У оквиру новосадског Дочека 7529, који ће љубитељи класичне музике моћи да прате данас посредством нове платформе visitns.rs, вишенаграђивана пијанисткиња Јелена Симоновић Ковачевић, заједно са сопраном Аготом Виткаи Кучером одржаће концерт „Бетовену у част”.
Прва професорка у Новом Саду која држи мајсторске курсеве одраслим полазницима клавира, чланица жирија многобројних светких такмичења, завршила је Академију уметности у Новом Саду, на одсеку за клавир у класи професора Кемала Гекића. Након тога, магистрирала је на Сиракушком универзитету у Њујорку, а касније је уписала и магистарске студије из клавирске педагогије на Мизури универзитету у Колумбији. Усавршавала се на мајсторским курсевима код међународно признатих уметника, као што су Наум Штаркман, Борис Берман, Арбо Валдма, Рита Кинка и други. Добитница је награде Ајрин Крукер за постигнуте врхунске резултате у пијанистичком извођењу, као и награда на националним и интернационалним такмичењима.
Њена уметничка каријера обухвата бројне солистичке и камерне наступе у Сједињеним Америчким Државама, Белгији, Чешкој Републици, Италији, Словенији и Србији. Више од 12 година је радила у музичкој школи „Исидор Бајић” у Новом Саду као професор клавира. Од 2014. ради на Академији уметности у Новом Саду на Катедри за клавирски практикум, а од 2018. постаје и шеф ове катедре. Изабрана је у звање доцента за упоредни клавир, што је први пут у историји Академије уметности у Новом Саду, од њеног оснивања.
Ове године, обележава се 250 година од рођења композитора Лудвига ван Бетовена. Широм света, музичари славе његов рођендан као празник, како би одали поштовање и славили музичку генијалност изузетног композитора. Чувена Берлинска филхармонија је величанствено обележила Бетовенову годишњицу Деветом симфонијом испред Бранденбуршке капије, планирано је на стотине манифестација широм света, али због пандемије, већина концерата је отказана. Јелена Симоновић Ковачевић и Агота Виткaи Кучера овим поводом су припремиле концерт соло песама како би представиле непроцењиво стваралаштво генијалног Бетовена, а управо је његов рођендан био повод за сарадњу две уметнице.
– Агота и ја се познајемо већ неко време, а 250 година од рођења Бетовена, празник који се слави у целом свету, био је добар повод да се нас две стварно спојимо. Будући да сада сви музичари скидају прашину са Бетовенових композиција, ми смо се договориле да урадимо нешто што не може често да се чује на концертним подијумима, а то су соло песме Бетовена и кренуле у истраживачки рад. Агота је много песама пронашла, песме које се ређе изводе је лепо чути, али се на програму мора наћи и циклус песама „Далекој драгој”, јер је то једноставно стандард – каже Јелена Симоновић Ковачевић.
Према речима многих уметника, за Бетовенову музику, било да је слушамо или изводимо, неопходна је животна зрелост, односно музичко искуство, а овим двема уметницама то сигурно не мањка.
– Од почетка школовања, од ниже музичке школе, уче се различити музички стилови. Заправо, један мали музичар одраста уз класичаре ‒ то је део нашег школовања. Било које дело, било када, једног тако великог композитора јесте велики изазов без обзира на искуство. Надам се да смо нас две добро и промишљено спремиле овај концерт. То ће публика рећи – додаје Јелена Симоновић Ковачевић .
Пандемија је неминовно утицала на музички свет. Сви концерти су отказани, настало је затишје. Концерт „Бетовену у част” биће приказан онлајн, али извођење се реализује без публике, у Културној станици Еђшег. Како је певати пред празном салом, питамо наши саговорницу. Како види дигитализацију уметности?
– Година 2020. је била потпуно невероватна. Имам утисак као да сам је активно преспавала. Потпуно сам се изместила из неког свог свакодневног живота, наступа, садржаја са породицом, путовања, о изласцима са пријатељима да не говорим – била је то година изолације! С друге стране, донела је пуно ретроспекције, размишљања, о животу, о смислу, вратила нас је назад да размислимо о приоритетима, да размислимо о вредностима. Имам утисак да смо због свакодневног живота то и заборавили. Овај концерт је исто веома чудан. Последњи наступ имала сам почетком прошле године и сада се осећам као да радим нешто потупно ново. Нема публике, или је ограничен број публике, уметници у празним салама наступају, то није нешто како смо ми, извођачи усмеравани, како смо се развијали или како смо вежбали од малих ногу. Ми смо сада пред неким камерама, рефлекторима, у потпуно неприродном окружењу и мене то чини нервозном. Ово је једно потпуно ново искуство, али се надам да је то изузетак само ове године и да ћемо се следеће вратити у неки нормалан оквир концертирања и контакта са публиком, јер нема ничег лепшег него када видите радознале очи које се смеју или које плачу док нешто изводите – каже наша саговорница и додаје:
– Желим нам да скинемо ове маске, да се смејемо са породицом и пријатељима, да се дружимо, да се волимо, да уживамо на концертима, да се живот врати у нормалу, да ценимо неке ствари којих можда нисмо били свесни. Желим да имамо дивне сарадње као што је Аготина и моја, да правимо нове мостове и везе које ће нас унапредити и као особе.
Новосађани иначе већ четврти пут заредом обележавају Дочек кроз концепт два календара, два рачунања времена, 31. децембра и 13. јануара. Европска престоница културе ове године определила се за алтернативни ‒ онлајн формат програма, а поред наведених уметница, наступиће, као што је већ познато, и Стефан Миленковић, „Електрични оргазам”, „Буч Кесиди”, бенд „Џезва&Џезвица”, млада виолинисткиња Лана Зорјан, Новосадски дувачки квинтет и други, представљајући нове просторе за културу у Новом Саду.
