четвртак, 25.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 13.01.2021. у 22:45 Маријана Авакумовић

Државна помоћ привреди мора да прође кроз „дебеле филтере”

(Фото Д. Јевремовић)

Привреда ће добити нову помоћ до Сретења, а укупна вредност пакета подршке привреди и грађанима биће већа од милијарду евра, најавио је председник Србије Александар Вучић. Дакле, на новчану подршку, која би трајала до пролећа, опет могу да рачунају све компаније. Радници ће зиму прегурати без отказа, а свим пунолетним грађанима могло би током године опет да „капне” нешто новца. Колико, не зна се, али ће бити мање од 100 евра.

Вучић је рекао да ће привреду највероватније помоћи у виду исплате два или три пута по пола минималца за 1.052.000 радника (колико је до сада примало ову помоћ). Најавио је и секторску помоћ за туризам, хотелијере, туристичке агенције, водиче, за аутобуске превознике, са још пола минималца. Председник Србије је рекао да ће држава настојати да додатно помогне и пензионерима. Симболично би до марта требало да добију пакете са витаминима Ц, Д и цинком.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца, каже да је ово нешто што се могло очекивати и треба похвалити опредељење државе да помогне привреди. Држава мора да појача и конкретизује помоћ одређеним социјалним категоријама, али давање из хеликоптера свим грађанима не би смело да се понови јер је то расипање новца.

Када је реч о помоћи привреди он каже да не треба помагати свима на исти начин у одређеној  привредној грани. До сада се показало да је велика разлика у помоћи  потребној хотелу који се налази у великом граду у односу на хотел у туристичком центру. Држава, каже, треба да буде селективна и да преко Пореске управе види пословање фирми и помогне онима који су у кризи и мимо своје кривице не могу да остваре промет. Уколико не може да се направи равнотежа трошкова и прихода фирме онда не вреди одлагање плаћања пореза, уверава наш саговорник.

– Кредити за ликвидност за које је гарантовала држава су помогли и помагаће и даље онима који су добростојећи. У Србији послује око 400.000 привредних субјеката и велики број њих, без обзира на гарантну шему, не могу да дођу до тих кредита зато што немају довољну солвентност. С привредницима који су у тежој ситуацији а већ имају кредите пословне банке неће да улазе у ризичан посао зато што су и саме у опасности да ће их држава да их казни и касније их сама оглоби. Не сме ризичност кредита да дође на ниво од 25 одсто износа, јер се у том случају укида гаранција државе, будући да она не гарантује 100 одсто. Држава је прошле године дала две милијарде евра кроз гаранције банкама и то још није искоришћено. Одобрено је нешто више од 15.000 таквих кредита – објашњава Атанцковић.

Нова кредитна гарантна шема која се договара са америчком Развојном финансијском корпорацијом ДФЦ требало би да заживи почетком ове године. Министар финансија је најављивао да ће издејствовати повољне услове за наше привреднике, а ДФЦ ће у највећем обиму бити гарант кредита узетих код банака у Србији. У досадашњој гарантној шеми, гарант враћања тих кредита, уколико би дошло до проблема у отплати, била је држава. Кредити за ликвидност у оквиру гарантне шеме одобравају се на рок до три године укључујући грејс период од девет до 12 месеци, са годишњом  каматом од 3,2 одсто за кредите у динарима и  око 2,5 одсто у еврима.

Милорад Филиповић, професор Економског факултета, каже да му најављени пакет помоћи баш лепо звучи само што не делује реално. Када се све сабере, то би било нешто што у потпуности превазилази наше могућности.

– Чим председник о томе говори, то показује да постоји увереност да ће криза мало дуже потрајати него што смо се сви надали. То значи бар до половине, ако не и до краја текуће године и због тога се намеће поновно укључивање државе и решавање проблема који су виша сила. Мислим да држава заиста мора да се укључи, али та помоћ мора да буде сужена. Многа предузећа су прошле године по инерцији користила помоћ, без обзира на то што им није била толико неопходна – каже Филиповић.

Према његовим речима то јасно показује да би овог пута државна помоћ требало да буде провучена кроз дебеле филтере и левак и да не иде широко свима, већ да се новац даје само где је неопходно да би се одржала активност и да не би дошло до гашења предузећа.

– Апсолутно сам против помоћи грађанима. Показало се да давање 100 евра у јуну није имало превелике ефекте и није богзна колико повећана потрошња домаће робе. Чини ми се да би боље било тај контигент пара који је намењен за грађанство усмерити ка социјалним категоријама. Наш буџет је постављен као пренапрегнути бетон и питање да ли ће остварити основне претпоставке о расту од шест одсто. Нисам сигуран да је у буџету планирано тих милијарду евра који се најављују као нова помоћ привреди и грађанству. Једино може да дође ванредни приход од приватизације или ново задуживање –- закључује Филиповић.

Коментари5
ff507
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera
Država u vlasništvu Judejaca štiti "sebe" tj. njihove interese.
Darko
A zamislite koliko bi bilo novca u kasi drzave da je napisala pre par godina ko Makedonija normalan zakon o frilenserima i pocela naplacivati od njih porez i doprinose. Radi se o desetinama hiljada ljudi. Za razliku od sveta Srbija je izabrala da stvori problem tim ljudima i drzi ih ocajne mesecima i gomila njih zbog psihickog stanja u kome se nalaze ne mogu da rade. Umesto da se problem resava on stvara, gde je tu logika ne znam.
Svedok
Frilenseri odavno ne plaćaju poreze tako da greh zbog ovog stanja ide na dušu i bivšim i sadašnjim političarima.
Milos
Uloga drzave je da stvara platformu na kojoj ce svi imati prilike da sto kvalitetnije obavljaju svoje poslove i za to treba da uzme pametno razrezan porez i doprinose. Ovo sto se ovim ljudima desava je klasican primer otudjenja finansijskih elita od naroda. t.j. upravlja se drzavom kao korporacijom na stetu manjina. Umesto da im se definise status i da se uvedu u legalne tokove, drzava pravi problem, spinuje, kalkulise kako je njoj najbolje a ne ljudima, unistava jedne da bi ispala OK drugima...
Божидар Анђелковић
Редакцији "Политике" желим срећну православну Нову годину.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља