субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 13.01.2021. у 22:00 Јелица Антељ
ИНТЕРВЈУ: ТАТЈАНА МАТИЋ , министар трговине туризма и телекомуникација

Србија наставља рад на развоју 5Г мреже

(Фото Фото Танјуг/Ф. Краинчанић)

Претходна година била је изузетно тешка за домаћи туризам и још је неизвесно када ће почети опоравак сектора који је забележио губитак од милијарду евра. Времена нема за губљење, па ресорно министарство планира формирање радног тела које ће са представницима приватног сектора и стручњака за туризам ускоро понудити основне смернице за будући развој. Много је изазова који очекују туризам у такозваној новој реалности. Један од првих задатака је ребрендирање Србије као туристичке дестинације која може да понуди атрактивне и аутентичне садржаје и домаћим и страним туристима. Влада Србије је већ усвојила програм субвенција за пројекте у туризму и више од 600 милиона динара је намењено за развојне инфраструктурне пројекте и 115 милиона динара за промоцију и едукацију. Предвиђена је и дигитализација туристичке понуде и сервиса, а издвојено је 500 милиона динара за првих 100.000 ваучера за субвенционисани одмор у Србији, каже у интервјуу „Политици” Татјана Матић, министар трговине, туризма и телекомуникација.

 

Да ли се туризам у Србији може вратити на ниво из 2019. године када су постигнути рекорди и када очекујете да опоравак почне

Верујем да ће се туризам у Србији вратити на ниво из 2019. године, као и да има потенцијал да напредује и у односу на рекорде које смо тада постигли. Већ у овој години очекујемо да почне опоравак чија ће брзина зависити првенствено од епидемиолошке ситуације, а добра вест је и да је кренула вакцинација у Србији. Светска туристичка организација Уједињених нација очекује да ова делатност покаже флексибилност и отпорност и да се у пуном капацитету опорави у наредне две до четири године.

 

Држава је од почетка кризе за помоћ сектору донела неколико кључних мера, од уредбе за заменске ваучере до субвенција за хотелијере. Колико новца је издвојено и да ли још нешто може да се учини

Како би се ублажиле последице пандемије, сектору туризма је до сада опредељено око девет милијарди динара, не рачунајући помоћ која је кроз пакет од четири сета економских мера од око 608 милијарди динара опредељена целокупној привреди и чији су корисници били и туристички привредници. За помоћ сектору у претходном периоду издвојена су, осим из посебног Фонда за развој, средства за исплату три минималне зараде запосленима и два пута по 60 одсто минималне зараде, хотелијерима је исплаћена помоћ у вредности од 1,23 милијарди динара, за ваучере је исплаћено око милијарду и по динара, а  нове мере укључиле су и 1,98 милијарди за исплату минималца, 150 милиона за субвенције за полисе осигурања… Не треба заборавити ни значај доношења Уредбе о понуди заменског путовања, којом смо спречили масовне банкроте на почетку пандемије. На основу те уредбе је око 430 хиљада путника, или  95 одсто оних који су уплатили аранжмане до 15. марта, прихватило заменско путовање.

Туристичке агенције тврде да их држава није довољно подржала у овој кризи. Сада траже отпис пореза и доприноса, као и једнократну новчану помоћ попут оне која је издвојена за хотелијере. Како то коментаришете?

Ми смо и до сада разматрали све предложене мере привредника и то у сарадњи са другим ресорима. У овој години, како је најављено из Министарства финансија, биће омогућена отплата пореза и доприноса на 24 рате, а Народна банка Србије ће омогућити мораторијум на кредите. То су две веома важне мере које ће растеретити привредне субјекте у туризму у првим месецима ове године када им обавезе пристижу за плаћање. Нове мере подршке туризму ће се доносити у складу са ситуацијом и у сарадњи са свим институцијама и релевантним субјектима. Свакако ћемо учинити све што је у нашој моћи да сачувамо овај важан привредни сектор до стабилизације коју очекујемо врло брзо.

Колико је кредита из Фонда за развој додељено хотелијерима и другим компанијама из овог сектора, а колико је заинтересованих конкурисало?

Из сектора је поднето укупно 1.036 захтева, одобрено је 378 у вредности од 3,1 милијарда динара, а у обради је 607. Само за туристичке агенције и рентакар компаније одобрено је више од милијарду динара по овом програму. Ми смо, иначе, поднели иницијативу Министарству привреде за убрзање процедуре реализације посебног програма Фонда намењеног туристичком сектору, с обзиром на степен њихове угроженост услед пандемијске кризе.

До маја МЕРЕ отвара 15 продавница
Тржиште малопродаје је, упкос кризи, занимљиво инвеститорима. Како коментаришете долазак једног од највећих руских трговинских ланаца?
Чињеница да у Србију долази један од највећих дисконтних ланаца у Русији МЕРЕ, само је још једна потврда да је овдашње тржиште малопродаје једно од перспективнијих у региону. То значи и већу конкуренцију на тржишту малопродаје, али и модернизацију трговинске мреже. Грађани ће већ у јануару моћи да купују у њиховим продавницама. МЕРЕ планира да до средине јануара отвори објекти у Батајници, Крушевцу и Суботици, током фебруара у Краљеву и Вршцу, а до краја априла и почетка маја планирано је отварање укупно 15 продавница у Србији.

Многи су остали без посла, имате ли податке колики је њихов број и каква су предвиђања на том плану уколико сектор не почне ускоро да се опоравља?

Према Централном регистру обавезног социјалног осигурања у туристичким агенцијама без посла је од марта остало 1.294 људи, па је ту тренутно 3.231  запослени. Број активних туристичких агенција-организатора путовања није драстично пао – у марту их је било 415, а у децембру ове године 407. Тренутно је 816 активних туристичких агенција-посредника. Оваква статистика указује да се сектор још увек одржава и да можемо да очекујемо да се већ следеће године људи врате на радна места у зависности од обима посла који ће сигурно бити повећан у односу на претходни период.

Прошле године се доста говорило о расту онлајн трговине у Србији, а криза је помогла да забележимо још боље резултате. Да ли очекујете даљи раст електронске трговине?

Сви показатељи указују да можемо да очекујемо даљи раст чему свакако доприносе и нови закони о трговини и електронској трговини. Трговци последњих месеци бележе раст те врсте продаје од сто одсто, а у трећем кварталу прошле године и број и вредност динарских е-трансакција су готово удвостручени у односу на исти период претходне године. У односу на 2018. број онлајн трансакција је повећан за више од 500 одсто, а вредност трансакција скоро за 300 процената. Ми ћемо наставити са програмском подршком и кампањама, као и учвршћивањем регулативе у овој области, будући да је е-трговина једна од основа успешне дигиталне економије.

Који су разлози одлагања увођења 5Г мреже у Србији и како то коментаришете?

Увођење 5Г мреже у Србији одлаже се као једна од економских последица пандемије вируса корона. Највећу потребу за увођењем и развојем 5Г мреже имају индустрија и научна заједница. Међутим, услед пандемије индустрија није у могућности да сада подржи увођење мреже нове генерације. Ту није проблем са мобилним операторима, како се наводило у медијима, јер су они својим плановима предвидели средства за куповину спектра на аукцији која је била најављена за крај ове године. Србија свакако наставља рад на развоју 5Г мреже. Министарство трговине, туризма и телекомуникација сматра да се јавно надметање за издавање појединачних дозвола за радио-фреквенције у радио-фреквенцијским опсезима намењених развоју нових мобилних система може очекивати најраније крајем 2021. године. У том смислу, Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштански саобраћај наставиће са активностима које подразумевају активан дијалог са операторима електронских комуникација где ће они исказати своју заинтересованост и изложити проблеме са којима се суочавају.

Докле је стигла градња интернет мреже у руралним срединама и зашто је то важно?

Право на интернет у времену у којем живимо представља једно од основних људских права. Изградња широкопојасне мреже у руралним подручјима допринеће подизању квалитета живота грађана, смањењу дигиталног и економског јаза између урбаних и руралних подручја и омогућити економски и привредни раст и развој тих предела. У Србији око 125.000 или само пет одсто од укупног броја домаћинстава нема могућност фиксног приступа интернету. Зато смо ове јесени започели пројекат изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима у Републици Србији који ће се одвијати у више фаза. До сада смо расписали три јавна позива за мобилне операторе и већ имамо потписане прве уговоре.

Са којим операторима?

На основу Јавног конкурса у септембру са четири оператора – „Телеком Србија”, „Орион Телеком”, СББ и „Сат тракт” – закључени су уговори за 34 насеља у девет општина у којима постоји 5625 домаћинстава. Завршен је други јавни позив на који су се пријавила три оператора – „ВИП Мобајл”, „Телеком Србија” и „Орион Телеком”, за изградњу мреже у 221 насељу. Трећи јавни позив је расписан 11. децембра за 386 насеља, а отварање понуда је заказано за 18. јануар 2021. године. Циљ Владе Србије јесте да се до 2025. године сваком домаћинству омогући фиксни приступ брзом интернету.

Коментари5
9a9e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

komentar
Sta gurate ovakve projekte ispod zita ? Koga pitate za to ? Jel istrazena stetnost te mreze po zdravlje ljudi ? Molim vas da sve to detaljno proverite, jer nam vasim trcanjem da stignete ne znam gde, upropastiste zemlju, vodu, vazduh !! Aman ljudi dozovite se, sve je ovo suvise ozbiljno da bi se ovako povrsno radilo !
Car sloba
Obavezno uvesti 5g, to je tehnološki napredak, a pravila slobodnog tržišta su da najkonkurentnji dobija posao, u ovom slučaju verovatno Huawei.
Boza
I treba.
Dragan
Pa zar nije premijerka rekla, citiram, " da srbiji ne treba 5g mreza" ? Ne da se odlaze, nego da ne treba. Da to nije vezano za zahtev USA da se ne radi sa Kineskim Huawei_jem?
Filip Cosopt
Što se tiče turizma, iz Njemačke, radosne vijesti kako očekuju da će se turističko tržište početi oporavljati u drugom kvartalu te do ljeta u potpunosti oživjeti."Nakon praznika Duhova očekujemo poboljšanje situacije i potpuno oživljavanje turizma do ljeta",rekao je povjerenik njemačke vlade za turizam Thomas Bareiss,referirajući se na blagdan kojim se u kršćanskoj tradiciji završava uskrsno vrijeme, a koji ove godine pada krajem svibnja.Dakle stroge mjere do kraja svibnja,onda putovanja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља