске депресије од житеља Флориде и Калифорније. У Флориди, примера ради, свега 1,5 одсто људи пати од „зимског блуза” док се у северном Њу Хемпширу чак десет процената становништва бори са сезонском меланхолијом. Истраживања говоре да су људи широм света током зимских месеци мање способни да се носе са стресом него за време топлих дана, а ова сезонска туга сензитивније особе може гурнути на ивицу депресије. Због сложених хормоналних процеса, полна статистика сведочи да жене четири пута чешће пате од овог сезонског поремећаја.
Професорка психијатрије др Мирослава Јашовић Гашић, која је више од четири деценије радила с најтежим менталним болесницима, каже да нам је сунчева светлост потребна за живот, али и за добро расположење.
„Код особа с биполарним поремећајем зими се много чешће јављају депресивне него маничне епизоде, баш као што су у пролеће и лето код ових психијатријских пацијената много чешће маничне фазе. Разлог због којег и ментално здраве особе пате од зимске меланхолије једноставан је – хладноћа нас нас чини мање покретним. Зими се мање крећемо, мање излазимо у шетњу, ређе се виђамо с пријатељима, мање боравимо на свежем ваздуху и због тога се укупно лошије осећамо. Чак и становници скандинавских држава пате због дефицита светлости – зато је у овим земљама висока стопа алкохолизма, самоубиства, саобраћајних несрећа и насиља у породици”, објашњава наша саговорница.
