уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.01.2021. у 22:00 Јована Рабреновић

Повећана штедња у време короне

Динарски улози већи за 13,4 милијарде динара или 16,9 одсто, а код девизних повећање износи 629,2 милиона евра што је 5,8 одсто
(Фото А. Васиљевић)

У прошлој години , коју је обележила пандемија, штедња становништва повећана је у многим земљама, па и у Србији. Уз економске разлоге стабилности свакако се не могу занемарити и они о ограничењу кретања јер није било путовања, летовања. Кад нема потрошње, логично, расте штедња. Према подацима Народне банке Србије (НБС) динарска штедња је крајем 2020. године достигла 93 милијарди динара и у односу на исти период 2019. године била је већа за 13,4 милијарди динара или 16,9 одсто.

Што се тиче девизне штедње она је крајем 2020. године износила 11,433 милијарди евра и за годину дана повећана је за 629,2 милиона евра или 5,8 одсто.

„У претходних годину дана динарска штедња је имала динамичан раст и то је њен највиши ниво до сада.  Посматрајући кретања и у кратком и у дугом року, и динарска и девизна штедња бележе раст, што говори о поверењу грађана у домаћи банкарски сектор. У условима стабилности цена, релативне стабилности девизног курса, као и услед виших каматних стопа на динарску штедњу и повољног пореског третмана камате на тај вид штедње, јер камата на динарску штедњу се не опорезује док се на девизну опорезује по стопи од 15 одсто, динарска штедња је имала динамичнији раст у поређењу са девизном штедњом”, кажу у НБС.

Када је у питању структура динарске штедње, централна банка не располаже подацима о броју грађана који имају положену динарску штедњу, већ искључиво подацима о броју штедних партија на којима је штедња положена. Тако је укупан број штедних партија крајем новембра 2020. године износио 1,09 милиона, што је за око 63.000 штедних партија више него годину дана раније.

Ако се посматра структура штедних улога, у банкама је највише улога до 10.000 динара (86,6 одсто укупног броја улога), иако они по вредности учествују са свега 0,7 одсто у укупној динарској штедњи. Највећи део динарске штедње се односи на улоге чија је вредност између један и пет милиона динара (39,5 одсто). Улози вредности већих од пет милиона динара бројчано су заступљени у скромној мери (2.703 или 0,3 одсто), али чине готово трећину вредности укупне динарске штедње. Број ових улога повећан је у протеклих годину дана за 456. Просечан износ динарске штедње по партији је крајем новембра 2020. године износио 84.000 динара, и већи је за 8.000 динара него годину дана раније.

У случају девизне штедње, највећи број улога налази се у категорији улога до 500 евра (80 одсто укупног броја улога), али по вредности они учествују са свега 0,9 одсто у укупној девизној штедњи. Највећи део девизне штедње налази се у категоријама чија је вредност од 10.000 до 50.000 евра – 46,7 одсто укупне девизне штедње (5,268 милијарди евра), али је учешће ових улога у укупном броју штедних партија релативно ниско – 5,1 одсто.

Улози чија је висина већа од 100.000 евра крајем новембра 2020. учествовали су са 17,5 одсто у укупној девизној штедњи (1,971 милијарди евра), а било је 8.736 улога у овој категорији, што је 0,2 одсто укупног броја штедних партија. Просечан износ девизне штедње по партији крајем новембра 2020. године износио је 2.335,9 евра и повећан је за 58 евра у односу на годину дана раније.

„Већ годинама све више штедиша опредељује се за динарску штедњу тако да она бележи континуиран и изузетно динамичан раст. Динарска штедња тренутно износи 93 милијарди динара, што је више него пет пута већи износ у односу на крај 2012. године. Раст динарске штедње посебно је био динамичан у 2018. години (22 одсто) и 2019 (30 одсто), а настављен је и у 2020 (17 одсто). Повећање динарске штедње јесте резултат поверења у домаћу валуту и то је неопходан услов, кажу у централној банци.  НБС указује на већу исплативост динарске у односу на девизну штедњу, уз напомену да је раст динарске штедње од значаја и за јачање отпорности банкарског система и домаће привреде на негативне утицаје из међународног окружења.

Коментари5
8dca3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jadranka
Možda i jeste, mada ne mislim na one koji štede u bankama, već generalno, trošimo manje jer ne izlazimo, pa samim tim manje i kupujemo. Recimo, ja zbog nedostatka kulturnog života trošim manje. Nemam ni auto. Iznajmim kod menadžer auta kad mi treba a inače pretežno idem peške jer nigde posebno i ne idem. I uštedela sam, nije da nisam. Ali ne toliko koliko se misli. Ovo je prvi januar koji ću provesti lagodnije, upravo zbog toga što manje trošim. Neće mi biti najduži mesec.
Миодраг Стојковић
Да је повећан број штедиша , било би похвално, овако , повећана штедња није з а понос.
Миодраг Стојковић
Било би лепо и похвално да има нових штедиша ,а не повећане штедње. Тако да ова информација није за понос.
zoran
Ta nova stednja je od onih 100 evra podeljenih narodu, nisu imale gde da se potrose pare. A dosle su iz inostranog kredita sto je drzava podigla, morace da se vracaju.
Kaj
Ko su bre ti ljudi? Od čega? Jedino ako su nasledili pare, stanove i imaju solidan posao

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља