уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.01.2021. у 20:30 Војислав Лалић

Турци и Грци коначно за истим столом

У Анкари се надају да ће отварањем преговора са Атином успети да амортизују оптужбе Европске уније која јој прети санкцијама јер не поштује међународно право у источном Средоземљу
Реџеп Тајип Ердоган и Прокопис Павлопулос у једном од малобројних сусрета (Фото EPA-EFE/Simela Pantzartzi)

После скоро пет година турски и грчки политичари и стручњаци за међународно право ће се поново наћи за истим столом у покушају да премосте дубоке разлике које оптерећују односе две суседне и у НАТО-у савезничке земље. То сигурно неће ићи лако и без трзавица, али дијалог је, ма колико био тежак, једини пут да се једног дана у Егеју стигне до решења нагомиланих проблема. Експерти би у тим сусретима требало да припреме терен политичарима који годинама у ретким сусретима нису могли да нађу заједнички језик о многим билатералним проблемима.

У Анкари је званично потврђено да ће, после вишегодишње суспензије,  нова рунда „истраживачких” разговора, бити одржана у Истанбулу 25. јануара. „Верујем да ће преговори означити ново доба у односима две земље”, изјавио је председник Тајип Ердоган у уторак после сусрета са амбасадорима земаља Европске уније акредитованим у Анкари. Он је позвао Атину да се уздржи од активности које би могле да изазову нове напетости између суседних земаља.

Последња рунда тих разговора, у којима су експерти две земље покушавали да пронађу решења за многобројне проблеме који оптерећују односе две земље, одржана је 2016. године. Ти сусрети, који су у почетку међу новинарима били познати као „земљотрес дипломатија”, почели су 2002. године после разорних потреса који су готово у исто време погодили две земље. Атина и Анкара су тада несебично прискочиле једна другој у помоћ. После тога отворени су разговори око решавања  нагомиланих проблема у Егеју: статусу појединих острва у Егеју, ширине територијалних вода и ваздушног простора над њима, положаја мањина у једној и другој земљи, као и кипарског проблема.

У НАТО-у су тада на тренутак одахнули. Поготово што су се две земље, чланице алијансе, крајем минулог века два пута нашле на ивици оружаног сукоба због спора коме припадају мала ненасељена острва у Егеју, практично стене. Морао је тада да интервенише НАТО, односно Вашингтон како би се избегло најгоре.

После извесног затишја у Егеју и источном Медитерану последњих месеци поново севају варнице, крстаре ратни бродови. Повод за то је откриће огромних резерви нафте и гаса и Анкара сада тражи у своје име и у име кипарских Турака  ново разграничење у тим водама, да би се, како често кажу , исправиле „историјске грешке” које су причињене Турској која има најдужу обалу у региону. Све ређи сусрети  турских и грчких политичара у последње време су најчешће  коришћени за међусобну размену оптужби.

То је довело до поремећаја односа Анкаре не само са Атином него и са Бриселом који позива Турску да поштује међународно (поморско) право и да избегава једностране потезе у Средоземљу. То се могло и очекивати пошто председник Ердоган безрезервно подржава самопроглашену турску државу на северу подељеног острва коју је досад  признала само Анкара.

Турска  сада – поновним оживљавањем преговора са Грчком – покушава пре свега да нормализује  односе са Европском унијом, да покаже да је за дијалог. У Бриселу су недавно најавили да ће се Анкара суочити са новим, тежим санкцијама уколико настави да повлачи „једностране потезе супротне међународном праву” у источном Медитерану. Извештај о томе ће, како је речено, бити на дневном реду самита ЕУ који се одржава у марту. Турска жели да побољша односе са ЕУ и очекује од европских земаља да заузму исти став, наглашено сада истичу званичници у Анкари. Отварањем преговора са Атином  председник Ердоган жели да покаже да је Турска за мирно решење проблема у Медитерану, али истовремено истиче да неће одустати од својих принципа, да у разграничењу у спорним водама мора да учествује и Турска република северни Кипар, непризната држава.

Ако преговори пропадну у Анкари се унапред зна  ко ће бити кривци – то су  Грци. „Година 2020. била је тешка у односима ЕУ и Турске пошто смо суочени са тешким питањима од којих су већина вештачки изазвана”, истакао је председник Ердоган после сусрета са амбасадорима. Поједине  чланице ЕУ тражиле су интервенцију Брисела како би, оцењује он, под изговором солидарности решиле своје билатералне проблеме са Турском. Зато се у Анкари већ дуже време упире прстом у Атину мада председник то овог пута није конкретно рекао, иако је јасно на кога је мислио.

Коментари5
385d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дрић
Vise decenija se druzim sa Grcima i Turcima. Nikakvu razliku ne vidim u ljudima koji zive u ove dve drzave. Niti vidim po mentalitetu niti po fizickom izgledu. Samo ih religija razdvaja. Grci samo malo vise lice na persijance.
ROZAJAC
Sta hoce Grci. Turska izazi na cetiri mora i ima pravo na tu naftu i prirodni gas u Egeju i Mediteranu. Greske istorije treba ispraviti.
Podrška Grčkoj!
Grčka ne treba da pristane ni na kakav kompromis, već da tuži Tursku za brojne ekcese i da traži oslobađanje Svete Sofije od islamske uzurpacije! Grčka treba da zaustavi Erdogana, da spreči i pomisao da Turska može ikada da pristupi EU.
VUKSAN
Erdogan hoce samo da smiri Evropsku uniju, kako ne bi dobio nove sankcije zbog krsenja medjunarodnog prava. Grci njega ne interesuju, turska hoce gas i naftu koju nema.
L.Vukotic
Ti pregovori ce propasti cim pocnu. Turska nece odustati od svojih uslova u Egeju i Sredozemlju. Na ovaj nacin je samo htela da pokaze da je za mirno resenje, ona se nece odreci tog prirodnog blaga ispod mora.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља